СЛОБОДА НА РОДНОМ ПРАГУ: Чувена "Јежева кућица" Бранка Ћопића, као изложба која "измишља бољи свет", у Музеју Југославије

ПO шуми, широм, без стазе, пута Јежурка Јежић поваздан лута... Ови, али и други стихови чувене "Јежеве кућице" Бранка Ћопића, уз које су одрастале многобројне генерације у бившој Југославији, исписани на поду изложбене сале у Музеју 25. мај, својеврсни су путоказ кроз сећање и носталгију, али и читаву шуму асоцијација на значење дома, блиску прошлост, ксенофобију, а налазе се на новој поставци МЈ.

Фото Танјуг

Изложбу која је понела наслов Ћопићеве поеме, уз додатак - "Измишљање бољег света", кустоскиње Сара Сопић и Мирјана Славковић осмислиле су уз помоћ деце, узраста од пет до десет година, и то из Београда, Загреба и Сарајева. Па се у чаробној, музејској шуми, кроз коју, уз Јежурка, лутају лија, вук, меда и дивља свиња, нашла и лијана, на којој могу да се љуљају (у кући дивље свиње која не постоји у песми, али је има у њиховој машти и на поставци, као и вукове и медине куће).

Али, и трамболина по којој могу да скачу, у дворишту јежеве куће, представљене као камп приколица, популарна седамдесетих у Југославији, опремљена свакодневним предметима из тога времена, из фонда Музеја Југославије. А у луксузној кући Лисице Мице, место су нашли и други, вредни експонати попут чиније за воће, поклона Титу од Хајла Селасија, али и "Розентал" порцелан, необичне сребрне чиније у облику шумских животиња... Ту су и различита издања "Јежеве кућице", али и дечји цртежи инспирисани "јежем будалом", који брани свој дом.

Ауторке тврде да су се у стварању поставке водиле нечим што је Ћопић изрекао у једном интервјуу: "Некад ми се чини да је дечја литература само један вид бежања од стварности, од сукоба са њом. Од нељудског света човек се спасава враћањем у детињство, измишљајући нови свет који је бољи и људскији од онога који га окружује." Тако су је поделиле у два дела: један је посвећен том бољем, свету поезије, а други писцу који је у њега бежао из свог "лепог и страшног живота", како је то записао у опроштајној поруци, пре него што ће скочити у сопствени крај, а део је ове изложбе.

Захваљујући САНУ и Задужбини Бранка Ћопића, изложен је пишчев радни сто, писаћа машина, уметничке слике којима је био окружен, личне ствари, пенкала, оригинални рукопис "Јежеве кућице", награде, ордење, пасоши, школска сведочанства (из којих се види да је понављао), штампана дела, писма... Међу њима и једно драматично, из шездесетих година, у коме се обраћа Алекснадру Ранковићу, са молбом, да се десет година после објављивања "Јеретичке приче", коначно разреши тај случај, а не да се свако мало потеже питање његове подобности. Из колекције коју је МЈ наследио од Музеја револуције, на поставци је и пушка са којом се борио као партизан у Другом светском рату.

У реализацији изложбе, која између осталог покреће и питање прећуткивања, па чак и цензуре, Ћопићевог дела после распада Југославије, учествовали су и ликовни уметник Синиша Илић, Ана Димитријевић и Александар Поповић, из уметничког колектива "Kаркатаг", дизајнер Бојан Паликућа, и многи други, међу којима су и студенти сценографије са БУ.

Овај оригинални, мултимедијални пројекат, који ће пред публиком бити до наредног априла, намењен је старијима да се подсете, а млађима да спознају дубину племенитости поуке, коју је Ћопић оставио, кроз речи Јежурка Јежића:

"Ма какав био мој родни праг,/ он ми је ипак мио и драг./Прост је и скроман, али је мој,/ ту сам слободан и газда свој."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације