ЈУБИЛЕЈ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ДОДАТКА КУЛТУРА У "ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА": Додатак НА културу (ФОТО)

Академик Миро Вуксановић

19. 03. 2024. у 08:34

ДОК је уредник Бане Ђорђевић говорио да је Додатак за културу у "Новостима", с уредницом Дејаном Вуковић, пре двадесет година, кренуо у исти датум када су косметски Албанци сумануто кренули да ломе православне крстове, да руше и пале српске цркве, док су ми се пред очима јављале нигде виђене такве некажњене страхоте, дошао ми је наслов: Додатак НА културу.

ЈУБИЛЕЈ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ДОДАТКА КУЛТУРА У ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА: Додатак НА културу (ФОТО)

Фото: Новости

Нисам могао одмах да растумачим шта то хоће да помери једно једино слово у називу јубиларног недељника који пуних двадесет година излази у "Новостима". Када кажемо да је то Додатак ЗА културу, све је јасно. Реч је о гласилу које својим рубрикама и прилозима, у низу који није лако сваких седам дана састављати, целом својом целином хоће да учини колико може за културу, за све области уметности, од слика, есеја и афоризама у прочељу сваког броја, па редом, кроз илустроване и тематски разноврсне текстове, у природно повезаним настављањима, од почетне до Богутове странице на којој је у двадесет година, у збиру, приказано око седам хиљада књига, кратко и јасно, увек тако. Доста је и оволико па да се зна откуд оно ЗА у наслову Додатка.

Али, како да објасним и откуд ми назив Додатак НА културу, да ли је то игра без смисла или је подсвест одједном нашла нешто занимљиво? Помислио сам да је то повезано с мојим двадесет година старим дневницима што их управо читам и упоређујем, како и пристоји писцу који се пење на високо брдо година. Одатле може да осматра и да своју заборавност лечи записима у којима још једном види да на почетку овог века нисмо случајно писали три нуле у години на размеђи два миленијума. Тамо је, у нулама и шупљинама, уместо живости какве досад није било и која је очекивана у новом добу, убележено тихо нестајање књижевних часописа и листова, смањивање културних рубрика и емисија из културе, укидање редовних критичких приказа у дневним новинама, и то у свим областима. Уз то је још убедљивије настављено проређивање читалаца, смањивање тиража књига, гашење великих издавача, скрајњивање уредника и рецензија, проређивање лектора и коректора, шарање корица, увођење хаоса у којем може све да буде књига. Притом је једини услов да књига има речи а аутор пожељну "качицу сира", што сваког не обавезује да познаје ред тих речи, њихове слике, значења и одјеке, али да сви, иако је књижевни живот преминуо, могу вребати неко од признања која се успешно размножавају и себи па редом додељују.

Истовремено, с годином од двојке и три нуле, дворане за програме културе бивале су све хладније и празније, главни музеји и национална библиотека на дуг рок затворени, биоскопи нестајали као да их није ни било, публика из позоришта и са концерата уметничке музике појачано наставила да бежи у буку и бес, у неред и димове разног порекла. Потом су професори књижевности на факултетима пристали на курсеве уместо предавања.

Оживела је међу студентима парола "Снађи се!" уместо читања. У исти мах су се размахали приватни универзитети који и нису скупи за оне који могу све да купе. Ђаци су замрзели лектиру и рано почели да се тиктокују и "умрежавају". Студије српског језика и националних наука уписује све мање студената. Недавно је објављена весела вест да је неки странац признао да се званично поред босанског, црногорског и хрватског упише и српски језик. Стручњаци пишу да недељно нестаје по неколико језика сићушних народа и да ће ускоро сви живети у једном језику. Само ће Срби и даље остати "у своја четири језика". Сваког дана се, кажу злобници, "у здравље интернета" одбрани нико не зна колико доктората. Историчари још увек узалудно сабирају српске жртве у два светска рата и у свим бомбардовањима у прошлом веку, а чим неко од њих каже број, остали га сачекају и нападну.

Научници се такмиче на сци-листама, командују једни другима "На цитате разбројс!", а не знају да нико неће достићи индекс учесталости као изреке: "Вози, Мишко!" и "Ћераћемо се још!". Кажу да је баш ових дана, у време бербе академика, један од њих, само из своје области која је прилично уска, саставио списак са тридесетак имена за приоритетни пријем у САНУ. Шаљивџије кажу да дотичног још нису убедили да није реч о групној посети и бирачком списку. Исти дотични је пронео глас да узалуд штрајкују поштари док ради шалтер САНУ и да је дневни колумниста за своје удружење писаца рекао да је то "скуп случајних пролазника". Академије уметности годишње изводе све више генерација младих и талентованих који тумарају, пуше, пију и чекају да ли ће добити прилику у некој од непребројивих серија. Још нису видели да су и наше науке и наше уметности постале чланови странака које су откриле само две стране света.

Па ако је све тако, а јесте, а има још таквих вести, лоших и лошијих, као што свуда у нашој земљи имамо других и друкчијих примера, обасјаних даровима као ретко где, насамо осветљених па зато и недовољно утешних јер ће најбољи да оду другима, па ако је све као у малопређашњем и мрзовољном набрајању, како се не би однекуд појавила мала реч која означава да је у нашем веку појачан општи напад НА српску културу, НА основно писмо у тој култури, НА све што је одувек било суштина националних вредности, не само српског народа но и других, нарочито мање бројних народа! Па ако је барем делимично именовано шта се све дигло НА нашу културу, шта је онда одбрана и да ли има одбране у доба опасно намештених игара, простих забава, беспослица и ругања с традицијом?

Да ко с нечим не уграби, што пре треба рећи: има. У свакој тескоби човек тражи излаз и у свакој невољи се нада у победу. Шта ће овде људи ако не верују да ће успети? Још је живо песниково правило: "Иза туге бистрија је душа, иза плача веселије појеш". Колико је невоља толико је и начина да их нема.

Један од начина, мали али важан јер је редак, један покушај како се може у нашем времену култура јавно бранити, двадесет година предочава Додатак ЗА културу у "Новостима". С тог места се поручује да је узалудно ударати НА културу док год знамо зашто морамо бити ЗА културу и шта све треба да додајемо на своју културу коју смо стварали откако смо проговорили. Имамо читав миленијум музичке и ликовне уметности и књижевности и архитектуре, и више од пола миленијума ћирилицом штампаних књига, имамо векове културе која је велика и зато што није довршена, која мора да се одржава природним додавањем доброг на добро, без престајања и клонулости, дајући другима и примајући од других оно што је општа вредност, коју је писац назвао "размена дарова", која оплемењује а не отуђује, која оживљава а не гуши, која не познаје закон велике рибе, вредност, дакле, која НА лепо додаје лепше, због чега се одједном и пријавио наслов: Додатак на културу.

* * * * * * * * *

Слободан Владушић

Интелектуална релевантност

КУЛТУРНИ додатак "Вечерњих новости" је једно од ретких преосталих места у српским медијима у којима је идеја националне културе задржала статус и достојанство какво заслужује, док уметничка и интелектуална релевантност значе више од идеолошке правоверности. Зато бих се, увек када би ми то обавезе допуштале, радо одазвао на позив уредника Банета Ђорђевића, да објавим у Додатку неки есеј или да дам неку изјаву. При том бих имао исти осећај, а то је да се налазим у добром друштву, које подједнако чине и аутори осталих текстова и прилога, али и читаоци Додатка.

* * * * * * * * *

ДРАГАН СТАНИЋ

Драгоцени вишак лепоте

КУЛТУРНИ додатак "Новости" већ две деценије ствара драгоцени вишак лепоте и уживања у нашим животима. Немојте да вам падне на памет да то и даље не чините!

* * * * * * * * *

Радивоје Микић

Оаза за песнике, критичаре...

О Додатку "Вечерњих новости" у тренутку кад је култура почела убрзано да губи простор у јавном животу и да се, све уочљивије, сели на маргину, "Вечерње новости" су, по ритму сопствене уређивачке политике, пошле у супротном смеру, отвориле су своје странице за оне који данас тако ретко добијају прилику да нешто кажу савременицима: песнике, прозне писце, критичаре, сликаре, филмске и позоришне уметнике, ствараоце са подручја музике. И, ево, током две деценије у дневном листу, у од свих прихваћеној оази, добијамо прилику да, ругобном лицу нашег времена, супротстављамо оно што, попут других новинских садржаја, неће живети један дан. Ево само једног примера: микро-циклус "А Јелена Балшић, кћи Лазара кнеза" Милосава Тешића ће, сасвим сигурно, наћи своје високо место у српској књижевности. А пут до тог високог места је водио преко Додатка "Вечерњих новости".

* * * * * * * * *

Владислав Бајац

Бакља која осветљава пут

ЧЕСТИТАМ "Новостима" на упорности да међу својим странама са успехом задрже Културни додатак. У ово време када је култура, а посебно књижевност и писана реч, изван фокуса јавности као што је била некада, изузетно је важно носити бакљу која осветљава пут. Као први човек издавачке куће "Геопоетика" имао сам свих ових двадесет година, заједно са својим уредницима, врло добру и посвећену сарадњу са свим досадашњим уредницима и новинарима рубрике. А као писац (и добитник Награде "Меша Селимовић") посебно сам захвалан што "Новости" прате моју, сада већ дугу, индивидуалну каријеру. Све то ме обавезује да наставим са радом, а исто тако и приљежне новинаре који и даље верују да је књижевност важна свима.

Фото: Новости

Мира Бањац

"Новости" стално уз мене

"НОВОСТИ" су оно што свакодневно купујем и стално су уз мене. Наравно, пратим културне садржаје, а у "Новостима" их увек има на један прави начин и у право време. Врло сам захвална вама који сте бележили неке, можда мало значајније тренутке из мога живота. Честитам јубилеј и желим да "Новости" и даље буду тамо где им је место, на самом врху, апсолутно.

Душан Ковачевић

Праве и озбиљне вредности

КУЛТУРНИ додатак "Новости" прати већ двадесет година најбитније догађаје из живота везане за рад уметника и кућа које су обележиле историју српске културе. У времену, нажалост, промоције и експанзије некултуре, "Новости" су својим радом промовисале најзначајније догађаје и успехе појединаца или институција, праве и озбиљне вредности са осећањем и поруком да је култура једног народа најважнија лична карта. У то име Културном додатку вашег листа желим све најбоље у наредним годинама.

Егон Савин

Хлеб наш насушни

У ВРЕМЕ маргинализације културе сваки културни додатак је, заправо, хлеб наш насушни. Садржаји које сте објављивали кроз ове две деценије много су значили за савремену уметност и културу, афирмацију онога што вреди, популаризацију позоришта и свих других грана уметности.

Владимир Пиштало

Добро је наићи на културу

У ВРЕМЕНУ кад новине имају рубрике за lifestyle, добро је наићи на новине које имају рубрику за културу. Са рубриком за културу "Вечерњих новости" сам сарађивао од почетка. Надам се да ћемо сарађивати бар још толико. Честитам!


Урош Ђурић

Не мери се бројем кликова

ЈЕДИНСТВЕНА ствар је за нашу средину, с обзиром на време доминације трговине у свим сегментима живота, да "Новости" покрену недељни Културни додатак, као један непрофитни облик подршке делатностима које су у врло критичном положају може се рећи хронично, и да тај додатак опстане две деценије. Надам се да овакве платформе још увек имају један дубљи смисао који се не мери само, и искључиво бројем кликова. Јер, све не мора бити прожето масовношћу да би било прихватљиво друштвеним појмовима који руководе актуелном стварношћу.

Циле Маринковић

Као у Лондону и Паризу

МЕНЕ за "Вечерње новости", иначе, вежу невероватне успомене, још из најраније младости, јер је ваш лист куповао и читао и мој отац, док су у првим каталозима мојих изложби били штампани текстови вашег критичара Василија Сујића, а о мени је писала још Мирјана Влајић. Зато ме је посебно обрадовало када су "Новости" почеле да објављују и Културни додатак. Од почетка пратим шта се ту пише и приметио сам да обухвата све сегменте и ресурсе у култури. По садржају, квалитету и начину како извештава о догађањима код нас и у свету, може да се пореди са другим издањима тог типа у Лондону, Паризу, Мадриду.

БОНУС ВИДЕО: ДР НОВОСТИ - Како бити емоционално интелигентнији?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

АНТИСРПСКО ОРГИЈАЊЕ НА ЕУРО 2024: Меч Хрватска - Албанија одигран у сенци невиђених скандала! (ФОТО/ВИДЕО)