ЈЕСМО ЛИ СВЕДОЦИ КРАЈА ЈЕЗИКА? Српско- аустријска изложба у београдском Музеју савремене уметности (ФОТО)

ДЕО учења једног од најзначајнијих мислилаца 20. века, Лудвига Витгенштајна (1889-1951), рођеног у бечкој аристократској породици, а који је умро у Кембриџу, где је предавао већи део живота, биле су и - језичке игре.

Фото Б. Јањић

Како тврде његови тумачи, Витгеншатајн је сматрао да се не могу разумети значења термина у оквиру језичке игре, нити реченице које су последице те игре, ако се не схвати шта је то што актери игре раде, ако се не зна које су њихове невербалне делатности. Односно, тврдио је да је за разумевање неке језичке игре потребно да се замисли читав један облик живота.

Инспирисани овим, али и другим идејама аустријског филозофа који је радио у пољу логике, математичке филозофије, филозофије духа и језика, аустријски и српски уметници су, истражујући у различитим медијима, своје радове слали на конкурс Аустријског културног форума у Београду. Одабрана дела чине поставку "Крај језика - Још једном о Витгенштајну", свечано отворену крајем минуле седмице у Галерији-легату Милице Зорић Чолаковћ и Родољуба Чолаковића, при београдском Музеју савремене уметности. За концепт и управљање пројектом била је задужена уметница Милица Лапчевић, а координатор испред МСУБ је кустос Мирослав Карић.

Радови са ове изложбе у различитим уметничким праксама промишљају Витгенштајнову мисао о језику, стављајући је у савремени контекст. Тако су, према мишљењу организатора поставке, показали нову актуелност његових филозофских теза, позивајући гледаоце да се суоче са оним што знају, или верују да разумеју. Широк је спектар стваралачких израза заступљених на поставци - од минималистичких интервенција у језику, видео-инсталација, електро-акустичких експеримента, скулптура, колажа до дигиталних апликација, визуелне поезије, перформативних сценарија.

- У доба када вештачка интелигенција генерише свој систем сазнања путем кодова, градећи технолошке алтернативе чак и креативним процесима људских бића, дела на изложби пружају увид у међупросторе у којима уметничко трагање још увек задржава примат - пише у тексту који прати "Крај језика".

Један од циљева пројекта је, како се истиче, даље повезивање и оснаживање сарадњи између српске и аустријске уметничке сцене, оличене и кроз продукцију сасвим новог рада специјално за ову изложбу, упознавање различитих протагониста (институције, појединци) активних кроз праксу, истраживања и теоријски рад у области савремене уметности.

Фото Б. Јањић

- Ово је једна од ретких изложби оваквог формата и концепта, с великим бројем излагача из Србије и из једне иностране земље, али и прилика да се сагледају делови сцене савремених визуелних уметности Србије и Аустрије, они које занима утемељење уметничких пракси на теорији уметности - нагласио је Карић, на отварању.

Док је ауторка пројекта, Милица Лапчевић, указала како је инспирација Витгенштајном уочљива већ од самог наслова и језичке игре између "краја" и "краја језика" и комуникације у дигиталном добу, до целокупних изгледа развоја цивилизације заснованог на говору, лингвистици и семантици: - Од фасцинације технологијом до заиста креативних искорака, од наше свести о природи до њене артикулације у научним или духовним терминима, или обоје. Много више изума и идеја крије се у самим уметничким делима, које имамо јединствену прилику да истражимо - закључила је Лапчевићева.

Изложба ће бити отворена до 6. маја.

БОНУС ВИДЕО - ДР НОВОСТИ: Како бити емоционално интелигентнији?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације