ДАВИД ПРОТИВ СИЛЕ ГЛУПОСТИ: Отпуштена директорка школе јер је ученицима приказала "Давида" - родитељи га прогласили порнографијом

ДАВНО се још најчувенија списатељица мистерија суочила са цензуром, и лицемерјем - док је роман "Десет малих црнаца" упоредо објављиван и као "Десет малих Индијанаца", у Америци ни од Агатиних Црнаца ни од Индијанаца, у старту - "Не оста ниједан".

Тошо Борковић

Дословно, будући да су га у САД већ 1940. објавили под тим именом да би, неколико деценија касније, и Европа захваћена таласом, или терором политичке коректности, престала да користи потенцијално увредљив наслов и преузела амерички.

Сасвим недавно, романи о Поароу и мис Марпл прошли су детаљно "чешљање" цензора - тренутно, политички коректно званих "осетљиви читаоци" или редактори за осетљив садржај, са циљем да се "очисте" од свих наводно расистичких речи и (можда, за неког) увредљивих израза.

Истовремено, директорка школе на Флориди отпуштена је јер је, предајући ученицима о ренесансној уметности приказала Микеланђеловог Давида, да би га родитељи ученика прогласили - порнографијом, и то у школи која наводно заговара повратак темељним принципима западне цивилизације. Шта год ти принципи за ове родитеље представљали, будући да и они најконзервативнији, који ни најмање не страхују од човека који је прочитао само једну књигу - простим прегледом на Гуглу могу сазнати да та спорна "порнографија" представља старозаветни призор.

Тошо Борковић

И директорка Галерије дел Академија позвала је ђаке са Флориде у Фиренцу, истичући да је запањена, јер сама помисао на то да би статуа Давида могла да се сматра порнографском значи не само неразумевање Библије, већ и - западне културе уопште.

- Све упадљивија бизарност културе поништавања потврђује стару тезу Арнолда Тојнбија по којој цивилизације не умиру услед спољних најезди, већ тако што извршавају самоубиство - оштро коментарише писац Филип Грбић који је и у роману описао ситуацију врло налик оној у којој се нашла директорка америчке школе. - Заглушујућа моралистичка дрека која се меша у све, а сада и у дела Агате Кристи најављује далеко опасније насртаје на канонска дела историје филозофије и књижевности. Данас коригују Кристијеву, сутра ће уносити "неопходне исправке" у Канта, Шекспира, Платона, Светог Павла итд. Не сумњам да ће морална дестилација класичне старине ускоро бити препуштена вештачкој интелигенцији. Тако ће техника постати неприкосновени арбитар и у области хуманистике што само по себи довољно говори о преокрету који се догодио на релацији човек-машина. Да ствари стоје безнадежно сведоче и глупави промашаји конзервативаца у културном рату који већ годинама бесни унутар америчких образовних институција. У покушају отпора према активистима родне идеологије који упорно и агресивно насрћу на школе у настојању да регрутују децу све млађег узраста за своју самоубилачку агенду, конзервативци почињу да осећају нелагоду пред призором Микеланђеловог Давида. Тако глуперде постају саучесници и подстрекачи процеса којем се тобоже супротстављају што само доказује да добре намере лишене мисаоне оријентације могу да стварају штету једнако као и дијаболичне намере.

И књижевни теоретичар и критичар Игор Перишић сматра да нови таласи лудила политичке коректности, осим што постају све бизарнији, имају циљ да створе нови пуританизам.

- Ако савремени читалац, када се ради о прози Агате Кристи, не буде више могао да дође до оригиналног текста списатељице, онда он више неће бити у сусрету са књижевноуметничким делом, него са пропагандним билтеном који ће настајати на акцији естетичког чишћења прошлости. Уз то, уметност се на тај начин покушава представити и етички чистом, што је не само страно њеној природи, него и врло опасно ако имамо на уму залагање тоталитарних умова за "здраву" уметност - истиче Перишић. - Ако Микеланђелов "Давид" буде забрањен у својој оригиналној нагости, тиме би се пројектовало трансхумано стање у којем ће човека бити помало стид од своје лепе хуманистичке природности. Као да се оваквим "културолошким" акцијама без велике борбе лагано предаје власт кибернетичким организмима који треба да нас наследе.

Не знамо како би "краљица злочина реаговала на све ово, да ли би мирно гледала како нестају комплетни одломци из дијалога, монолога и описа које је исписала, или би суочена са оволиким (рас)падом поменутих темељних принципа западних вредности, исписала роман у коме би жртве били - непросвећени, незналице и, ако се сме рећи - глупани.

Патолошко лицемерје

АМЕРИЧКО друштво и иначе пати од лицемерја, па не чуди податак да је у време свеопште порнографије, тачније, порнократије и расула свих вредности, наставница изгубила посао зато што је деци показала нагу Микеланђелову скулптуру Давида - каже Дејан Ђорић, ликовни критичар "Новости". - То чине потомци оних који су ватрено исповедали веру у Исуса Христоса истовремено извршивши геноцид над индијанским народима и биоцид 60 милиона бизона. Од више милиона дивљег америчког голуба, остао је само један препрарирани примерак.

Како то да данас смета један класично и то генијално исклесани акт, најбољи у повести скулптуре, а не сметају наступи голих травестита по америчким вртићима, где им пљескају те исте мајке које се ужасавају Микеланђела? Најбоље би било да у време патолошког лицемерја и сакривања прљаве савести забранимо пола историје уметности, укинемо најбоља дела прошлих култура и цивилизација да се америчке домаћице не би сексуално узнемиравале у музејима и са књигама о уметности. Њихово демократско право је да буду глупе. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације