ПОНОСНА ПОХВАЛА СВОМЕ РОДУ: Наша међународно призната уметница Мира Маодуш отвориће ове недеље две изложбе, у Паризу и Приједору
ПОСЛЕ успеха који је постигла са својом поставком у фирентинској Палати "Пегасо", почетком марта, где је публици у Тоскани представила поетику својих боја, али и поезију Јована Дучића, наша сликарка светског угледа, Мира Маодуш, овога месеца приређује чак две изложбе.
Фото архива Новости, М. Анђела
Једну у Паризу, где је деценијама стварала, у атељеу у коме су некада радили Сутин и Модиљани, и то у галерији Le Pave d'Orsay, од 16. до 26. маја. А другу у Републици Српској, којом ће два изложбена простора, Музеј Козаре и Галерија "Сретен Стојановић", заједнички обележити Међународни дан музеја, а отварање је предвиђено за 17. мај.
И француску и домаћу поставку прате каталози са текстовима Љубице Бубе Миљковић. Она примећује како је, тражећи сопствени пут, ова уметница пажњу поклањала мртвим природама, фигурама људи, портретима, пределима и градским мотивима:
- Снагом и говором боја указивала је на ужасне људске судбине и вечити немир хуманисте који не остаје равнодушан пред неправдама и патњама. Тежећи архетиповима и сржи унутарњег живота, Мира је сликала женске портрете сродне фајумским, каткад и ранохришћанским представама Богородице...
Фото архива Новости
Свесна да уметност није опонашање туђих модела и свакако не помодни тренд, него и естетски и етички чин, Мира је "преболела" Европу, пише у тексту каталога:
- У њој је открила разне националне поетике, а онда кренула ка изворима са којих су се напајали и зачетници модерне у свету. Можда и зато, сасвим у складу са својим француским знамењем, остала је здрава, радознала, неуморна и живог духа.
Упорна и пркосна
ФРАНЦУСКИ пријатељи, ради њима лакшег изговора, Мирино крштено име Мирјана пресловили су у Мирјам - пише Љубица Миљковић. - Сасвим случајно, нису погрешили. У преводу с јеврејског, има значење упорна или пркосна, што одговара њеном карактеру. Она је истрајавала у најтежим тренуцима и с поносом се борила за универзалне вредности, истину, правду... И даље се диви фрескама на зидовима Цркве Светог Јована у Медаку, које су јој отвориле врата зачуђујућег света уметности и трајно је везале за отаџбину, исту ону о којој је потресно певао Алекса Шантић. Зато није поклекла нити изгубила себе, иако се ликовно образовала у Немачкој, Италији и Француској, а најдуже живела и стварала у Паризу. При томе, никада се није удаљила од Београда, нити заборавила своје корене.
Последњих деценија, како истиче Миљковићева, Мира слави и прославља ћирилицу:
- Своје слово љубве повезано са судбином Срба прогнаних са својих вековних огњишта током стварања нових држава и нација у некадашњој Југославији, Мира је засновала на потреби да уметношћу покаже најлепше лице свог народа и ускликне: "Ја сам Српкиња!" Од тада је наставила да са поносом исписује похвалу свом роду. Предавала се поетици српских слова, уз акценте оних руских, да би указала на сродност и пријатељство православних народа.
Упориште и исходиште Мира Маодуш често налазили у свевременим стиховима Ђуре Јакшића, Диса, Пушкина, Јесењина, Дучића... Како тврди једна од наших најугледијих историчарки уметности, она свако дело гради врло рационално, према законима традиционалног сликарства, у сагласју са опредељењем да естетски доживљај оствари искључиво ликовном лексиком, ритмовима, вертикалама, дијагоналама, хоризонталама, равнотежом маса, логиком композиције, експресивношћу линија и материје.
- Зато она улази у бројну породицу савремених фовиста. Њене колористичке симфоније извиру из живота, али су тајновите и удаљене од стварности, једнако као и никада неодгонетнута запитаност о Богу, природи, човеку, нацији, љубави, носталгији, усамљености, уметности... Оне су, пре свега, хроматска експлозија и пластични искази што изазивају оптички доживљај. Према таквом неговању космичког света слике, она је доследна поборница увек актуелне модерне, али нуди особену естетику испуњену њој и свима нама тако драгом матерњом мелодијом. Озарењем својих слика, Мира је Духом тајанства одговорила на Дучићев вапај Богу: "Јеси ли у страшној катастрофи звезда, / Или хармонији светлости?" - закључује Љубица Миљковић.
Препоручујемо
МАШТА И ФАНТАЗИЈА ВЕЛИКОГ УМЕТНИКА: Велико интересовање у Паризу за слике Дада Ђурића
11. 02. 2026. у 14:13
ДРАМА ПУНА СМЕХА И ТЕНЗИЈЕ: "Алапаче" спремне да вас тотално опчине (ФОТО)
10. 02. 2026. у 23:20
ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета
ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.
11. 02. 2026. у 20:13
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)