ЕНИГМА ЈЕ ГДЕ ЈЕ НЕСТАО НОВАЦ ЗА СНИМАЊЕ: Бранислав Кланшчек, председник УО РТС, о значају архивирању позоришних представа
НА вест да би Радио-телевизија Србије, после више од пола века, могла да прекине са праксом снимања и архивирања позоришних представа (о чему су "Вечерње новости" писале у неколико наставака), реаговала је потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић, упућујући писмо на адресе директора куће Драгана Бујошевића и председника УО Бранислава Кланшчека.
фото:Архива "Новости"
Увиђајући последице једног оваквог потеза, позива их да "још једном размотре наведену одлуку, имајући у виду да су захваљујући снимцима РТС-а многе позоришне представе доступне генерацијама које нису имале прилику да их погледају" и подсећа да је "позоришна грађа која се на овај начин чува од заборава,важан материјал и за научни и истраживачки рад у области историје позоришне уметности". Да подсетимо, из Редакције драмског и домаћег серијског програма РТС претходно се чуло образложење да због смањеног буџета ове године неће снимити ни једну позоришну представу.
А онда, неочекивано, нови заплет: овогодишњим буџетом, ипак, била су предвиђена средства за снимање представа, али су, по свему судећи, накнадно "преусмерена"!
- Управни одбор не може да се бави уређивачком политиком куће, зато сам писмо министарке Маје Гојковић проследио Програмском савету и тражио њихово мишљење - објашњава Бранислав Кланшчек, председник УО. - Оно што могу да кажем, на редовној седници одржаној 29. децембра прошле године, Управни одбор је одвојио новац за ову намену. Ставка гласи "ТВ театар - снимање позоришних представа - 30.000 евра".
На питање како се онда десило да су средства "отишла" у друге намене, Кланшчек каже:
- И мени је то енигма, али то је већ питање за генералног директора, а онда и главног и одговорног уредника Културно- уметничког програма. Шта се десило, не знам. Зато сам и тражио мишљење Програмског савета. Јер, они су нека веза између јавности и менаџмента, задатак им је да препознају јавни интерес. Снимљене представе део су културног архива ове земље. То је питање и образовања, не само културе. Законом о јавним медијским сервисима, члан 7 и 8, прописано је да телевизија мора наступати у јавном интересу, а ово свакако јесте. То је врло јасно дефинисано у самом закону. Између осталог, тачка 18 члана 7 говори о представљању културног наслеђа и уметничког стваралаштва у земљи и иностранству.
Предвиђена финансијска средства, истиче Бранислав Кланшчек,довољна су за снимање десетак представа, што значи бар једна представа месечно:
- Ми смо план усвојили, а тек идуће године добићемо извештај где су и за шта потрошена средства. Зашто су то урадили и где су их пребацили, не знам. Игране домаће серије су, свакако, комерцијално исплативије, али јавни сервис мора да мисли и о јавном интересу. ХРТ није најгледанија телевизија у Хрватској. Није ни наш задатак да будемо најгледанији, ми се финансирамо од грађана, а не само од реклама и од онога шта је "гледано". Наш посао је да остварујемо јавни интерес. Уосталом, зато се и зовемо Јавни медијски сервис. Изненађен сам чињеницом да смо на самом почетку године, а да је планирани новац већ "преусмерен". Снимање представа можда је финансијски неисплативо, али ту се не поставља питање новца. Свуда у свету зато и постоје национални сервиси - да би радили "неисплативе" ствари. Уосталом, то је и разлог обавезне претплата грађана.
МЕДВЕДЕВ БРУТАЛНО ЗАПРЕТИО УКРАЈИНИ, ФРАНЦУСКОЈ И БРИТАНИЈИ: Русија би морала одговорити нуклеарним ударом
ЗАМЕНИК председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев запретио је да би Русија могла употребити тактичко нуклеарно оружје против Украјине, Француске и Уједињеног Краљевства уколико би Париз и Лондон Кијеву пружили нуклеарну технологију.
24. 02. 2026. у 13:45
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (1)