ПОПУ ЈОШ НИСМО САСВИМ РАЗУМЕЛИ: Матица српска објавила тематски зборник посвећен песничком великану
У ТАЈНЕ поетике Васка Попе нисмо сасвим проникли ни 33 године после његове смрти.
Фото Бранислав Ђорђевић
Стога је Одељење за књижевност и језик Матице српске у Новом Саду, у оквиру своје издавачке делатности, ообјавило тематски зборник „Поетски светови Васка Попе“. Зборник је плод истоименог научног скупа одржаног поводом века од рођења великог песника у Матици српској 18. новембра 2022. године а уредио га је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ.
- У много чему ће зборник утицати на развој научне мисли о поетици Васка Попе (1922–1991) јер у проучавању његовог књижевног стваралаштва постоје још увек неистражене тематске области. Овакав научни скуп и објављени зборник радова попуниће ту празнину,а стручној јавности и ширем кругу читалаца омогућиће потпуније разумевање Попиног дела. - кажу у Матици српској.
Фото Матица српска
У уводном делу зборника су поздравне речи из три песме академика Матије Бећковића о Васку Попи и уводна излагања проф. др Драгана Станића, председника Матице српске и проф. др Јована Делића.
О Попи као антологичару народне књижевности, митским обрасцима и значењу традиције у његовој поезији писали су проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Лидија Томић.О метапоетичким и аутопоетичким записима бавили су се проф. др Снежана Милић Милосављевић, проф. др Сања Париповић Крчмар и др Јана Алексић.
Језичким играма и културом игре бавили су се др Ранко Поповић и др Радоје Фемић, док су др Александар Милановић, проф. др Предраг Петровић, проф. др Горан Радоњић и др Светлана Шеатовић истраживали Попине кованице, слика града у Попиној поезији, необична бића и поетску улогу пиктуралности и ходочашћа у Попиној поезији.
Иван Негришорац бавио се фигуром вољене жене и еротском метафизиком у поезији Васка Попе и Матије Бећковића, а проф. др Бојана Стојановић Пантовић дискурсом песме у прози Васка Попе. Компаративним темама посветили су се су доц. др Јелена Марићевић Балаћ (Васко Попа и Збигњев Херберт), мср Растко Лончар (Васко Попа у контексту песништва НОБ-а) и мср Милена Кулић (Васко Попа између позоришта и филма) и многи други.
„Кора“ послератне српске поезије
ВАСКО Попа, песник,преводилац и академик,рођен је 1922. године у Гребенцу, надомак Беле Цркве. Прве песме објавио је у листовима "Књижевне новине" и "Борба",а 1953.прву књигу песама "Кора" која се сматра почетком послератне српске поезије. Затим објављује "Непочин поље" 1956. године, "Споредно небо" 1968, "Усправна земља" 1972, "Вучја со" 1975. године када су објављене и "Кућа на сред друма" и "Живо месо", збирку песама "Мала кутија" 1984. године.Умро је у Београду 5. јануара 1991. године.Почива у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Уређивачки одбор радио је у саставу: проф. др Јован Делић, проф. др Драган Станић, Селимир Радуловић и др Милан Мицић, а рецензенти публикације су проф. др Зорица Хаџић Радовић и проф. др Ђорђе Деспић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)