Култура

КОСТА И ЊЕГОВ БЕНЏО: Више од седам стотина страна табли легендарног стрипа Бране Николића

Марина Мирковић

17. 04. 2023. у 12:57

БРАНА је Николић "мултиуметник", како га назива еминентни теоретичар девете уметности Владимир Тополовачки и у наслову свог текста који на најлепши начин допуњава други том изузетног издања "Форме Б" - "Бенџо Коста".

КОСТА И ЊЕГОВ БЕНЏО: Више од седам стотина страна табли легендарног стрипа Бране Николића

Две прелепе књиге доносе више од седам стотина страна табли легендарног стрипа овог аутора, данас безмало деведесетогодишњака који тихо живи у свом Ваљеву (где је давно приспео као ваљевачки зет), стрипа који је - као и други Бранини, обележио детињство многих генерација нас који смо одрастали уз "Дечје новине", пре свега.

Издавач и уредник издања, те аутор текста у првом тому Илија Мировић прича о томе колики је истраживачки подухват представљала потрага за таблама које су само у "Дечјим новинама" објављиване од триста и неког до хиљадитог броја.

- Дошао сам до Бране, који ми је понудио да носим "све бројеве" које је он имао - што, како се испоставило, није ни петина стварно свих објављених табли, а када сам томе придодао све своје "Дечје новине", накупило се око половине - каже Мировић. - Три месеца сам провео у Народној библиотеци Србије трагајући за Костом и његовим бенџом, а чак и њима недостајали су неки бројеви "Дечјих новина" - многе сам им доцније ја поклонио. Разгласио сам међу стрипаџијама и почели су да ми стижу ретки бројеви, слали су их људи и из Горњег Милановца и из Сплита, јер "Дечје новине" читале су се углавном у ужој Србији, Босни и Херцеговини и делу Хрватске. Било је неких епизода и из других часописа, а верујем да сам успео да прикупим све, или готово све постојеће, уз карикатуре, кратке приче... Неке су табле биле стварно офуцане, неке је требало рестаурирати, понегде уписати текст поново, а тај је Бранин текст у почетку, на првих стотинак страница, био стихован.

Тополовачки, у чији текст "Брана Николић, мултиуметник" употпуњује други том овог јединственог издања, истиче да није био свестан колико је тежак задатак - "написати само покоју реч о најдуговечнијем јунаку особе чији рад је обележио наше младости", и о Брани који је обележио раст и развој "Дечјих новина", али и новосадског "Форума". Открива Тополовачки Бранине псеудониме у "Форуму" - Френк Ларами и Брад Хенкок за едицију "Док Холидеј", а за "Нинђу" - Дерек Финеган, потписивао се и као Валсин Арб за каубојске романе које су објављивале "Дечје новине", али и као Лени Конорс, Брендон Ник, Реј Колонс, Нико Бранели - што и приличи особи која је у младости била и голман у ФК Шамот и ФК Шумадија и бубњар у ансамблу "Метроном".

Брана никад није нацртао стрип по замисли неког другог аутора, а обележио је крај 20. века као аутор стрипова "Бенџо Коста", "Мија силеџија", "Лека Еурека", "Тарзико", "Мате карате", "Гуле Гусар", "Пастир Хотка", "Џунгла Ђоле", "Лома Костолома", "Озон Скајли", Yupi Stars, "Туцко мен", истиче Тополовачки.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације