ОДЛАЗАК СЛИКАРА И ВАЈАРА: In memoriam - Напустио нас је Димитар Илијев (1950-2023)
ВАЈАР, сликар, педагог и покретач многих ликовних и културних манифестација, Димитар Илијев - Скица, напустио нас је 3. октобра, а сахрањен је 5. октобра у родном Димитровграду.
Фото Принтскин РТ Цариброд
Рођен је 1950, средњу уметничку школу завршио је у Нишу, а дипломирао је 1977. на Националној ликовној академији у Софији, одсек вајарство, у класу професора Димитра Даскалова, где је и магистрирао.
Осим вајарства и сликарства, бавио се и сценографијом, али и покретањем културних манифестација. Само у Центру за културу у Димитровграду организовао око 450 изложби. Сам је учествовао на више од 200 колективних и одржао тридесетак самосталних изложби у Србији и иностранству. Добитник је значајних награда, признања и диплома из области ликовне уметност од којих се издваја престжна награда Министарства културе Бугарске "Златни век". Оснивач је и галерије "Методи Мета Петров", чији је управник био до 2015. године, а био је и иницијатор и творац Међународне ликовне колоније "Погановски манастир", коју покреће 1993. године, а такође је и један од оснивача Градске галерије, на чијем је челу био двадесет године, све до пензионисања 2015. године.
Фото приватна архива
- Склон гестуалном, склон борби са материјом, Илијев је, по природи ствари, и по мери сопственог талента, одабрао и визуелни реквизитаријум којим је понајбоље могао да искаже свој став према свету у коме живи - истиче музејски саветник Радмила Влатковић, историчар уметности. - Стога су гестика и понављање специфичног изражајног покрета најчешће захтевали мали формат који је могао да прати покрет и снагу пруженог материјала. У том свету суздржаности и спокоја, ослобођеном грча и патоса је специфичан покрет масе и волумена. Занимљивом структуром, необичним осећајем за волумен, он настоји да у емоционално средиште своје стваралачке личности пренесе визуелно препознатљиву фигурацију кроз коју, трансформише своју идеју у сажети пластични знак или симбол то јест одраз лирског ткања своје унутрашње поетике.
- И поред своје сведености, сугестивност је очигледна. Опуштена форма представља фигуру која одмара. Она је усамљена и замишљена под теретом свакодневице. Све је сажето и чисто али не хладно и отуђено. Напротив. Топло и присно. Осећа се њихово присуство једнако као и уметниково.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)