ОДЛАЗАК ДИРЕКТОРКЕ МУЗЕЈА „ЦЕПТЕР“: Преминула Ивана Симеоновић Ћелић (1947- 2023)
ДИРЕКТОРКА Музеја „Цептер“ и професорка Факултета ликовних уметности у пензији, Ивана Симеоновић Ћелић (1947 -2023), преминула је данас, 20. марта, на Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије.
Фото промо
Рођена у Београду, у грађанској породици, историју уметности је дипломирала, па магистрирала на Филозофском факултету, а упоредо на Филолошком факултету , завршила француски језик и књижевност. Као стипендиста француске владе, провела је осам месеци на стручном усавршавању у Паризу, крајем седамдесетих, обилазила музеје и галерије и водила разговоре са апстрактним сликарима.
Докторску тезу – „Апстрактна уметност- проширене границе стварности, Теоријске и историјске претпоставке са освртом на апстрактну уметност у Србији“ одбранила је на Факултету ликовних уметности у Београду, где је радила је као библиотекар до 1984. када је изабрана за асистента, а потом и у сва друга звања до редовног професора на предметима Историја уметности и Историја уметности Југославије 20. века.
Била је члан уредништва часописа „Уметност“, „Ликовни живот“, „Ликовне свеске“, ликовних колонија (Почитељ, Студеница, Босански Нови, Тера−Кикинда). Учествовала у раду многих жирија за доделу награда, била је селектор на групним манифестацијама и активан члан Друштва ликовних критичара.
Основала је 1994. Галерију „Цептер“ и била њен уметнички директор до оснивања Музеја „Цептер“, на чијем челу је као дирекор остала до смрти. Својим знањем и искуством формирала је, док је била на челу ове две институције, колекцију која је репрезентативни пресек српске уметничке сцене друге половине 20. века.
Као успомену на нашег великана, а њеног животоног сапутника, основала је и неговала награду „Стојан Ћелић, уметник, теоретичар и критичар, академик“. Писала је ликовне критике, студије, интервјуе, а иза ње је остало на десетине књига („Париски раговори“, „Говор уметника“, „Боје времена“....) и монографија (посвећене Милошу Бајићу, Олги Јанчић, Стојану Ћелићу, Богољубу Јовановићу...). Последње дело, које је објавила прошле године и потписала са Миланом Миловановићем, Иваном Р. Марковићем и Савом Поповићем – „Војин Симеоновић- архитекта и пилот“, било је посвећено њеном оцу.
Време и место сахране биће накнадно објављени.
Препоручујемо
БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)
ВОЈНО-политичка ситуација између Русије и европских држава улази у фазу опасне ескалације. Москва је изненада донела одлуку да постојећу 336. гардијску бригаду морнаричке пешадије, стационирану у Калињинградској области, реорганизује и подигне на ниво дивизије.
30. 12. 2025. у 20:45
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета
РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.
20. 12. 2025. у 09:41
КАКО ЈЕ ЧКАЉА ДОБИО СТАН: Живео са породицом у гарсоњери, а онда је уследила изненадна посета у новогодишњој ноћи
ЛЕГЕНДАРНИ глумац и један од омиљених комичара бивше Југе, Миодраг Петровић Чкаља забављао је генерације гледалаца. "Паја и Јаре", "Камионџије", "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", Врућ ветар", "Пут око света" су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
01. 01. 2026. у 12:31
Коментари (0)