НА ДАНАШЊИ ДАН УМРО МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: Четрдесет шест година од одласка једног од највећих српских писаца

Novosti online

30. 11. 2023. у 16:59

На данашњи дан, 30. новембра 1977. године, умро је један од највећих српских писаца - Милош Црњански. Био је књижевник, новинар, преводилац, критичар и дипломата. Убрајан је међу 100 најзнаменитијих Срба.

НА ДАНАШЊИ ДАН УМРО МИЛОШ ЦРЊАНСКИ: Четрдесет шест година од одласка једног од највећих српских писаца

Фото Архива

Црњански је рођен у осиромашеној грађанској породици. Отац Тома био је нижи чиновник, који је због темпераментног заступања српске мањинске политике „прогнан” из Баната, из Иланџе у Чонград, који је био нека врста „тадашњег чиновничког Сибира”. Мајка Марина Вујић била је родом из Панчева. Црњански су стара свештеничка породица у Иланџи, чије се пароховање завршава са поп Јованом, сином поп Димитрија, а пре тога су његови преци живели у Српском Итебеју, преко пута цркве, где се и данас налазе три куће Црњанских.

Одрастао је у Темишвару, а у лето 1912. одлази у Опатију и уписује се у ријечку експортну академију. Играо је фудбал у клубу "Викторија" на Сушаку. Године 1913. уписао је студије медицине у Бечу, које никада није завршио.

Прву песму „Судба” Црњански је објавио у сомборском дечјем листу „Голуб”, 1908. године. Године 1912. у сарајевској „Босанској вили” штампана је његова песма „У почетку беше сјај”, послата из Бечкерека.

У Бечкереку (данашњем зрењанину) је и мобилисан, на почетку Првог светског рата и послат на галицијски фронт, где је убрзо рањен као редов аустроугарске царске и краљевске 29. регименте. Већи део времена од 1915. Црњански проводи у ратној болници у Бечу.

Године 1916, ради у Дирекцији државних железница у Сегедину. Следеће године је враћен у војску и прекомандован у Коморан и Острогон. У Бечу 1918. уписује Експортну академију, а већ наредне у Београду књижевност и уређује лист „Дан”.

У југословенској престоници упознаје се са Видом Ружић са којом се 1921. венчава. Вида је била кћерка некадашњег министра просвете Добросава Ружића. Године 1922. постаје наставник у панчевачкој гимназији и дипломира на Филозофском факултету у Београду. То му омогућава да од 1923. до 1931. године буде професор је Четврте београдске гимназије.

Сарадник је „Политике”. Истовремено, издаје „Антологију кинеске лирике“ и новинар је у листу „Време“. У „Српском књижевном гласнику” 1927. излазе први наставци његовог романа „Сеобе”.

Између 1928. и 1929. био је аташе за културу при Амбасади Краљевине Југославије у Берлину, а 1930 за роман „Сеобе” добија награду Српске академије наука. Следећих година путује бродом по Средоземном мору и извештава из Шпаније. Између 1935. и 1941. ради у дипломатској служби у Берлину и Риму. По избијању Шпанског грађанског рата, као дописник "Времена" извештава из Франковог штаба.

По избијању Другог светског рата евакуисан је из Рима и, преко Мадрида и Лисабона, у августу 1941. одлази у Лондон, где је провео Други светски рат и узео британско држављанство.

Ради различите послове. Књиговођа је обућарске радње "Хелстерн" на Бонд стриту и разноси књиге фирме "Хачардс" на лондонском Пикадилију, док његова супруга шије лутке и хаљине за робну кућу "Херодс". Ово ће искористити за окосницу "Романа о Лондону". Црњански успут стиче диплому Лондонског универзитета и диплому за хотелијерство и менаџерство. Постаје и члан међународног ПЕН-клуба, који му обезбеђује да се на машини откуцају његови романи.

бмс

Млади Црњански

Занимљиво је да током живота у емиграцији никада није јавно негативно говорио о комунистичком режиму или новоформираном државном уређењу у Југославији, јер је сматрао да издаја отаџбине представља највећи грех и највећу срамоту.

У Југославију се вратио 1965. године у друштву са југословенским амбасадором у Лондону, Срђом Прицом.

Преминуо је 30. новембра 1977. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Осим "Сеоба" и "Романа о Лондону", памтимо га и по "Лирици Итаке", "Ламенту над Београдом", "Стражилову", "Дневнику о Чарнојевићу", "Ембахадама"...

Према жељи из тестамента Народна библиотека Србије је 1979. године примила заоставштину Милоша Црњанског.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЊЕГОВА СМРТ СЛОМИЛА ГЛУМЦА: У сузама сваки дан, плаче од маја - показао како на мобилном чува његову слику (ВИДЕО)