Дан Југословенске кинотеке: ЗАПАЉИВИ БИСЕРИ И ТРИ ЗЛАТНА ПЕЧАТА ЗА ВЕЛИКАНЕ

ТРИ Златна печата за изузетан допринос филмској уметности биће додељена овог 6. јуна, на прослави Дана Југословенске кинотеке, а церемонија уручења (од 13 часова) претходиће свечаности отварања јубиларног, двадесет петог Фестивала нитратног филма.

Новости/Милена Анђела

Својим немерљивим и трајним доприносом деветој уметности у нас, кинематографију су задужили а Златни печат Југословенске кинотеке заслужили глумица Јелисавета Сека Саблић, редитељ Ђорђе Кадијевић (на слици) и, постхумно - редитељ Живојин Павловић, који овим високим признањем бива овенчан у години када обележавамо деведесетогодишњицу од његовог рођења. Признања ће свечано бити уручена у сали "Макавејев" Кинотеке, у 13 часова.

Филмска, телевизијска и позоришна глумица Сека Саблић, којој је Кристина у Шијановим "Маратонцима" донела пулску "Златну арену", пред камерама је дебитовала пре више од пола века и освојила је публику још као Рајка у "Бурдушу" - а и даље неуморно ради у свим медијима. Редитељи су је најчешће ангажовали за комичне карактере, али остварила је и упечатљиве драмске роле, попут ликова мајке у филмовима "Тамна је ноћ" или "Хадерсфилд".

Редитељ и сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић филмску каријеру је започео ратним драмама као што је "Празник" а у његовом разноврсном опусу посебно место заузимају култни филмови "Лептирица" и "Свето место", ТВ филм "Карађорђева смрт" и једна од најбољих домаћих серија свих времена "Вук Караџић" овенчана Гран пријем Европе у Риму.

Редитељ, сценариста, књижевник и сликар Живојин Павловић (1933-1998), један од најзначајнијих аутора црног таласа, скренуо је пажњу у омнибусима "Капи, воде, ратници" и "Град" (1963), уследили су антологијски филмови "Буђење пацова" (1967), "Кад будем мртав и бео" (1967), "Заседа" (1969)". Награђиван у Пули, Берлину, Венецији, али цензурисан и прогањан од стране режима, једно време је радио у Словенији. Последњи филм "Држава мртвих" снимио је 1998. године, али није стигао да га заврши. То је 2002. учинио Динко Туцаковић, некадашњи управник Музеја кинотеке.

Исте "слављеничке" вечери, на Дан кинотеке 6. јуна, од 20 часова отпочеће и јубиларно 25. издање Фестивала нитратног филма - "Нитрат 25". У традиционалном термину, током десет фестивалских дана, публика сале "Макавејев" имаће прилику да види 43 филма из 23 земље Европе, Азије и Северне Америке.

Управник Архива Југословенске кинотеке Александар Саша Ердељановић, селектор фестивала који је израстао из програма Кинотеке "Запаљиви дан" и постао једна од озбиљнијих смотри те врсте у свету истиче да ће пројекције у Београду доживети више остварења чије су копије једине сачуване у свету.

Фестивал ће отворити светска биоскопска премијера историјски вредног материјала, тек откривеног немонтираног филма из Рочестера ("Кодаколор забава, Рочестер, Њујорк 1928") о пријему истакнутих америчких научника и личности из политичког и културног живота.

- Ово је први филм на којем је идентификован велики научник нашег порекла Михајло Пупин, за сада једино његово познато појављивање на филмској траци - истиче Ердељановић. - Материјал је настао поводом презентације новог "Кодаковог" система филма у боји. Уз славног пионира филма и истакнутог проналазача Томаса Едисона, један од главних гостију оснивача "Кодака" Џорџа Истмена, био је и наш Пупин.

На отварању фестивала ће бити приказан још један филм из "Музеја Џорџа Истмена" у Рочестеру, класик америчког психолошког хорора - "Непознати" из 1927. Тода Браунинга, са бриљантним Лоном Чејнијем и почетницом Џоан Крафорд у главним улогама.

Ердељановић скреће пажњу и на за нас посебно значајан програм - пет кратких филмова (1910-1912) недавно откривених и идентификованих у Архиву Југословенске кинотеке, по сазнањима кинотечана - јединих сачуваних на свету. Прати га и до сада непозната француска журналска сторија "Сахрана пуковника Војислава Павловића" из 1916. у којој се као један од његових ратних другова појављује легендарни пуковник Драгутин Димитријевић Апис. Биће приказан и недовољно познат немачки играни филм "Страхоте мора" Франца Остена из 1924. године, авантуристичко остварење снимљено на предивним локацијама Дубровника и околине.

Фестивал, уз ексклузивно право, 15. јуна затвара епско италијанско остварење "Ми живи" из 1942. године - неауторизована адаптација дела славне америчке књижевнице Ајн Ранд, у режији Гофреда Алесандринија, дело које је из политичких разлога забранио и сам Бенито Мусолини.

Пратећи програм

ОКРУГЛИ сто "110 година од Балканских ратова - погледи на филмска снимања", где ће ће своје презентације имати архивисти и историчари филма из земаља учесница тих ратова, биће уприличен у оквиру пратећег програма фестивала, 7. јуна.

Ове године Кинотека ће угостити више од тридесет филмских професионалаца, историчара филма, директора кинотека и архивиста из 15 земаља. Биће то прилика да се поново сретну колеге са разних меридијана и разговарају о горућим питањима филмске архивистике, будућој сарадњи око рестаурације филмова, размени знања, идеја и филмских програма, како наводи Ердељановић.

Плакета

УПРАВА за односе са јавношћу Министарства одбране Републике Србије добиће Плакету Југословенске кинотеке за успешну сарадњу на пројекту "А1 Кинотека летњи биоскоп", који је прошлог лета организован на крову зграде Дома војске Србије. Пројекције филмова под отвореним небом привукле су велики број посетилаца током месец и по дана - од 15. јула до 31. августа 2022. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације