ВЕЧЕРАС СЕ СЛАВИ ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ СРПСКЕ РЕЧИ : 40. Књижевни сусрети окупљају значајне ауторе(ФОТО)

ВИШЕ од 15 истакнутих аутора учествоваће на 40. Књижевним сусретима „Савремена српска проза“ , који почиње вечерас у Трстенику.

Foto: Biblioteka Jefimija,S.Babović

Традиционална сусретања књижевника, критичара и читаоца у Библиотеци „Јефимија“, јединствена су по значајном континуитету одржавања, који практично ниједне године није одступио од високих стандарда у избору теме и учесника.

Верољуб Вукашиновић, директор библиотеке и уредник зборника „Савремена српска проза“ подвлачи да постоји више рзалога због чега је манифестација успела да сачува квалитет.

- То су подршка писаца, критичара, финансијска потпора Министарства и локалне самоуправе, али и јединствен разлог окупљања: проза, са високим квалитетом, пажљиво одабраним учесницима, и темама, које нуде поетички плурализам - предочава за "Новости", Верољуб Вукашиновић.

Плурализам је видљив и на основу овогодишњег програма. Књижевни портрет Љубице Арсић биће тема, која ће окупити истраживаче писане речи вечерас у 19 сати. Васа Павковић, Владислава Гордић - Петковић, Вуле Журић и Верољуб Вукашиновић говориће о делу значајне српске ауторке.

Округли сто књижевне критике „Фантастика у савременој српској прози“  одржава се сутра, у сали Дечијег одељења библиотеке од 10 сати. Међу учесницима су Зоран Живковић, Сава Дамјанов, Љиљана Пешикан -Љуштановић, Зоран Стефановић, Тијана Тропин, Данијела Костадиновић, Вуле Журић, Немања Митровић и Константин Ађанин.

Књижевнаа манифестација „Савремена српска проза“ је за четири деценије постојања привукла најзначајнија имена српске прозе и књижевне критике и есејистике.

У библиотеци напомињу да аутентични сусрети писаца, критике и публике сигурно не би оставили дубљи траг у култури да није истоимених зборника радова, који су покренути 1989. године, када је објављен први број зборника посвећеног прози Слободана Селенића.

- Оно што је за "Савремену српску прозу", за њену основну поетичку, естетску и вредносну оријентацију изузетно значајно, односи се на избор писаца, чији портрети су осветљени на њој и на теме које су биране за есејистичко и критичко тумачење, а добрим делом и на избор књижевних критичара који су у томе учествовали - предочио је Марко Недић. - Зато се сусрети у Трстенику могу посматрати и оцењивати најпре као веома важна критичка грађа о писцима, чији су књижевни портрети представљени и протумачени.

Колико је немали утицај трстеничких скупова најсрећније је дефинисао писац и критичар Михајло Пантић, упоређујући зборнике са енциклопедијом „имена, дела, форми, поетика, доминантних и фреквентних тема из корпуса савременог прозног стваралаштва“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације