МОТИВИ ИЗ ПРИРОДЕ И РИЗНИЦЕ КУЛТУРЕ: Уметници из седам земаља на 50. сазиву Уметничке колоније "Милешева" у Пријепољу

УЧЕСНИЦИ 50. сазива Уметничке колоније "Милешева" у Пријепољу обишли су манастир Куманицу, крај Лима и спуштали се чамцима низ брзаке реке.

Фото Дом културе Пријепоље

Неко од њих ће, кажу, на овим атрактивним локацијама пронаћи инспирацију за своје дело, које ће идуће године даровати граду на ушћу Милешевке у Лим.

Минулих дана 14 уметника из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Словеније, Француске, Италије и Ирана обишло је бројне знаменитости краја - од манастира Милешеве, Савиних испосница, тврђаве и џамије у Хисарџику, до Музеја, боравили су у Прибојској Бањи и околини, а обићи ће и Пљевља.

Учесници колоније слажу се да су почаствовани позивом на колонију о чијој виталности довољно говори пола века постојања. Београдског графичара и сликара Лека Младеновића очарала је богата ризница културе, од средњовековне Милешеве до Куманице, али и оазе природе, каквих је мало у Србији, попут водопада Сопотнице.

- У Пријепољу је изванредан однос према култури, а посебно ми се допада што се не ради у атељеу, већ се обилази терен, скупљају се утисци, бележи и црпи инспирација, па ће све то наталожено, по повратку - искристалисати рад - наглашава Младеновић.

- Овај микс културе у Пријепољу је фасцинантан, а на мене је посебан утисак оставила посета месту снимања филма "Лепа села лепо горе".

- Можда ће та сценографија из клисуре Милешевке - тунел, возило "џемс", кућа и низ детаља имати директне везе са мојим радом - истиче Слободан Виденовић из Босне и Херцеговине.

Учесници 50. уметничке колоније "Милешева" на Радоињском језеру, Фото Дом културе Пријепоље

Директор Уметничке колоније "Милешева" од 2008. године је Горан Чпајак, декан Факултета примењене уметности у Београду, иначе родом Пријепољац. Наследио је Ђорђа Кадијевића, који је ту улогу обављао три деценије.

- Колонија је међународна и некада је започела као сликарска, а већ годинама се позивају и вајари, графичари, фотографи и аутори других видова визулне умености - каже Чпајак, за "Вечерње новости", и додаје:

- Нема дискриминације, заступљени су сви видови стваралаштва и аутори свих генерација.

Овде долазе углавном афирмисани ствараоци, а позиви се упућују и млађим, понекад и студентима, као пратећи део колоније. Позиве добијају и Пријепољци који су завршили академије и занимљиво је да, промовишући уметност, ова колонија је значајно допринела што се знатан број овдашњих и младих талената одлучује за студије ликовне уметности.

Богато наслеђе из ризнице манастира Бања, Фото Дом културе Пријепоље

Занимљиво је како у провинцији, далеко од културних центара, Уметничка колонија тако дуго траје?

- Она опстаје захваљујући подршци грађана Пријепоља и то је најважније - наглашава наш саговорник.

- Не изостаје ни значајна буџетска подршка Општине и Министарства културе. Сви су препознали велики допринос колоније култури краја, али и Србије. То су, уосталом, културна дешавања која промовишу Пријепоље, а граду и Дому културе остаје драгоцена збирка радова. Намера је да се прошири овај програм Дома културе и у догледно време формира Музеј савремене уметности.

Фото Дом културе Пријепоље

У легату - 600 дела

У ЛЕГАТУ колоније је више од 600 радова. Већ смо урадили каталогизацију, фотографисали радове и припремили текстове за монографију, коју ћемо објавити идуће године поводом јубилеја - истиче Адмира Хамидовић, директор Дома културе. - Планирали смо да изложба идуће године обиђе већа места од Београда до Подгорице, док ће мањи градови имати прилике да виде репринт дела.

Парк скулптура

ПОРЕД збирке у легату, Пријепољци град обогаћују и Парком скулптура поред Дома културе, а и на више локација. Једно од најзначајних вајарских остварења, иначе препознатљиво са разгледница и слика, је "Бели Сава", како мештани зову скулптуру "Светитеља Саве" на платоу Дома културе, рад београдског вајара Миодрага Живковића. То је прва скулптура у парку, откривена 1995. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације