СУШТИНА СВЕТА КРОЗ ЗРНО ЖИТА: Академик Душан Оташевић о новој изложби, древним митовима, Великом брату и вредности људске руке

Миљана Краљ

02. 07. 2023. у 20:07

СВОЈЕВРСТАН мали путоказ кроз изложбу "Зрно жита" коју је академик Душан Оташевић минулог четвртка отворио у Музеју "Цептер" је уводни текст у коме аутор помиње Елеусинске мистерије код древних Грка, на којима су се учесници окупљали у част богиње Деметре и гледали у - једно зрно жита.. На тај начин веровали су да откривају суштину света.

СУШТИНА СВЕТА КРОЗ ЗРНО ЖИТА: Академик Душан Оташевић о новој изложби, древним митовима, Великом брату и вредности људске руке

Фото Игор Маринковић

А сложена симболика зрна жита, како каже, у разговору за "Новости", уметник који је и управник Галерије САНУ, у себи носи и умирање и смењивање животних циклуса:

- Јер, зрно умре када се засади, али се из њега појави нови живот.

Исту тему, како открива аутор који воли у шали себе да назове и "столаром у ликовној уметности" (како је то некада чинио Богдан Тирнанић), започео је пре више од две деценије, када је у Панчеву представио радове настале на колонији "Тера". Суштина тих дела који нису никада виђена у Београду, али и многих нових (неки су сегменти "нарасли"), са актуелне поставке, је иста.

Фото Игор Маринковић

Дух жита у петлу

- У међувремену сам прочитао да је учесник Елеусинских мистерија био и Питагора, чему је сада дат примат, па постоји низ колажа, насталих из тог Питагориног зрна - наставља саговорник који је у радовима користио и чувене танграме из далеке Кине. - То је дечја игра, а могу да се играју и одрасли. Од танграма сам формирао разне фигуре попут Деметре, или египатског бога Озириса, који је увек зелен, али не зато што се вратио из мртвих, већ зато што је и он био покровитељ бујања, важног за аграрне културе.

Табаковићева награда

ЗА институције каква је САНУ, сматра овај њен редовни члан, важно је неговање традиције, посебно сећања на наше људе иза којих стоји велико дело и озбиљан допринос заједници из које су потекли. Тако ће ове године у Галерији САНУ имати изложбе посвећене веку Бате Михаиловића и Миће Поповића, али и поставку о научнику Сими Лозанићу. Обновили су и награду "Иван Табаковић", која се годинама није додељивала, у чему је велика заслуга претходог председника Владимира Костића. Формиран је жири и расписан конкурс, на коме ће кандидате моћи да пријављују институције - музеји и угледне галерије. Додељиваће се бијенално, а награда ће бити изложба у Галерији САНУ.

Поред колажа на поставци су и фигуре животиња, настале, како тврди, под утицајем Фрејзерове "Златне гране". У чувеној књизи пронашао је да се у разним државама Европе дух жита појављује у кози, свињи, петлу...

- У образложењу пише да ветар у време жетве њише жито, па се каже да је ту дух жита, и у зависности од краја света, то се везује за неку од тих животиња.

Фото Игор Маринковић

Тајна вечера

Међу шест Оташевићевих радова у простору, на овој изложби је и једна ветрењача, као и сто, са крстом у средини, који представља Тајну вечеру.

- На њему су зрна жита од теракоте, које сам радио у "Тери" - додаје аутор. - Она су за време печања испуцала и подсећају ме на хлебове, са испуцалом кором.

На столу је тако тринаест хлебова, а испред једног од њих и округли траг - место на коме је био Свети грал.

- Испред сваког хлеба стоји и папирић, као на званичним вечерама, али без имена. Они су били тајно друштво. Често се у историји уметности Тајна вечера представља као раскошна гозба, али то није могла да буде. Ту су морали да буду хлеб и вино, а не и печене ћурке - тврди Оташевић.

Фото Игор Маринковић

Колажи са поставке "Зрно жита"

Исто зрно жита хранило је и старе Грке, као и нас, а стиче се утисак да се човек и његова суштина нису много суштински променили, о чему саговорник примећује:

- Променила се технологија, али не и ми. Не желим да будем неки архаичан тип, јер нам та врста напретка отвара неке нове могућности, ипак, бојим се да ће се њеним даљим развојем нит људскости губити. У суштини, нама је дато оно што нам је дато, и постоје границе преко којих као врста не можемо.

Као неко ко је волео да чита научну фантастику, уметник указује и да се испоставило да су се пројекције за далеку будућност, у књигама насталим између два светска рата, данас увелико реализовале:

- Сада се отвара велика расправа о вештачкој интелигенцији. И у уметности већ имате виртуелне радове, који чак достижу енормне цене и имају своје колекционаре. Што се мене тиче, када су хиљадама година преживели ћупови од теракоте, наставиће се и гњечење глине.

Фото Игор Маринковић

Рад са изложбе у Музеју Цептер

Оташевић себе сматра припадником Гутембергове галаксије и примећује како је посматрање Великог брата, постало све присутније, да смо под сталном контролом високе технологије:

- Увек могу да нас лоцирају где смо. Сви желе да се умреже, ја немам ту жељу, радије бих се измакао. Озбиљно смо загазили у то потрошачко друштво, а медији, посебно електронски, нас све више обликују. Мени је у свему томе спас да побегнем у уметност, а примећује и људима који нису њени произвођачи.

Обнова зграде САНУ на чекању

РЕКОНСТРУКЦИЈА зграде САНУ је застала из техничких разлога, јер то је један комплексан захват за који су потребна разна одобрења - каже Оташевић. - Засада све стоји, на чекању је. Кренуло је добро, урађени су били предлози, за које смо сви били позвани да кажемо сугестије, а најзаинтересованији су били галерија, архива и библиотека. Архива посебно нема добре услове. Зграда САНУ дуго није обнављана и неопходно је све урадити. Новац је обезбеђен, али како то код нас иде...

Иако верује да ће у будућности роботи, моћи да у многим областима замене човека, Оташевић мисли и да ће истовремено на вредности добијати ствари које ће правити људска рука:

- Оне ће бити доступне све мањем броју људи, онима код којих се стиче све више богатства. Неки су богатији и од држава.

И у процесу сопственог рада, истиче, веома му је битно да дела ствара својом руком:

- Још давно је Фрања Асишки, вероватно мислећи на Ђота, рекао да је онај ко користи руке - радник, онај ко користи руке и памет - занатлија, а ко користи своје руке, памет и срце - уметник. То се ретко деси, само код великих мајстора. Основ је срце. Оно што могу да исконтролишем је тај рад рукама, занатски, а да да ли ће бити душе, то не можете да на силу угурате. Буде је, или је не буде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЛЕГЕНДА КОШАРКЕ ШОКИРАЛА ЕВРОПУ: Ево снимка на коме краде парфеме у Београду (ВИДЕО)