ВЕК СПАЈАЊА СЛОВЕНА И ЗАПАДА: Елен Мела, председница Института за славистику, о јубилеју ове важне институције која негује и српски језик

Институт за славистику у Паризу је културолошки и цивилизацијски мост који спаја словенске културе са Француском и Западом. Трудимо се да приближимо стваралаштво народа из нашег дела света, да бисмо се боље разумели.

Фото: Горан Чворовић

То, у разговору за "Новости", истиче Елен Мела, председница ове престижне институције која је пре неколико дана прославила век од инаугурације. Францускиња, по мајчиној линији пореклом Рускиња, стручњак за руску литературу, налази се последње две године на челу Института за славистику који значајну пажњу придаје и изучавању српског језика и књижевности. Институт је ових дана и гост на Београдском сајму књига.

- Ми смо, на неки начин, витрина словенских народа ка Француској и Западу. То је управо оно чему је тежио оснивач Ернест Дени. Институт је важан, пре свега јер објављујемо дела, усмерена ка нашим колегама и студентима, али и широј јавности. Наша библиотека садржи чак двеста хиљада наслова, отворена је свакодневно и ту могу да се консултују и нека веома ретка издања – истиче наша саговорница.

• Колику је културну и политичку важност у оно време имао институт који су основале Чехословачка и Југославија?

- То је, тада, пре сто година, било једино место посвећено словенским државама. Било је веома важно за Словене, Србе, Чехе и остале, који су долазили у Париз на студије. Једна од мисија у почетку је била да им помогне да се боље оријетишу у туђем свету. Да имају, на неки начин, матичну кућу. Било је то и место сусрета. С друге стране, за Французе, место где ће боље упознати наше културе.

• Има ли Институт данас исти геполитички значај, да нас Запад боље упозна у овом узбурканом свету?

- Када политичари слушају универзитетске делатнике, могу да реагују мало другачије. Боље познају и анализирају оно што се догађа. Чланови нашег Института су увек на располагању, министарствима и другим институцијама, да дају савет. Интерес постојања специјалиста, као што су наши чланови, јесте да се добију занимљиве стручне анализе историчара, социолога и других експерата. То свакако може да помогне да се боље разумемо. Медији нас такође често зову, а Институт проналази неког ко може да одговори на њихова питања.

• Шта је све урађено у веку постојања?

- Институт је чувар сећања на словенске студије. Имамо, на пример, архиву, руских миграната и научника после октобарске револуције. У току је и велики подухват, дигитализација архиве, што ће омогућити приступ из целог света овој великој баштини. Наша институција представља континуитет који омогућује да се сачува траг словенских истраживача у Француској. Овде заинтересовани могу боље да се упознају са делима Лава Толстоја или Иве Андрића, на пример. Ово је место и где се учи о Словенима.

• Разуме ли данас Запад Словене?

- Неке добро, неке мање. Идеја панславизма више није актуелна. Французи ће, на пример, много боље разумети Пољаке него Русе. Много различих фактора на то утиче. Генерално, словенски народи су помало далеки за Французе, у односу на латински свет. Али, зато ми служимо, да нас зближимо. Боримо се против клишеа, залажемо се да ствари буду онакве какве су, а не онакве како су престављене.

• Руско наслеђе је најзаступљеније?

- Доста је допринело раду Института. Велики број мојих претходника су били стручњаци за руску књижевност. Доста студената и истраживача је везано за Русију, донекле и за Чешку. Руска култура је велика. Али, има и пуно оних који се односе на Србију.

• У којој мери актуелна ситуација са ратом у Украјини утиче на ваш рад?

- Осуђујемо, наравно, тај рат. То ме, с хумане стране, веома погађа, као и цео Институт. Што се тиче нашег истраживачког и литерарног рада, те ствари треба раздвојити. Наш институт је академска институција и у свом раду не меша политику и науку.

• Како гледате на неке покушаје да се руска имена у књижевности минимализују, па и забрањују у контексту актуелног рата?

- То није случај с нашим Институтом. Било је на другим странама покушаја, што је, по мени, погрешно. Не видим никакав разлог да се велика имена из руске књижевности маргинализују било где због онога што се тренутно дешава.

• Да ли вам политичари у Француској траже да им објасните и приближите боље актуелну ситуацију?

 - Обраћају се, а ми покушавамо да томе допринесемо, јер имамо дистанцирану визију, као универзитетски радници. Култура и литература немају границе.

• Путујете у Београд?

- Бићемо на Сајму књига, као део штанда Француске која је ове године почасни гост. Биће нас троје, уз мене путују ризничар Ливија Екмечић и лингвиста Силви Аршамбо. Имајући у виду да је наш Институт и издавач, што нам је једна од највећих активности, представићемо и наше књиге. Реч је углавном о акамдемским радовима. Наши чланови су истраживачи и професори. Уз научне радове, издајемо и уџбенике, на руском, пољском, чешком, српском и другим словенским језицима. За студенте је то од великог значаја. Међу понуђеним издањима биће и Славистичка ревија, најпознатија у том домену у целом свету.

• Шта ће од понуде бити везано за српску књижевност?

- За српску читалачку публику би могао да буде веома занимљив "Кир Јања" Јована Стерије Поповића који су на француски превели шеф катедре са српски, хрватски, босански и црногорски језик на Сорбони Александар Стефановић и његов претходник Пол Луј Тома, управо изашла у оквиру покретања едиције познатих аутора чија дела нису никада до сада превођена на француски језик. Представићемо и дело с именима младунчади животиња чији је аутор такође Александар Стефановић. За сајам би требало да буде спремна и монографија о Јелени Анжујској, на француском, аутора Николе Петровића, а коју ће Матица српска објавити касније и у српском издању. На тај начин настављамо да јачамо наше везе са Србијом и представљање српске културе.

ЛЕПО У БЕОГРАДУ

- Боравила сам пре десетак година у Београду, где сам учествовала на једном колоквијуму. Веома ми се допао град, било је изузетно пријатно. Људи су били срдачни. Биће ово прилика да се подсетим на те тренутке. Једва чекам – каже Мела.

ДОТАЦИЈЕ

Институт за славистику се, истиче наша саговорница, некада издржавао уз подршку Чехословачке, Југославије и Француске, а данас егзистира од чланарина, продаје књига, универзитетских и истраживачких субвенција и дотација са Сорбоне.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације