ПРЕМИНУО АУТОР „БЕОГРАДСКОГ СТОУНХЕНЏА“ НА АДИ ЦИГАНЛИЈИ: Одлазак вајара Ратка Вулановића (1941-2023)

М. Краљ

24. 03. 2023. у 15:30

УМЕТНОСТ се рађа из муке, патње, немаштине, из уклетих ситуација, говорио је вајар и сликар Ратко Вулановић (1941-2023), аутор „Каменог града“ на Ади Циганлији, тродеценијског заштитног знака Београда, који је преминуо у четвртак у Никшићу, где ће бити и сахрањен 25. марта.

ПРЕМИНУО АУТОР „БЕОГРАДСКОГ СТОУНХЕНЏА“ НА АДИ ЦИГАНЛИЈИ: Одлазак вајара Ратка Вулановића (1941-2023)

Ратко Вулановић, фото Галерија 73

Иза себе је оставио несумњив допринос скулптури, радећи је у разноликим материјалима - од камена и метала, до мермера и дрвета. Посебно је, како је сам знао да каже, камен познавао у душу.

Градитељ „београдског Стоунхенџа“, како су прозвали његов „Камени град“, рођен  је у селу Лаз код Никшића, за професију ликовног ствараоца почео је да се припрема у Уметничкој школи у Херцег Новом, коју је напустио 1963. да би уписао Академију ликовних уметности у Београду. Ту је дипломирао и завршио постдипломске студије, али и почео да излаже и стиче прве награде и признања.

ПУТ ОД ПЕЋИНЕ ДО КРСТА

САРАЂИВАО је Вулановић са архитектом Пеђом Ристићем („он је био као најфинији вез, а ја као грмљавина“, рекао је једном), током изградње Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. У једном разговору открио је:

-Озидао сам ручно каменом зид висине шест метара обухвативши цркву, и он је симболизовао пут човека од пећине до крста. Многи су се бунили, а патријарх Павле се зачудио и када ме је упитао шта то зидам, одговорио сам да не знам, а он је рекао: „Нека ти је Бог у помоћи.” 

Као стипендиста фонда „Моша Пијаде“ одлази у Грчку 1972, а годину дана касније у вајарској колонији „Бели венчац“ у Аранђеловцу, ствара скулптуре малог формата које ће бути излагане у Београду, Љубљани, Ријеци, Титограду, Зрењанину, Суботици… За комплекс скулптура „Велики предио“, настао у колонији Комбината алуминијума Титоград, добија краје осамдесетих „Политикину“ награду. У исто време стиче и статус истакнутог уметника града Београда.

Године 1990. борави у Радаљу код Зворника где настају скулптуре великих димензија од гранита. Оне се и данас налазе у Јаловику, Шапцу, Панчеву. У Никшић долази 1992. где започиње свој „Камени град“. Али, онда су дошле невоље, јер је због, како је због притисака, политичке природе (увек се изјашњавао као Србин из Црне Горе) споменик уклоњен, као и сличан настао у Будви. Једни преживели Вулановићев „Камени град“, остао је у Београду.

Сликарством се бави интензивно од 1993. а на једној од последњих поставки коју је имао у Београду, у Галерији 73, где су му се дела нашла уз радове  двојице уметника  чији се  почеци такође везују за Уметничку школу у Херцег Новом, Драгољуба Варајића и Здравка Вучинића, управо се представио овим опусом. Поводом те изложбе остало је забележено:

-Он се не везује за предметну стварност, већ стварност непосредног доживљаја, коју претвара у стање сложених премиса, попут тачки, мрља, ситних, осетних додира четке или, пак, поједностављених, плошних  облика, што прелазе у непрекинуте, ритмичке кретње... Речју, његове слике се окончавају на равни транспарентних, лако и непосредно нанетих  потеза, којима гради богате,  неочекиване  визуелне скупове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

РУС, ОЛИМПИЈСКИ ШАМПИОН, ШОКИРАО СВЕТ: Они који деле санкције Русима - ово нису могли ни да сањају