НЕМАЧКА ПРЕЦИЗНОСТ И БАЛКАНСКИ ТЕМПЕРАМЕНТ: Крајем прошле године напустила нас је велика позоришна редитељка Мира Ерцег (1945-2023)

В.СТРУГАР

04. 01. 2024. у 13:55

У БЕРЛИНУ је уочи новогодишњих празника, после дуге и тешке болести, преминула Мира Ерцег (1945-2023), наша редитељка са богатом европском каријером: њене представе постале су део позоришне историје Осла, Дрездена, Антверпена, Есена, Берлина и, наравно, Београда и Бањалуке.

НЕМАЧКА ПРЕЦИЗНОСТ И БАЛКАНСКИ ТЕМПЕРАМЕНТ: Крајем прошле године напустила нас је велика позоришна редитељка Мира Ерцег (1945-2023)

фото Архива Народног позоришта

Рођена је у Санском Мосту, завршила студије у Москви на Државном институту за позоришну уметност, али никада није губила везу са родним крајем. На вест о смрти прво се огласило Народно позориште Републике Српске (на чијој сцени је 2006. поставила Брехтов комад "Мајка храброст и њена деца"), подсећајући да је Мира Ерцег била изузетан познавалац Гетеовог дела и да је у свом раду увек померала границе - креативно, инвентивно, авангардно, због чега је свака сарадња с њом била незаборавна авантура...

Са ставом да је не интересује зихерашки театар, као и да је храброст у позоришту увек повезана са ризиком, хватала се укоштац са највећим делима светске литературе. Њена прва режија у Народном позоришту у Београду била је "Настасја Филиповна" по тексту Анджеја Вајде, модерна и узбудљива, са публиком на позорници. Када је отворена зграда обновљеног националног театра, грандиозна "Орестија" с Мириним потписом и првим ешалоном глумачког ансамбла 1990. премијерно је подигла завесу. Још три пута ће свој дар поделити са овом кућом, режирајући Албахаријев "Мамац" на Малој, потом "Фауст I" и "Фауст II " на Великој сцени.

- Мира Ерцег је живела по читавој Европи, а све њене режије биле су дуго и добро припремане. Као млад глумац радио сам две представе ("Налог или сећање на једну револуцију" и "Радничку оперу") са њом у Позоришту "Магаза". Тада је почело наше дружење, разговори о позоришту, филозофији, књижевности - каже Љубивоје Тадић у чијем управничком мандату су постављена оба "Фауста". - Пратио сам Мирин рад и када је хтела да режира "Фауста" у ЈДП почетком деведесетих, али пошто није била задовољна, та представа се распала још током проба.

фото Архива Народног позоришта

"Фауст"

Зато је, како каже Тадић, решио да "Фауста", као једно од најважнијих дела светске литературе, постави у националном театру:

- Кад сам дошао на чело Народног позоришта и почео да правим репертоар, централно место припало је Гетеу. Одмах сам звао Миру, а она ми је открила нешто што ме је опчинило. Нисам то никоме пренео, чак ни Славку Милановићу, директору Драме. Био је Мирин велики пријатељ који је својевремено као директор сарајевског Камерног театра ставио на репертор Самокловинију "Плаву Јеврејку" у Мириној режији. Сјајна представа која је обишла читаву Европу и добила одличне критике. А Мира ми је рекла, пошто је пропала сарадња са ЈДП, да је радила на другом делу "Фауста". Пожелео сам да и овај део поставимо, тако је "Фауст I" изашао 4. децембра 2002, а "Фауст II" већ 9. јануара 2003. Иначе, последња представа коју је режирала у Београду била је у ЦЗКД-у, "Смрт Уроша Петога" Стефана Стефановића у коме сам играо ђавола, 2004. године.

На позив Тадића да ради Гетеа, Мира је дошла у Београд са обе драматизације "Фауста". Пробе су трајале готово девет месеци, а представа је трајала седам и по сати!

- На крају сам одлучио да их играмо посебно, у два дела, као одвојене представе. "Фауст I" био је одличан, али "Фауст II" био је једна од најбољих представа коју сам икада видео. Једна од оних које бих понео да пусто острво! Са толиком дубином и довитљивошћу поставити други део који се овде веома ретко играо, био је прави подвиг. Најчувенији европски позоришни часопис "Театар хојте" посветио је цео број нашој представи, јер је на њено извођење дошао главни уредник.

фото Архива Народног позоришта

"Настасја Филиповна"

На питање које су биле најизразитије особености редитељског рукописа Мире Ерцег, наш саговорник одговара:

- Реч је, пре свега, о једној врсти склада немачке прецизности и балканског позоришног темперамента. Успела је некако да их уједини, а ја сам уверен да је увек већ на почетку знала како ће представа изгледати на самом крају...

Дамар времена

ПОЗОРИШТЕ је огледало надсветова, живота и идеја. Не интересује ме позориште које се труди да на телевизијски начин описује садашње време. То је домен телевизије, као брзог медија. Позориште је спор медиј и треба да сачува духовност, да у старим, великим драмским текстовима открије дамар овог времена - рекла је у једном од интервјуа Мира Ерцег.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024