СТРАСТ ЗА СЛИКАЊЕМ: Изложба поводом стогодишњице рођења бунтовника и академика Милорада Бате Михаиловића
ПРИПАДНИКУ чувене Задарске групе, једном од посетилаца јеретичке адресе Симина 9а, сликару "нашег париског круга", посвећена је изложба "Милорад Бата Михаиловић. Поводом стогодишњице рођења бунтовника академика", у Галерији САНУ.
Фото З.Јовановић
Ова својеврсна посвета овом значајном ликовном ствараоцу, члану Српске академије наука и уметности (ван радног састава), чија се дела налазе у важним музејима у Србији и иностранству, али и бројним приватним колекцијама, реалиозована је у сарадњи са Галеријом Рима, а њени аутори су професор Јеша Денегри и историчарка уметности Марија С. Ђорђевић.
Изложбу чини избор дела из уметникове породичне заоставштине, Галерије Рима, Музеја савремене уметности у Београду и приватних колекција, а већ када буду ступили у галеријски простор, посетиоци ће бити окружени најзначајнијим периодом сликарства Милорада Бате Михаиловића (1923-2011). Чине га апстрактни пејзажи великог формата, настали у Паризу, током педесетих и шездесетих година 20. века.
Фото З.Јовановић
Представљање поставке- Оташевић, Денегри, Ђорђевићева, Милојевић и Смичиклас
- После више од деценије од Батине смрти, врло је индикативно и занимљиво видети са каквим потенцијалима, талентима, амбицијама је из ове средине отишао у Париз, у рано поратно време, и шта је тамо успео да постигне - каже Денегри за наш лист. - У Паризу, шездесетих година, био је део уметничке сцене лирске апстракције, једне групе окупљене око Галерије Аријел, у којој су били највећи уметници тог опредељења.
Поставку прати студијски каталог и монографија који, како саговорник каже, покушавају да сагледају целину његовог дела и уметничке личности и један занимљив и важан сликарски опус:
- Оно што је најпривлачније у свему је једна животна судбина непрекидног тражења себе, предавања до максимума позиву уметника.
Из раног београдског периода, тврди Денегри, види се да се Михаиловић у Париз упутио са већ зрелим опусом и амбицијом да се у једном великом центру, не само испољи слободно, како је говорио, него и преиспита у конкуренцији аутора који су ту долазили са свих страна света.
Београдске премијере
НА поставци је око 30 одсто слика које се први пут представљају у Београду, а реч је о радовима из заоставштине, који су стигли из Париза после његове смрти - објашњава Александар Милојевић, оснивач "Риме", додајући да је реч о апстрактним пејзажима, али и сликама насталим током првог боравка у Њујорку, 1962. - Ту је и један важан рад који носи назив Париз, а поред дела из заоставштине заступљена су и она из важних приватних колекција, као и два рада из Музеја саврмене уметности. Жао нам је што нисмо могли да добијемо тај велики "Београд", важну слику и за Бату и за нашу уметност педесетих година. Она је у власништву МСУ.
- Сам је себи непрестано постављао то питање шта сам понео, шта сам добио одласком у Француску, где се развио у смислу ликовног језика, формата, гестуалности, слободе сликања. Био је убеђен да је уз таленат и страст за сликањем понео једну генезу, традицију која га је испуњавала. Објективна оцена је да је новој средини донео жестину, експресију, коју припадници висекоестетизоване париске школе у својој финоћи сликања нису имали. На тај начин, сматрао је да је оправдао свој егзодус и битку на сцени Париза, са ривалима, колегама, критиком, тржиштем - закључује један од аутора поставке.
Фото З.Јовановић
Према речима другог аутора, Марије С. Ђорђевић, на изложби је као и у опусу овог уметника, доминантан жанр пејзаж, али је идеја била да се повеже са три њему важна града - Београдом, Паризом и Њујорком:
- Повезивање та два сегмента, апстрактних и градских пејзажа, може да нам отвори занимљива питања - истиче историчарка уметности која је подсетила и на став Катарине Амрозић, која је трвдила да Бата Михаиловић град слика као део своје личности.
Одрастање уз Бату
НА озбиљној, свеобухватној изложби, која показује место које Михаиловићу припада у нашој историји уметности, испред породице се захвалио његов сестрић Немања Смичиклас.
- Било је занимљиво живети уз Бату, пратити његово стваралаштво, расти међу његовим сликама. И то је оставило трага - рекао је Смичиклас, који је и сам сликар-рестауратор, доцент Факулета примењених уметности.
Због тога су, у трећем сегменту поставке, представљена лица људи која је портретисао током свог београдског периода, којима се поставља питање присуства фигуре и њеног наизменичног ишчезнућа у сликаревом опусу.
Препоручујемо
МАШТА И ФАНТАЗИЈА ВЕЛИКОГ УМЕТНИКА: Велико интересовање у Паризу за слике Дада Ђурића
11. 02. 2026. у 14:13
ДРАМА ПУНА СМЕХА И ТЕНЗИЈЕ: "Алапаче" спремне да вас тотално опчине (ФОТО)
10. 02. 2026. у 23:20
ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета
ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.
11. 02. 2026. у 20:13
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)