ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Страх и нада Илде Гершнер
ЈЕДНА од најзанимљивијих појава у савременој српској драматургији, коју често представљају ауторке је Јелена Кајго, списатељица и драматург, чије теме стоје на здравим, животним основама, без модерних рукаваца, који релативизују тешку поруку.
Новости
И у комедији ("Ролеркостер"), а нарочито у драми, као што је представа "Илда Гершнер" Књажевско-српског театра из Крагујевца, Кајго полази од стварне ситуације. Овога пута се ради о замени идентитета, о пријатељству и храбрости младе Илде Гершнер, која је, током ратних година у време нацизма подарила своје име пријатељици Јеврејки и тиме јој спасла живот.
Стеван Бодрожа се определио за принцип "мање је више", па је разгранату радњу, која обилује фашистичким суровостима над заробљеницима свео на унутрашњи доживљај наводне Илде Гершнер, медицинске сестре у некој минхенској ратној затворској болници.
Ана Коланђели, као Марија Вајцман, алијас Илда Гершнер, у потпуности је испунила редитељеву идеју, да се неком врстом поетског уопштавања израза постигне и његова универзалност. До краја и потпуно уроњена у судбину своје јунакиње, Ана Коланђели је била и истинита, и потресна, њена тачна емоција је покривала, без имало патетике (што је заслуга и списатељице) извесну предвидивост радње, као што се често дешава са истинитим сторијама. Штета је да је редитељ није скренуо, бар мало, на Брехтов пут, јер је експресионизам, којим боји историју, давао много повода за то. Надежда Јаковљевић, на пример, као млада Илда Гершнер, девојка којој је то лично име, које дели са другарицом да би је спасла, била је много ближа епском театру, на врло суптилан и посредан начин, што брехтијански театар и захтева. Ова млада глумица има у свом уметничком изразу занимљиву двојност истинске нежности (захваљујући свом фрагилном изгледу), али, у исто време, веома упечатљиве чврстине и стамености како емоције, тако и брехтовског активизма, па публика непрестано очекује неки обрт, трансформацију, коју и добија.
Доброта, страдање и схватање беспомоћности пред злом, чине окосницу игре Надежде Јаковљевић, Илде Гершнер, а храброст, срчаност, па и довитљивост су особине Марије Вајцман, коју Ана Коланђели игра са много страсти и умећа. Добру противтежу јој чини муж, Томас Милнер, кога Никола Милојевић отпочетка поставља као интелектуалца који ће изгубити битку са ратном олујом. Јасмина Димитријевић игра пунокрвну, јарку болничарку Риту, додајући овој антиратној драмској акцији неопходно оправдање за тврдњу да ништа није црно/бело, ни зло, ни добро.
У сведеном, функционалном декору Ане Колбјанове и у тачном костиму Милице Коларић, Бодрожа је и у Младену Кнежевићу (Коља),Чедомиру Штајну (Едвард Рихте), Марији Ракочевић (Елза Рихте), Ненаду Вулевићу (Ханс), као и у изузетно занимљивом мајстору сценског покрета, Миодрагу Крчмарику, имао праве сараднике, који су прецизно дозираном иронијом постигли да се игра епоха, а да се, заправо, радња догађа данас и увек, свуда, а нарочито овде, код нас, где доброте фали све више, а све мање се срећемо с њом.
ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)
ПРОЈЕКАТ Осмех Војводине обухвата изградњу 185 км брзе саобраћајнице, са 46 мостова и 34 надвожњака, чиме се смањује време путовања.
18. 03. 2026. у 09:30
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
"ПУТИНЕ, ИЗАЂИ!" Позвао руског председника на двобој - бизаран видео кружи интернетом
НЕОБИЧАН снимак кружи мрежама, а на њему се види младић који стоји на Црвеном тргу и изазива председника Русије Владимира Путина на двобој. Међутим, снимак није стваран, већ је направљен уз помоћ вештачке интелигенције, али са јасним циљем.
18. 03. 2026. у 18:34
Коментари (0)