Славни немачки писац Бернхард Шлинк у Београду на 15. фестивалу КРОКОДИЛ: ВРЕМЕ ПОДЕЛА НЕ ПРЕСТАЈЕ

ВЕЛИКИ је немачки писац Бернхард Шлинк, који је био главна звезда програма 15. фестивала КРОКОДИЛ, у суботу је вече остао затечен бројем људи који су испунили амфитеатар испред Музеја историје Југославије. Аутор можда највећег хита савремене немачке књижевности, романа "Читач", није знао колико га је читалаца жељно ишчекивало у Србији.

КРОКОДИЛ

Један од ретких савремених писаца који се, готово у свим својим делима, бави свим кључним и горућим савременим темама, одриче да је икада, плански, одлучио да се "позабави неком темом":

- Не води ме замисао да пишем о одређеној теми, увек почињем да исписујем причу, та нарација са собом доноси одређене теме без моје првобитне намере. Неке приче ми дођу и желе да (п)остану приче, док неке друге желе да постану романи.

Говорећи о своја последња два романа "Унука" и "Олга", Шлинк је приметио да култура сећања и колективна кривица заправо нису свуда исте:

- Током касних шездесетих или раних седамдесетих година прошлог века, биле су то важне теме за подељене делове Немачке и иначе у свету. Живимо увек у времену неких подела, и даље се свет дели на богате и сиромашне.

Дотакао се Шлинк и нечега што се зове "кривица друге генерације" - када сазнамо да су "наш драги отац или учитељ или нека друга одрасла особа од ауторитета чинили стравичне, неопростиве ствари" - ми се њих не одричемо, јер то је и даље "наш драги отац", но морамо да нађемо начин да се изборимо и да живимо са тим.

- Данас су по мени две ствари најважније у свету - повратак национализму и демократија као изазов. Те теме ме веома занимају, то су веома важне појаве - та јачина национализма, и мислим да људи не схватају колико је значајна демократија и како има велики дар - навео је чувени писац и правник, који се у својим делима много пута бавио и правом, те односом права и правде.

Шлинкова су дела екранизована три пута, али је филм "Читач" из 2008. у режији Стивена Долдрија постао неприкосновени хит, а писац оцењује да је популарност филма умногоме помогла његовом роману.

- Популарна култура може помоћи демократском друштву, и тако велики успешни филмови као екранизације романа успевају да истакну књиге као што је моја. Морам открити да сам ја лично инсистирао да баш Кејт Винслет игра главну улогу. Редитељ је био веома великодушан и кооперативан, тако да је са задовољством прихватио мој предлог. И Кејт је била мој једини избор, нисам желео ни видео другу глумицу у тој улози. Ипак, нема везе што се нисмо срели од тада, не значи да ме је само "искористила" и отишла, освојила Оскара на основу мог романа. Може се рећи да сам и ја њу "искористио", јер је учинила моју књигу још популарнијом - духовито је приметио Шлинк.

Писац је последњи пут био у Београду пре готово шест деценија, 1964, када је, возом и аутостопом, путовао и до Јадранског мора, а приметио је да је и овог пута Србију посетио у доба превирања. Дао је подршку грађанским протестима које је затекао на дан своје посете Београду, истичући да се и он у својим делима много и често бавио насиљем у разним појавним облицима.

Дала му глас, послала књигу

ОРГАНИЗАТОРИ фестивала, Милена Берић и Владимир Арсенијевић, који су у овогодишем програму фокус ставили између осталог и на значај књижевних превода, открили су Шлинку да је Споменка Крајчевић, захваљујући којој читамо сјајне преводе његових дела - она која му је дала глас, на српском језику. Пожелео је да је упозна, но како то није било могуће, на сцени му је у суботу уручено писмо и дар од Споменке - роман "На Дрини ћуприја" на енглеском језику, што га је дирнуло и одушевило.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације