ЗВЕЗДА БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА ЕРИК-ЕМАНУЕЛ ШМИТ О КЊИЗИ "ДРУГИ ЖИВОТ АДОЛФА Х." : Данашњи свет врви од хиљада малих Хитлера

ПОЧЕТКОМ октобра 1909. године Адолф Хитлер није положио пријемни испит на Академији ликовних уметности у Бечу. Шта би било да је комисија донела другачију одлуку? Ток Фиреровог живота, а потом и живот плахе, страствене немачке омладине, на крају и светске историје - били би, вероватно, потпуно измењени. На овој премиси је Ерик-Емануел Шмит, један од најчитанијих и највољенијих француских аутора, засновао "Други живот Адолфа Х.", обиман роман који је за кућу "Клио" превео професор Никола Бјелић, једини у свету који је докторирао на делу можда највећег живог писца франкофоног света. На протеклом Сајму књига уз аутора, преводиоца, и издавача Зорана Хамовића, дело је представила и Милица Винавер, професор на Филолошком факултету.

З. Јовановић

Шта би било да је Хитлер био другачији човек? Шта да га је нешто одвукло од његових демона? Шта би било да се никад није бавио политиком? Све се то запитао Шмит и у покушају да одгонетне одговоре на та питања изаткао роман са брилијантним заплетом, кроз који нас мајсторски води у два паралелна наративна тока, док нам разоткрива хипотетичку могућност постојања другог, другачијег Адолфа Х. - оног кога је уметнички свет прихватио.

- О Хитлеру сам почео да пишем трагајући за објашњењем феномена да једно, на први поглед обично људско биће, младић са несрећним породичним наслеђем али уобичајеним проблемима и жељама за свој узраст, постаје монструм, и то толики монструм који даје сасвим нове димензије и значења тој речи - објаснио је писац.

Говорећи о својој "не много детаљној биографији Хитлера са једне, а измаштаној верзији стварности односно историје са друге стране", Шмит је нашироко говорио о могућности појединца да мења свет, која, видели смо то не само на примеру Адолфа Х., може бити реализована на више или мање пожељне начине.

Како је Хитлер вероватно једна од најфасцинантнијих, а нажалост и једна од најутицајнијих личности новије историје, која је неповратно променила свет и за коју интересовање не јењава, и појава српског издања Шмитовог романа о (иако и о нешто другачијем) Адолфу Х. побудила је велику радозналост међу читаоцима. Поменута је и љубав (оног историјског) Хитлера према опери, посебно према Вагнеру, те како је слушајући Вагнера дошао на идеју о вишој и нижим расама. Тако је Шмит открио да је Хитлер чак и за своје, и самоубиство Еве Браун, веровао да ће деловати узвишено баш попут трећег чина опере "Тристан и Изолда", што такође много говори о склопу његове личности.

- Сама прича и ликови који је носе, намећу ми и одређују хоћу ли писати роман или драму - открио је Шмит тик пре одлазак на извођење свог комада "Да кренемо испочетка", који се (поново у преводу Николе Бјелића) већ две године игра у Опери и театру Мадленијанум, са Славком Штимцем у главној улози, а режији Андрее Аде Лазић.

Но нису се само романи или драме, и уопште књиге намењене одраслима, нашле у Шмитовом опусу - представио је он као гост Београдског сајма књига и две сликовнице намењене најмлађим читаоцима, објављене у издању "Одисеје" - прва у низу "Совиних прича", клица мудрости које је овај писац и филозоф приредио за децу, носи назив "Острво слободе", а друга је "Себично слонче".

- Ова филозофска дела адаптирана за малишане научиће родитеље како да разговарају са децом о важним темама, а децу ће навести да се запитају зашто би требало да не буду себични, али и шта је то острво слободе, и на шта је Русо мислио поручујући нам да би свако требало да уме да ограничи своју слободу да би могао да живи са другима.

На питање "Новости", има ли утисак да се људи данас ипак превише лако и непромишљено одричу своје слободе, али не у име русоовске друштвености већ зарад некакве обећане безбедности (из себичних разлога), Шмит је одвратио:

- У мојој књизи "Острво слободе" говорим о политичкој слободи, слободи у друштву, како се она организује, и то подразумева да се сваки грађанин, свака индивидуа, мало одрекне дела својих слобода, да би живот био хармоничан. Али, никако не говорим о томе што смо преживели током ковида и о ономе што ћемо живети са растућом терористичком претњом, и спектром рата. Не говорим, дакле, о томе, да се напусти сопствена слобода зарад безбедности.

Одговарајући на питање да ли је, овај и овакав, данашњи свет, у опасности од појаве неког новог Хитлера, писац је рекао:

- Мислим да данашњи свет врви од Хитлера, посвуда око нас су хиљаде и хиљаде малих Хитлера на све стране, терористи су мали Хитлери, интегристи су мали Хитлери... Док истовремено и они који воде велике земље верују да постоје људска бића вишег и нижег ранга, више и ниже расе или "варвари" високог и неког нижег нивоа...

Посвуда радо игран

РОЂЕН 1960. у Лиону, Шмит је један од најчитанијих аутора на француском језику у свету, један од тренутно најпроучаванијих аутора у школама и на факултетима, афирмисао се, најпре, као драмски писац. Добитник је награде Француске академије наука за целокупно драмско дело, а многи његови комади, од првог изведеног 1991, па до данас, вишеструко су награђивани. Његове књиге преведене су на 48 језика, а у више од 50 земаља редовно се играју његове драме.

Као аутор популарних театарских комада "Загонетне варијације", "Мали брачни злочини", "Посетилац", "Фредерик или булевар злочина", "Оскар и мама Роз" био је пре десетак година гост "Молијерових дана" и Народног позоришта, кад му је додељен печат овог театра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације