Култура

НАДЕЖДА ЈЕ НАШЕ ВЕЛИКО НАСЛЕЂЕ: Етнографски музеј представља колекцију предмета наше велике сликарке

Миљана Краљ

29. 06. 2023. у 20:18

СЛИКАРКА, фотограф, ратна болничарка, оснивач Кола српских сестара, Надежда Петровић, имала је у својој свестраности још једно, у јавности мало познато, интересовање - сакупљала је етнографске предемете.

НАДЕЖДА ЈЕ НАШЕ ВЕЛИКО НАСЛЕЂЕ: Етнографски музеј представља колекцију предмета наше велике сликарке

У част јубилеја, 150. годишњици рођења, Етнографски музеј ће премијерно у Србији представити њену јединствену колекцију, на изложби чији је аутор Јеленa Секуловић, виши кустос. Ова збирка, као целина, била је само једном јавно виђена, и то 1917. у Лиону.

- Надежда је 1910. отишла у Париз, на позив великог пријатеља Ивана Мештровића, са којим је тамо делила атеље - подсећа, за "Новости", кустоскиња Секуловићeва. - Она је тај простор опремила управо етнографским предметима, како би, верујемо, истакла своју националну припадност и Французе упознала са материјалном културом нашег народа. После њене смрти, ови предмети, као и слике, остали су у Паризу, а 1917. напревљена је изложба са циљем да прикупи помоћ за српске рањенике. На поставци су, Надеждина породица и Mинистарство просвете, представили управо њену етнографску збирку.

Сестре у народној ношњи

ИЗЛОЖБА је концепцирана тако да почиње са предметима из породичног дома, објашњава ауторка. На једној фотографији, на којој је снимила своје сестре у народној ношњи (уступио их је Милош Коларж, наследник Петровићевих), идентификовали су експоната из колекције- кошуљу и јелек. На поставци ће се сада наћи уз поменуту фотографију. Пред публиком ће бити и мушка мисираба и прслук, кошуља из села Ковач (Северна Македонија), кошуља и пешкир из Битоља, чарапе и појас из Сићевачке клисуре. Највећи део колекције је накит- прстење, наушнице, гривне, пафте (попут једне са обнаженим богом Бахусом). Целокупна збирка је и каталошки обрађена за нека будућа истраживања.

У Србију је потом стигла 1919. и прво је додељена Краљевској уметничкој школи, да би њених 126 предмета, Етнографски музеј добио тек 1926. Први пут неки делови колекције излагани су у Чачку, на поставци уприличеној поводом 60 година постојања Уметничке галерије "Надеждe Петровић".

- Рођена у породици Мите Петровића и Милеве Зорић Петровић, Надежда је од раног детињства стасавала у патриотском духу, у окружењу у коме су се неговала интересовања за све што је народно и национално - објашњава Секуловићева. - Њен ујак био је Светозар Зорић, између осталог аутор шаре за пиротски ћилим, данас познате као Зорићева шара.

Као и остале грађанске породице 19. века, додаје кустоскиња, и Петровићи су били задојени идејама романтизма и родољубља, које су своју суштину вукле из народа и око којих се стварао национални идентитет.

- Надежда и сва њена браћа и сестре били су окренути ка томе - тврди ауторка изложбе. - И у сликарском опусу имала је србијански период. Многи од њених етнографских предмета су из куће из које је потекла. Њен деда их је доносио са својих путовања, а отац је ту колекцију, и библиотеку, допуњавао новим стварима. Било је природно да и она са својих путовања, као чланица Кола српских сестара, али и као сликарка, доноси етнографске предмете. Са Милицом Добрић, ишла је у Стару Србију носећи помоћ становништву под влашћу Отаманског царства и оданде је углавном доносила одевне предмете.

Фотографија париског атељеа

НАДЕЖДА је, док се школовала у Минхену, била позвана на неки свечани скуп, за који се обукла као сељанка из околине Београда: имала је прегачу, шумадијску сукњу, јелек, кошуљу. И тако се фотографисала, а ту слику објавио је 1925. часопис "Жена и свет" - прича саговорница. - После је у свом париском атељеу, развукла сличну сукњу, што се види на фотографији на којој се препознајју нануле, вез и прегача, сада изложени у засебној витирини на поставци. И сукња је у збирци, али нажалост није у конзерваторском стању за излагање.

Целу њену колекцију чине експонати настали у 19. веку, од којих су за изложбу изабрана 52 предмета. Први пут ће, наглашава ауторка, њен град и држава, на једном месту, видети шта је све сакупила од нашег наслеђа:

- И она сама је сада наше наслеђе. Историчари уметности су много писали о њеном сликарству, обрађиван је и њен фотографски опус, а први пут је сада у јавности као колекционар баштине. Као кустос и етнолог могу да кажем да је њено вешто уметничко око знало да процени који су детаљи и занатска израда били вредни за чување. Сви ти дивни везови, делови са рукава и скута кошуља, пешкири, чарапе..., показују њено велико интересовање за народну орнаментику, коју је желела да уведе као предмет изучавања у Вишу женску школу - закључује Јелена Секуловић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

Свет

0 17

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

Репортаже

0 4

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00