НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ: „Казан Култ“ на обновљеном Фетисламу
ПОД покровитељством Министарства културе Републике Србије, Библиотека "Центар за културу" у Кладову домаћин је 11. по реду међународне конференције „Казан Култ“ посвећене заштити нематеријалне културне баштине.
Фото: Библиотека Кладово
Тема овогодишњег „Казан Култа“ је "Улога нематеријалног културног наслеђа у интегративној заштити културног наслеђа на примеру средњевековне тврђаве Фетислам - Ђердап УНЕСKО Геопарк", па се и ова манифестација са разлогом одржава управо у амбијенту реконструисаног древног Фетислама, кога је по налогу Сулејмана Величанственог 1524. саградио Бали – бег. Ова тврђава је са 1,3 милиона евра реконстуисана средствима Европске уније и Немачке Владе кроз пројекат “ЕУ за културно наслеђе и туризам”.
– Размена искустава, мишљења и знања у вези са очувањем, представљањем и тумачењем културног наслеђа, као и покретање питања системског бављења културним наслеђем, кроз мултидисциплинарни приступ, уз коришћење принципа интегративне заштите неки су од најзначајнијих резултата ове наше вишегодишње манифестације – каже Жаклина Николић, директорка Библиотеке „Центар за културу“ у Кладову, који је и активни учесник бројних међународних и домаћин конференција који за циљ имају управо очување нематеријалне културе али и развој библиотечке делатности.
И у свом 11. издању „Казан Култ“, манифестација која је од оснивања 2012. посвећена очувању нематеријалног културног наслеђа, промовисању његовог значаја и едукацији стручне јавности и локалне заједнице о начинима очувања „живог наслеђа“, доноси прегршт занимљивих дијалога које ће у древном Фетисламу пренети 23 еминентна стручњака, историчари, музеографи, историчари уметности, музејски и библиотечки саветници, посленици културе и туризма, међу којима су и Ирина Суботић, Вера Павловић Лончарски, Смиља Марјановић- Душанић, Александра Дедиу и Маринеску Драгош из Регионалног музеја „Гвоздена врата“ у Турн Северину у Румунији и многи други.
Фото: Библиотека Кладово
Небојша Брадић, редитељ и председник „Дунавфеста“, које је, заједно са Библиотеком „Центар за културу“ у Кладову и Центром за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју, један од оснивача „Kазан култа“ представио је на овогодишњој конференцији пројекат летњег фестивала културе „Kапија Дунава“ у тврђави Фетислам, демонстрирајући модел “узбудљивих градова” као начин усмеравања креативне микрополитике ка уобличавању привлачне слике града и туристичког места.
-Овај фестивал ставља акценат на разноврсну и иновативну културну понуду која треба да допринесе афирмацији квалитетних културних садржаја с једне стране и афирмацији културног туризма, с друге стране. Обновљена и ревитализована тврђава Фетислам и општина Kладово са свим својим потенцијалима могу да омогуће јединствени доживљај који укључује културно наслеђе и природно окружење Дунава – каже Небојша Брадић.
Уметничко вече "Казан Култа" приређено је први пут у Малом граду Фетислама, чија је улазна капија, уз Варош капију и пратеће лагуме, као и Летња позорница реконструисана и званично представљена јавности крајем овог априла.
Уз представљање „Капија Дунава“ одржано је и предавање Милене Драгићевић Шешић, професорке емерите и члана Националне комисије УНЕСKО о креативним микрополитикама, културном наслеђу у функцији културног туризма, разговарало се и о књигама „Оксфордска историја хришћанства“ и „Оксфордска историја ислама“ Издавачке куће „Клио“,а приређен је и концерт нашег познатог флаутисте Љубише Јовановића и Београдског гудачког квартета.
Од оснивања “Kазан Kулт” је окупљао уметничке ствараоце и стручњаке из земље и региона који се баве истраживањем и заштитом културног наслеђа и креативним индустријама па су се на списку учесника и овога нашли стручњаци из источне Србије: др Виолета Стојменовић, библиотекарка саветница из Народне библиотеке Бор, Сузана Антић, музејски саветник Народног музеја Зајечар, Бора Димитријевић, председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе, Ивица Трајковић, директор Музеја Kрајина Неготин, Владимир Нојковић, директор Туристичког простора Лепенски Вир, Дајана Стојановић, директорка Туристичке организација Велико Градиште, Невенка Болдорац, помоћник председника општине Kладово, Јелена Бујдић Кречковић из Националног и Геопарка Ђердап који ће на примерима из своје средине говорити о одрживости нематеријалног културног наслеђа и његовој валоризацији у служби туризма.
- Нашим програмима настојима да подстакнемо локалну заједницу да препозна аспекте нематеријалног културног наслеђа и укључи се у њихову заштиту и коришћењу и промоцији јер „Казан Култ“ и чини сагледавање потенцијала које наслеђе има за локалну средину. То се, пре свега, огледа кроз очување и промовисање нематеријалног и културног наслеђа, кроз призму менаџмента у култури, у земљи и иностранству, његовог потенцијала за ревитализације или креирање имиџа локалних средина и могућностима да допринесе културном, економском и друштвеном напретку локалне заједнице и боље међународне видљивости – додаје Жаклина Николић.
Препоручујемо
НАГОН, РАЗУМ И ДРУШТВЕНИ ПРИТИСЦИ: Слике проф.др Уроша Недељковића у Галерији САНУ
25. 02. 2026. у 15:04
ОДНОС ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ: Радови Радмиле Лиздек у Продајној галерији „Београд“
25. 02. 2026. у 14:30
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)