КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5): Наше време у стиху и прози

Са данашњим гласовима, до сада смо објавили изборе 20 чланова Великог жирија, а преостала су још 33

Илустрација Новости

ДУШАН СТОЈКОВИЋ (Младеновац)

1. О МОЈОЈ ПОЕЗИЈИ И МОЈОЈ ПОЕТИЦИ, Бошко Томашевић ("Чигоја")

Фото приватна архива

Б. Томашевић је велики писац према којем се наша критичарска јавност понаша као да је пасторче. Сам писац урадио је оно што критичари нису: протумачио је, зналачки, властиту поезију и властиту поетику. Ретко који наш писац романа зна да напише овако кратак роман, као што је учинио Ђ. Писарев, у којем се вешто комбинују различити стилски проседеи, бајковит и духовит истовремено. Прозна књига Н. П. Јовановић је "прича" о женском Ја које се игриво "сели" различитим просторима, а у последњем његовом "фрагменту", "Шевар", пред нама су једнако велики Растко Петровић и његов замишљени роман "Ренесанса". Камерни роман С. С. Милосављевић једно је од највећих позитивних изненађења на нашој књижевној сцени. Ауторка зна да психолошки осенчи своје јунаке и да вешто води њихову говорну диференцијацију. Збирка Д. Марковића "густа" је књига: збијени, експресивни стихови, пуни заборављених речи, прави су, трагични, "снимак" времена у којем живимо.

* * * * * * * * * * *

ЂОРЂЕ ПИСАРЕВ (Нови Сад)

1. ТРИ ОКА У ГЛАВИ, Илија Бакић (Нишки културни центар)
2. ДАН ФАМИЛИЈАРНОГ СЛИКАЊА, Милутин Ж. Павлов (Прометеј - ЕУ прогрес)
3. ДЕЧАК СА ФАНАРА, Саша Радојчић ("Агора")
4. О СТВАРИМА КОЈЕ ЈЕ ХОМЕР ПРОПУСТИО, Миодраг Раичевић ( "Граматик")
5. У ЦАРСТВУ ВРТОВА АРАМЕЈСКИХ, Селимир Радуловић ("Лагуна")

Фото приватна архива

Збирка есеја И. Бакића, посвећених научној и иној фантастици, много је више од пуког бележења и информације о феноменима жанра који је, и даље, гурнут у запећак и на ободу "официјелне" књижевности осуђен на тек пуко егзистирање. По страни од главних токова официјелне, медијски пропраћене белетристике, Павлов мртав-ладан исписује прозу аутентичног, самосвојног стила задржавајући, упорно, тајну титулу војвођанског Пруста: проза за тихо читање и јако уживање. Луцидни, а лудистички стихови вечитог дечака М. Раичевића, свежег и орног да насмеје, али и расплаче своје верне читаоце смештајући их у време које увек мора да истекне и судбину Човека неумитно окончава, налази се на једном крају људског битисања. Он је и забаван, он је и зналац света и он нас упозорава: у огледалу нема ничега и то треба да нас уплаши. На другом крају је "строга" (духовна) поезија С. Радуловића која говори о трајној, непролазној потрази за суштином и смислом битисања. Читај, немој да се плашиш!

* * * * * * * * * * *

ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ (Београд)

1. ИЗ МРТВОГ УГЛА, Ивана Димић ("Лагуна")

Фото приватна архива

И. Димић се опире демонима и свеколиком урушавању идентитета у апсурдном свету. Она разгрће покорицу света и налази зло и опачину реалности у којој људи умиру сами од себе. П. Марковић објављује физичке и метафизичке маркере романа о Земуну и Давиду Албахарију. Међу јавом и међ сном нова историја игра свој црни плес у новој енциклопедији мртвих. Ленголдова наставља с аутопоетичким "процесом себе". Она врши вивисекцију лаких и тешких догађаја у току одрастања и зарастања животних рана. Повест о спознаји себе праћена је матицом љубави, музике, хаоса и скепсе. Игра наративних љубавних перли Пантића говори о емотивним паровима различитог карактера, занимања и менталитета. Урбане љубави се опиру смрти, а прича тече лако, изливена из проживљеног искуства, с природношћу која није лишена артизма. Више лица је нашло писца у причама Славице Гароње. Ауторкин наратив је артикулисан зрелим стилом и класичним наративом. То су елегични историјско-лирски записи о српској прошлости.

* * * * * * * * * * *

ЕЛМА ХАЛИЛОВИЋ (Нови Пазар)

1. УНУТРАШЊЕ МОРЕ, Даница Вукићевић ("Нојзац")
2. ДЕЦА НЕДОЂИНА, Милош К. Илић ("Плато")
3. ФИЛАТЕЛИСТ, Небојша Лапчевић ("Повеља")
4. ДРУГА ПАМЕТ, Мирослав Цера Михаиловић (СКЗ)
5. ЛИМУНОВО ДРВО У ПОДРУМУ, Раде Танасијевић ("Повеља")

Фото приватна архива

Прозни записи Д. Вукићевић, замишљени као страствени експеримент, доказују да су истински песници распевани прозаисти. Роман М. К. Илића проблематизује формирање личности у рату захваћеној земљи, приказујући суровост одрастања кроз покидане породичне односе, и кроз учестале окршаје банди. Збирка Н. Лапчевоћа замишљена је као линеарно путовање по свету, историји и историји литературе. Због неколико антологијских песама може се сматрати животним делом овог писца. Књига М. Ц. Михаиловића утемељена је као реакција на стварност и лирско обликовање филозофских ставова, а стихови на дијалекту сведоче да је реч о песнику који тече низ два језичка рукавца. И новом књигом Р. Танасијевић се показује као један од најзначајнијих савремених песника. У свему што је лично он налази опште и бива укорењен у традицију, провлачећи нит сваког стиха кроз потку целокупне историје поезије.

Препоручујемо

Култура

0 10

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

21. 01. 2026. у 16:48

Култура

0 1

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима

21. 01. 2026. у 16:33

Култура

0 3

СРПСКИ НАРОД НАЈОДАНИЈИ ВЕРИ КОЈУ СУ МУ УТВРДИЛИ ПРЕЦИ: Објављен капитални зборник са међународне научне конференције "Од Раса до Никеје"

21. 01. 2026. у 12:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације