СТОТИНУ ОТОВИХ ЛИЦА: Изложба "Морао сам бити присутан" о нашем сликару, авијатичару, предавачу, књижевнику, новинару, ратном репортеру...
ВРСНИ ерудита, неуморни истраживач и путник, сликар, авијатичар, предавач, књижевник, новинар, ратни репортер, уредник и издавач, активан члан Комунистичке партије Југославије и Комунистичке партије Немачке, ликовни критичар, ликовни теоретичар, писац о уметности, уметнички директор, оснивач и члан организационих одбора бројних институција, члан жирија многих престижних домаћих и светских манифестација - све је то био Ото Бихаљи-Мерин.
Фото Милинко Стевановић Архива салона Ото Михаљи Мерин
У част 120 година од његовог рођења, у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, 22. новембра у 18 часова, биће отворена изложба "Ото Бихаљи-Мерин: Морао сам бити присутан".
Аутори поставке, остварене кроз партнерство Музеја савремене уметности и Музеја наивне и маргиналне уметности су кустоси Сенка Латиновић (МНМУ) и Мирослав Карић (МСУ). Они подсећају да су до сада у Београду одржане две изложбе о његовом богатом животу и професионалној биографији: у Салону МСУ (1976) и Кући легата (2018). Али, много тога још није речено, јер, лични архив Ота и Лизе Бихаљи-Мерин обухвата период готово читавог 20. века. Истраживање те обимне и разноврсне грађе, као и великог броја спољних архива, библиотека, института, уз разговоре са бројним појединцима, били су узбудљив, инспиративан, деликатан и захтеван задатак за низ истраживача и сарадника, укључених у рад на овој поставци.
Фото Архива салона Ото Михаљи Мерин
- Морао сам бити присутан је синтагма која се често среће у Бихаљи-Мериновим мемоарским записима, а којом је, пре свега, желео да објасни суштину свог погледа на свет и нагласи потребу за преузимањем иницијативе и активним учешћем у друштвеним збивањима којима је сведочио током турбулентних деценија 20. века - истичу аутори поставке. - У сличном виђењу и професор Јерко Денегри користи израз "делатна присутност" када описује животни кредо и многоструку личност Ота Бихаљи-Мерина, његову бурну егзистенцију и континуирану презентност у збивањима и директним сусретима и разменама са великим именима из света политике, културе и уметности тога времена попут Бертолта Брехта, Ане Зегерс, Василија Кандинског, Пола Клеа, Томаса Мана, Жан-Пола Сартра и других.
Широка интересовања
НА актуелној изложби животни пут ове јединствене личнсти представљен је од Земуна, преко Берлина, Париза, Цириха, Мадрида, до Београда, пратећи хронологију догађаја, али и лична искуства из поља уметности, политики и друштва. Тако је на поставци богата кореспонденција, књиге, текстови, интервјуи, телевизијске емисије, уметничке интервенције. Представљена су његова размишљања о наивној уметности, ваневропским цивилизацијама, везама уметности и науке. Публика ће имати прилику да открије Бихаљи-Мерина и у улози инспиратора и ментора бројним младим ликовним уметницима и писцима.
Изложба је конципирана у два дела: У Галерији легату Зорић-Чолаковића, до 17. фебруара, биће представљено ново читање архивске грађе, а на пролеће ће, у Музеју савремене уметности, према концепцији др Иване Башичевић Антић, директорке МНМУ, бити приказана дела овог уметника.
Препоручујемо
РАСКОШНА И ХИПНОТИЧКА ИГРА: Огњену Вучинићу уручено признање "Смиљана Мандукић"
27. 02. 2026. у 17:56
ПРОДУЖЕН ЛЕТ ВИЛИНИХ КОЊИЦА: Изложба у Галерији науке и технике САНУ трајаће до 7. марта
27. 02. 2026. у 17:44
ПАКАО У ДУБАИЈУ! Иранци погодили Бурџ ел Араб, симбол луксуза и један од најпознатијих хотела на свету (ВИДЕО)
ИРАНСКИ дрон погодио је и хотел са пет звездица Бурџ ел Араб у Дубаију.
28. 02. 2026. у 23:12
ЕКСПЛОЗИЈЕ У ДУБАИЈУ, ДОХИ, ТЕЛ АВИВУ: Иран потврдио смрт Хамнеија (ФОТО/ВИДЕО)
ИЗРАЕЛ и САД извеле су напад на Иран. У Техерану су одјекнуле детонације, а касније су чуле и у другим местима. Како је речено, циљ напада је елиминисање непосредних претњи које долазе од иранског режима. Операција би, према писању медија, могла да траје неколико дана. У целој земљи проглашено ванредно стање. САД су операцију назвале "Епски бес".
28. 02. 2026. у 10:41 >> 22:21
СМЕХ ДО СУЗА: Питали Хрвате да ли знају српске речи - "Никада нећу погодити!" (ВИДЕО)
"ЛЕБЛЕБИЈА би могла бити каросерија."
27. 02. 2026. у 21:41
Коментари (0)