Култура

ПОСЛЕ 55 ГОДИНА ОД ПРВЕ САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ ВЕЛИКОГ ВАЈАРА: Ото Лого поново у Графичком колкетиву

М. Краљ

06. 02. 2023. у 18:02

ЈЕДАН од наших најзначајнијих вајара, Ото Лого (1931- 2016), који је иза себе оставио више од 900 скулпторских радова, каријеру је започео као изузетно успешан – графичар.

фото промо

О тој сада мање познатој страни његовог стварлаштва, посведочиће поставка „Уметност је бескрајно недокучива“, која ће вечерас бити отворена у Галерији Графичког колектива.

Пре 55 година, управо се одатле отиснуо на своје ликовно путовање. Отварајући 1957, његову прву самосталну изложбу, песник и пријатељ Бранко В. Радичевић, пожелео му је: "Нека ти је срећна пловидба Ото Лого."

-Радови на изложби настали су крајем 50-их и почетком 60-их година 20. века, а овај период познат је и као Периклово доба графике- каже Љиљана Ћинкул, уметнички директор Графичког колектива. - Његов рад у овом медију увео га је у свет уметности о чему сведоче Логове прве изложбе, награде и критичарске рецензије.

Фото промо

На три самосталне изложбе, - 1957, 1959. и 1962. - излагао је скулптуре и графике које је синхроно стварао. Прва дела настајала су у кухињи његове мајке, открива саговорница, док је о утицају недостка радног простора на ауторско формирање, забележено и једно уметниково сећање: "По завршетку Академије, као самоук, бавио сам се графиком јер нисам имао атеље где бих радио скулптуру."

-Графику је заправо открио у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић", у чијем поруму је постојала радионица са литографском пресом – наставља исторчарка уметности и ликовни критичар. - Цртање на камену му је одговрало, јер је идеје везане за скулптуру, могао да провуче кроз графику.

Иако је Логова концентрисаност на уметничку графику, у односу на комплексан вајарски опус, временски била само епизода од неколико година (између1957. и 1962.) – његових 35 литографија дале су велики уметнички допринос националној култури, оцењује Љиљана Ћинкул, и додаје:

-Оне својим поетским дискурсом припадају асоцијативној апстракцији биоморфног својства и блиске су крилу графичког београдског круга. О његовој изложби графика и скулптура 1962. Лазар Трифуновић је, у својој критици, поентирао да је то уметнички осетљиво и занатски вешто.

ЈОВАН, ПРАВОСЛАВАЦ

ЧАК и они којима нису била блиска достигнућа овог вајара и графичара, име Ота Лога познато је из укрштених речи. Оно што се у јавности мање зна, је да му је пуно име и презиме, заправо Ото Јован Лого. Јован је постао већ у зрелом добу, када је прешао у православље.

- По оцу је био Мађар, католик, а мајка му је била родом из Лике, правславка. Породица је живела у Београду, до Другог светског рата, који су провели у Суботицу, јер је отац сматрао да ће ту бити безбеднији. Ипак, цео свој живот је био ментално и физички везан за Београд. Вероватно је зато што се осећао као православац и то желео да потврди неким чином, у једном тренутку одлучио да се прекрсти, што није ништа необично- објашњава Љиљана Ћинкул.

Логове графике излагане су на значајним бијеналима, у Љубљани и Загребу, и биле су део презентација савремене југослевенске графике од Токија, Кубе, Венеције, Милана, Торина...

-Прве награде које је добио, биле су везане за графику, а толико је био успешан у овој области, да су се касније, када је почео да се искључиво бави вајарством, многи питали, како то да један графичар прави скулптуре- прича Ћинкулова.

Једногодишњи боравак у Паризу, 1962, био је прекретница после које се окренуо искључиво скулптури, у којој је током више од шест деценија изградио изузетан опус, приредио 30 самосталних изложби у земљи и свету, али и створио велике, импозантне споменике, од војводе Мишића у Мионици, до председника Хабиба Бургибе у Тунису.

Избор раних графичких радова Ота Лога, из породичне колекције, пред публиком ће бити до 26. фебруара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације