СЛОВЕНИ СЕ СЕЛИЛИ ВИШЕ ПУТА : Музеј Војводине и три руске институције на челу са Ермитажом настављају сарадњу (FOTO)
ЈЕДИНИ у Србији, Музеј Војводине из Новог Сада има озваничену и континуирану сарадњу у области археологије са највећим руским археолошким институцијама која траје већ петнаест година.
Фото : Музеј Војводине
Са три водеће културно-научне руске институције – Институтом за историју материјалне културе Руске академије наука и славним Емитажом из Санкт Петербурга, те са московским институтом данас је потписан наставак сарадње која ће ускоро бити проширена и на Институт у Москви.Главне теме истраживања биле су и биће - етногенеза и порекло Словена.
- Ниједна ранија генерација није извела овакву сарадњу и због тога постоје огромне празнине у нашим сазнањима што често доводи до произвољног па и погрешног тумачења историје.Обавили смо и размену стручне литературе која истраживачима недостајала,а за наредну годину са Ермитажом је у плану њихова изложба у нашем музеју „Невидљива уметност“ у оквиру манифестације Дани Ермитажа у Србији - најавила је Чарна Милинковић, в.д. директорка Музеја Војводине.
О томе да је сарадња на пољу културе и науке неопходна у сваком па и најбурнијем времену, говорио је заменик амбасадора Руске федерације у Београду Андреј Тамјашов.
- Нема ту никакве политизације већ само жеље да стварамо и идемо путевима наше заједничке прошлости а то је важно како за нашу садашњост тако и за будућност.Јер без историје нема ни будућности – нагласио је Тамјашов.
Заједничка достигнућа
КАО највеће достигнуће заједничког истраживања руских и српских аргеолога, Станко Трифуновић наводи доказе о култури Лимиганата, која је настала у Римско доба изван римских граница.Установљено је да та култура јесте извориште порекла Словена у Римском периоду,дакле у античком периоду.Пре три деценије о Словенима на овом простору размишљало се унатраг најдаље до 6.века .
По мишљењу једног од инспиратора покретања сарадње са руским колегама Станка Трифуновића,саветника и археолога Музеја Војводине, готово је невероватно да ранијих деценија нису постојали ни озбиљни контакти са Совјетима,а после ни са Русима у области археологије јер највећи број сеоба покретано је са истока а завршавале су на простору Подунавља и Балкана.
- Свака од тих сеоба народа - Сармати, Хуни, Бугари, Мађари и наравно Словени који су се у бурној историји више пута премештали из једног у други крај Европе -представља један историјски процес. Методолошки је неисправно истраживати те процесе одвојено,а ми смо то деценијама радили.Сагледавали смо само фрагменте њихових утицаја на формирање Европе какву данас познајемо - категоричан је овај истакнути археолог.
Археолог Ермитажа, Алексеј Фурасејев, подсетио је да су прва српско-руска заједничка ископавања започела 2018.године те да је искусним руским археолозима у почетку било тешко да схвате домете српских колега јер та истраживања пратила је врло скромна објављена литература.
- Међутим, пошто смо видели конкретне материјале (ископине) испоставило се да закључци и хипотезе српских колега, на основу истраживања из Подунавља,имају утемељење и да се оне могу развијати у будућим заједничким истраживањима – рекао је археолог Ермитажа, највећег уметничког и културно-историјског музеја у Русији и једног од највећих у свету.
Препоручујемо
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
09. 12. 2025. у 22:10
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)