БИО ЈЕ ЧУДО У ПОЗОРИШТУ И У ЖИВОТУ: Колеге и пријатељи опраштају се од прерано преминулог великог

Марина Мирковић

24. 09. 2023. у 12:43

СТВАРАО је, својим препознатљивим рукописом, истинска, јединствена, непоновљива позоришна чуда - а такав је био и сам. Јагош Марковић био је, јесте, и остаће непоновљиво и јединствено чудо. Позоришно, стваралачко и људско.

БИО ЈЕ ЧУДО У ПОЗОРИШТУ И У ЖИВОТУ: Колеге и пријатељи опраштају се од прерано преминулог великог

Фото НП/Небојша Бабић

Ситан а велики, један од највећих, набијен енергијом и даром, гласан, разигран и вазда заигран, сав од радости и игре, ту је радост и игру - а надасве радост игре, будио у свима око себе. Из нутрине својих глумаца извлачио је све, и оно до тада неслућено, баш као што је и она највећа, најпознатија, "најизвиканија" и најигранија дела ишчитавао налазећи у њима нешто више, нешто ново, посве другачије. Као да су и сами класици годинама, каткад вековима, чекали баш тог читача, баш Јагоша, да нам их наново ишчита, разигра и (кроз своје глумце) одигра, те да нам најзад саопшти неке више, дуго скриване поетске истине, да нам (раз)открије неку најскривенију нит лепоте и мудрости. И све то би му, баш увек, полазило за руком, са лакоћом, како је нама изгледало.

Последњих петнаестак година, као стални редитељ Народног позоришта у Београду, са сцена на Тргу редовно је испоручивао своја позоришна чудеса, препуна енергије, маште, духовитости, мудрости и лепоте, постављајући најзначајније светске и домаће класике. У другим позоришним кућама у земљи и иностранству режирао је више од педесет представа, за њих побрао и толики број угледних награда.

Пре само неколико недеља, примио је Јагош плакету "Ивана Томичић" за посебан допринос Фестивалу медитеранског театра "Пургаторије", за "Ћелаву пјевачицу" коју је режирао у ЦЗК Тиват. И тамо се, баш као и на свакој сцени на коју се попео, коју је својим жаром и даром оплеменио, у свакој кући коју је посетио и својом енергијом испунио - данас са тугом опраштају од Марковића.

"Отишао је један од највећих, један од оних који нас је инспирисао и будио у нама оно најбоље. Отишао је баш вечерас, када је требало да одиграмо ,Сумрак богова,, представу коју је режирао и која нам је обасјала пут нове ере БДП. Заувек наш један јединствени, непоновљиви Јагош", записано је на фејсбук-страни Београдског драмског позоришта.

У објави Народног позоришта Сомбор, још једне куће којој је делић своје чаролије подарио, о Јагошу је речено следеће:

- "Rock and roll за децу", "Кате Капуралица", "Декамерон - дан раније", "Сумњиво лице".

Јагош Марковић дао је нови правац кретања Народном позоришту Сомбор, нови смер који је толико снажан, да мења и генерације које данас долазе у позориште, а да нису имале директног додира са њим. "Кате Капуралица" била је чудо које се у позоришту ретко, углавном никад, не дешава. Деведесетих је освајала публику и фестивале широм региона, а поред тога, пружала је оно најважније, утеху, мир, лепоту и море, у годинама када је то свима било неопходно. "Сумњиво лице" је представа која је најдуговечнија у Народном позоришту Сомбор, која се игра на карту више од 1998. године. Немогуће је препричати емоције које је Јагош Народном позоришту Сомбор донео и дао. Можемо га само памтити, чувати успомене и освешћивати колики је његов значај и утицај за оно што је Народно позориште Сомбор данас. Мирно море, мили наш Јагоше, нек ти миришу рузмарин и Медитеран...

И Факултет драмских уметности у Београду, упутио је последњи поздрав једном од најистакнутијих позоришних редитеља у региону, јединственој и аутентичној уметничкој личности, који је дипломирао режију на ФДУ 1987, у класи проф. Борјане Продановић и проф. емеритуса Светозара Рапајића:

- Његова страст према уметности и посебна креативна енергија биле су саставни део редитељског стваралаштва којим је остварио велики број успешних и награђиваних представа у позориштима у земљи и иностранству. Овај губитак је ненадокнадив за српско позориште, али сећаћемо се Јагоша Марковића по његовој јединственој енергији и незаборавним позоришним тренуцима које је стварао. Нека његово дело остане вечна инспирација за будуће генерације позоришних уметника.

Обожавали су га глумци, уздизала га је публика, али о посебности његове личности, Јагошевој неодољивој појави и људској доброти, можда највише сведочи огромно поштовање које су му указивали и љубав коју су према њему осећали други редитељи, колеге, који су изузетно уважавали мишљење овог позоришног зналца.

Са Коканом Младеновићем, Фото П. Митић

То потврђују и речи директора Краљевачког позоришта Миодрага Динуловића, који вели да је "отишао велики маштар и мештар од театра", и да смо "имали ту част да будемо његови савременици и сведоци његовог талента и чудесне еруптивне енергије", или ова дирљива објава на "Фејсбуку" Кокана Младеновића:

- Мени остаје да ти се радујем у сећању, Мајсторе, да волим твоје слављење Позоришта и оне наше комичне минијатуре, кад смо ускакали у твоју "Госпођу министарку", на фестивалу у Сибиру и играли Перу Писара и Перу Каленића. Једном смо глумили заједно, а много пута делили сцену, са љубављу и поштовањем. Сада се небеском позоришту спрема велика промена репертоара и биће бурно, узбудљиво и радосно. Завидим му на томе. Како твој омиљени Љубомир Симовић каже: "У делу које поставља на сцену Јагош увек види нешто што пре њега није видео нико. Он нам и старе и познате ствари открива као нове и непознате. Он направи неки неприметан гест, али тим гестом преобрази све...

Јагош радикално, и с највећом смелошћу, мења метафору коју налази у тексту. Притом, он то не ради само као редитељ, јер он у позоришту и није само редитељ. Он је у позоришту све; он је и глумац, он је цео ансамбл, он је и публика, он је и сцена, и ложа, и прва, друга и трећа галерија, он је и позоришна библиотека, он је и четка и боја, и чекић и ексер, и конопци и рефлектори, и свила и ватра, и кулиса и завеса. Он је све то можда само зато да би нам казао да је свет без љубави само исушено, слано и јалово морско дно, што, опет, није ништа друго до оно што о љубави у првој посланици Коринћанима каже апостол Павле."

Оставио је, на радост и ползу свих нас, и оних који ће уз Јагошеве представе театар тек откривати и заволети, и силна своја чудеса која ћемо памтити, и она која настављају да живе на сцени. Гледаћемо их и волети, и тако на једини достојан, "најпозоришнији" начин, чувати сећање на човека од позоришта сатканог, који је (за) театар живео и зарад театра на земљи боравио.

На позоришно чудо, Јагоша Марковића.

Ово није збогом

ВЕЛИКАНУ театра, ово није збогом, него довиђења на некој новој премијери, речи су из опроштајне поруке тиватског Центра за културу упућене редитељу са којим су успешно сарађивали.

- У неверици смо примили вест о одласку највећег у мору великана. Бићеш заувек са нама, на Летњој позорници, иза сцене, у сваком њеном делу. Волео си Боку целим бићем и био си део ње.

Бићу позоришта Јагош је дао себе, коментаришу колеге и пријатељи у Тивту, градио га брижљиво маштовит, градио за незаборав. И због тога Марковићев одлазак није збогом!

* * * * * * * * *

ЕГОН САВИН

Духовит и аналитичан

- Јагошев одлазак је велики губитак. Био је један од најдаровитијих и свакако најмаштовитијих редитеља на овим просторима, његове представе су попут некаквих барокних грађевина, препуне чулних слика, чудесних звукова, изванредне глумачке игре. Таквог редитеља ко зна када ћемо поново имати. Био је изузетно духовит човек, фантастичне аналитичке моћи, и знао је тачно да каже шта види у театру - речи су Егона Савина које много говоре о том поштовању.

* * * * * * * * *

НАТАША НИНКОВИЋ

Све мислим искочиће

- Све мислим искочиће однекуд и рећи ће да се мало нашалио. Али код њега нема ништа "на мало", а био је пресензибилан а и сувише верујући да би тако нешто урадио. И потом настаје рупа, празнина и неверица. Раскошан, непоновљив, вечити дечак. Горео је за позориште и уметност. Свуда тражио лепоту, истину и доброту. Није признавао дар без људског фактора, илити - није ценио. У тим случајевима би рекао - џаба оног дара. Иза себе је оставио огромна професионална достигнућа, пуно колега којима ће ужасно недостајати и његове "грације" које је обожавао...

* * * * * * * * *

ВИДА ОГЊЕНОВИЋ

Надала сам се да је грешка

СИГУРНА сам да нема никога ко је Јагоша познавао или макар једном срео, а да га ова вест није погодила. Ужаснута сам, просто не могу да верујем да човек толико пун живота, толико надахнут у смислу живота и свега што је у позоришту смело и маштовито, човек необуздане маште и дивне имагинације да тако одједном заспи заувек, то је помало неправда. И није нимало у његовом стилу. И све је некако... До малочас сам се надала да је то ипак нека грешка, да ће се Јагош пробудити. Нажалост, имамо овај разговор, а не причамо о његовој представи коју је направио у Тивту пре неки дан. Ах...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

РУСИЈА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Ово је најновији услов за Русе да би учествовали на Играма Париз 2024