УТЕРИВАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ МИ НИЈЕ БИЛО ПО ВОЉИ: Никола Кусовац, историчар уметности за “Новости” о пензији, својим почецима, затварању музеја

ПЕНЗИОНЕРСКЕ дане познати историчар уметности Никола Кусовац (1935) не проводи као већина његових вршњака, већ, како каже, ради више него док је био запослен. Као последњи мохиканац у свом послу, званично једном недељно, а незванично свакодневно, даје мишљење о аутентичности уметничких дела. Дугачки су редови људи испред његове канцеларије у Улици Светозара Милетића у Београду. Јер, нико попут њега данас не уме да препозна и процени слику, икону, цртеж...

Фото В. Данилов

- Има једна изрека, дала баба грош да се ухвати у коло, а дала би сто да изађе из њега. Ја, нажалост, не могу - каже нам Кусовац. - Студенте на факултету уче теоретском разматрању, а не пракси. Тако постају произвођачи магле, немоћни кад стану испред уметничког дела. У науци их лако препознајем по текстовима пуним фуснота. Такве интернет комбинације не читам.

Фото: Принтсцреен

Живо се Кусовац сећа својих почетака:

- Вратио сам се из Африке 28. маја 1963. Следећег дана сам изашао у чаршију и срео сликара Миодрага Нагорнија, који ми је рекао да се завршава конкурс за продајну галерију. Зачудио сам се, јер у то време главна продаја уметнина обављала се у комисионима. Скоро да није било галерија. Текућа уметност је живела од добре воље Партије, а Партија је у то време награђивала оне који су на њеној линији. Ипак, неко је одлучио да се у Косанчићевој 9, где је била рамџијска радионица за чланове Улуса, и где су они повремено продавали своје радове, отвори продајна галерија. Написао сам молбу на колену и 1. јуна почео да радим. Нисам пуно остао, јер ме је мој познаник Лазар Трифуновић позвао да радим код њега. Нисам дуго био у земљи и нисам знао где ради. Он ми је рекао да је у Народном музеју. Ноге су ми се одсекле. О том послу сам сањао.

Кусовац му је рекао да је тек добио посао, а Трифуновић да он не може одмах да распише конкурс.

- Историју уметности углавном студирају девојке, а њему је био потребан мушкарац да може да га опсује и натера да ради - каже Кусовац. - Претходни конкурс није прошао код Лазе, јер су се пријавиле само жене. Замолио ме је да преко лета волонтирам у Музеју, а он ће на јесен да распише конкурс. Препоручио ме је код мог будућег шефа и касније директора Миодрага Коларића, у одељење новије југословенске уметности.

Кусовац је пре подне радио у продајној галерији, па је ишао у Музеј, а онда се предвече поново враћао на Косанчићев венац.

- Други су били старији од мене, па сам био на удару. Нико није могао да дође у Народни музеј, а да га ја не примим. Схватио сам да кустос Народног музеја мора да служи свом народу. Ишао сам по кућама, гледао, препоручивао. Тако сам учио. Кад сам примљен 1964. године, Лаза је затворио музеј због реконструкције. Те две године док је трајала поправка и преправка музеја, сви су отишли, осим Коларића и мене. Остали су радили код куће.

Кусовац прича како би се реконструкција Музеја отегла у недоглед да тадашњи градоначелник Бранко Пешић није ударио песницом о сто кад је чуо да откако је музеј затворен, туристи који су долазили у Београд уместо три дана, остају само један. То је за њега био знак да музеј мора да се отвори. Тако је и било.

- Искористио сам реконструкцију да обиђем много музеја - говори нам. - У њима су радиле, углавном, кустоскиње. Оне су биле немоћне пред тешким материјалом. Велика слика, рамови тешки. Све сам сређивао, постављао, чистио да бих могао да погледам слику, јер тек кад је узмете у руке постаје део вас.

Ишао је Кусовац од цркве до цркве, од манастира до манастира. Много је научио на терену.

- Док су други седели у канцеларијама, тражио сам уметност по свим крајевима земље. Један од мојих професора Дејан Медаковић, који је предавао уметност новог доба, понудио нам је барок, а то је највећа лажна уметност. Срби су супротни бароку. Ми смо народ духа, окренути према икони.

Кусовац је у пензији од 2001. године. Каже да се пензионисао зато што није, као осведочени националиста, био по вољи демократској власти.

- Утеривање демократије ми није било по вољи. Нисам дозвољавао да се Народни музеј затвори, под било којим изговором - прича нам. - Једног дана сам дошао у Музеј, а тамо - ванредно стање. Долазио је неки политичар Штајнер. Тадашњи директор Музеја Никола Тасић поклонио му је неолитску скулптуру, која је коришћена као заштитни знак нашег музеја у Приштини. Тасића су довели да би могли да затворе Музеј.

Никола није дозвољавао да затворе Музеј ни за време Нато бомбардовања. Знао је да га неће бомбардовати због изванредне збирке француских импресиониста. У Музеј су пренета дела из других институција.

Из других институција све сам склонио што се склонити могло у Народни музеј. Оног дана када је погођена зграда Владе Србије, са колегама је скупљао последње вредне ствари у њој. Сирене су га затекле испред тадашње канцеларије председника Александра Вучића.

- Остало је још десетак слика да изнесемо, али смо их оставили испред врата. Вучић је изашао и рекао нам да има заказану конференцију за новинаре. Баш у то време бомба је погодила тај део зграде. Када сам дошао поново, слике су биле затрпане. Извукли смо их тек после месец и по дана.

Круг Кусовчевих пријатеља се проредио. Око њега више нису многи људи с којима се деценијама дружио.

- Први кога смо изгубили био је Драгош Калајић - каже нам. - Он је предњачио по неким знањима, искуствима и добром читању савремене уметности. Отишла је и Смиља Аврамов која ми је била више него драгоцен саговорник. Нема ни Моме Капора, Бране Црнчевића, чија ме је проницљивост увек импресионирала. Недавно су нас напустили и Рајко Петров Ного и Мића Данојлић.

Препоручујемо

Политика

123 25

ЗАВРШЕНА СЕДНИЦА ВЛАДЕ О КИМ: Председник Вучић информисао премијерку и министре о састанку са међународном „петорком”

23. 01. 2023. у 11:09 >> 13:33

Култура

0 1

ИЗВОРИ БУДУЋНОСТИ СУ У НАШОЈ ПРОШЛОСТИ: Сећања Николе Кусовца, историчара уметности

09. 01. 2022. у 14:00

Друштво

4 12

ЕВРОПА ХРИСТУ ОКРЕНУЛА ЛЕЂА: Ко је крив за све већу отуђеност од цркве на старом континенту и пораст броја атеиста

11. 12. 2022. у 12:30

Друштво

4 37

ЈЕДИНА ЦРКВА НА СВЕТУ ИЗГРАЂЕНА ИСПОД БИВОЉЕ КОЖЕ: Жупљани пре два века „преварили” турског агу, па добили богомољу (ФОТО)

01. 11. 2022. у 11:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације