КАДРОВИ ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Два циклуса портрета наших сликара и вајара на фотографијама Бранимира Карановића у Графичком колективу

М.Краљ

26. 08. 2024. у 14:21

КАО значајано сведочанство о историји наше уметности и културе у 20. веку, вечерас ће у галерији Графички колектив, једна прохујала епоха оживети на фотографијама професора емеритуса Бранимира Карановића, насталих током минулих пет деценија.

КАДРОВИ ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Два циклуса портрета наших сликара и вајара на фотографијама Бранимира Карановића у Графичком колективу

фото Б.Карановић

Наиме, на изложби "Документи времена - Портрети београдских уметника" наћи ће се дела, која је, управо у Графичком колективу, овај аутор представио на поставкама 1975. и 1985. године.

- На овој новој поставци наћи ће се материјали са обе ове изложбе - каже Карановић у изјави за наш лист. - Са оне прве, из средине седамдесетих, на којој су били портрети мојих професора, успео сам да сачувам углавном све те аналогне фотографије, док сам радове, на којима су моји вршњаци, а који су били изложени у Графичком колективу средином осамдесетих, углавном поклањао портретисаним пријатељима и познаницима, па многи нису сачувани.

фото Б.Карановић

Миодраг Рогић

Још као студент 1973. године, напомиње саговорник, помагао је професору Драгољубу Кажићу да сними добитнике стипендије "Моша Пијаде":

- Касније сам и сам почео да одлазим у атељее својих професора и фотографишем их, јер су то, углавном, биле колеге мога оца.

А као сину професора Бошка Карановића (1924-2009), једног од родоначелника модерне графике у Југославији и једног од оснивача Графичког колектива, била су му отворена врата многих стваралачких простора, данас класика наше ликовне уметности. А касније, када је и сам стекао углед значајног графичара и фотографа, походио је атељее својих колега. Тако су настале серије портрета на којима су Стојан Ћелић, Пеђа Милосављевић, Божидар Џмерковић, Стеван Кнежевић, Марија Вуковић, Марко Крсмановић, Миодраг Рогић, Цуца Сокић, Халил Тиквеш, Радомир Рељић...

фото Б.Карановић

Пеђа Милосављевић

- Са великом пажњом сам последњих пола века чувао снимке својих професора - наставља Карановић. - Неки од њих су ми се на њима потписали. Други написали кратку поруку, или нешто доцртали.

Нови поглед на фотографију

У ЗЕМЉИ и иностранству, Бранимир Карановић до сада је имао 25 самосталних изложби. Добитник је прве награде за графику у Кракову, као и многих домаћих признања. Магистрирао је 1976. на Факултету ликовних уметности у Београду из области графике, а у звање редовног професора изабран је 1977. за област фотографије на Академији уметности у Новом Саду. Од 1996. радио је на Факултету примењених уметности, а од 2016. је професор емеритус Универзитета уметности.

Тако је легендарни Матија Вуковић записао: "Увек стојим испред својих скулптура", а како каже саговорник, тако је било и на том снимку. Као успомену на полеђини, Марко Крсмановић је направио један мали цртеж, а Радомир Рељић поред свог портрета додао: "Овако сам изгледао 1973. године".

фото Б.Карановић

Бора Иљовски

Ова изложба уметника који је читав свој опус посветио креативном дијалогу фотографије и графике, биће отворена вечерас у 20 часова, а у скопу програма "Традицији за будућност", којим Графички колектив обележава 75 година ове куће уметника и националне културе.

- Изложба "Документи времена" представља поетску линију типичну за Карановићеве ране радове очиту у кадрирању психолошке особености, спонтаности, пријатељске атмосфере и поверења портретисаног у ауторски концепт фотографског документа и аутентичног уметничког рада - пише у најави поставке. - Промовисани на изложбама 1975. и 1985. године данас представљају снажне меморијске кодове а, у рецепцији контекста времена, истичу веома значајну Карановићеву улогу промотера новог погледа на фотографску уметност и њен уметнички статус. Наиме, он је та своја уверења манифестовао сопственом уметничком праксом као и истакнутим педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду, а потом и на Факултету примењених уметности у Београду; данас у улози професора емеритуса.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)

АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)

ФОТОГРАФИЈЕ које приказују ловачки авион МиГ-29 Ратног ваздухопловства Србије са две балистичке ракете CM-400AKG кинеске производње указују на то да је Србија постала други страни корисник овог типа ракета, што значајно мења раније веома ограничене ударне могућности ових авиона, пише амерички специјализовани магазин "Милитари воч" у тексту под називом "Прве хиперсоничне балистичке ракете у Европи: Српски ловци МиГ-29 интегрисали кинеско наоружање за револуционарно повећање ватрене моћи".

11. 03. 2026. у 16:26

ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице

ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице

АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.

06. 03. 2026. у 08:23

У ХРВАТСКОЈ ИРАНСКА ТЕРОРИСТИЧКА ЈАЗБИНА Милановић љут на Израелца: Брацо, ово је Загреб - не Тел Авив!

"У ХРВАТСКОЈ ИРАНСКА ТЕРОРИСТИЧКА ЈАЗБИНА" Милановић љут на Израелца: "Брацо, ово је Загреб - не Тел Авив!"

ПРЕДСЕДНИК Хрватске Зоран Милановић коментарисао је наводе израелског амбасадора Герија Корена да се усред Загреба налази терористичка јазбина у иранској амбасади.

11. 03. 2026. у 13:59

Коментари (0)

Циклус и губитак гвожђа: Скривени разлог за умор код многих жена