НЕКЕ КЊИГЕ САМ ПРЕРАНО ПРОЧИТАЛА: Мирјана Ђурђевић, књижевница за „Новости“

ЈЕДНА од најпопуларнијих романсијерки овдашњих, ауторка бројних бестелера Мирјана Ђурђевић, са својом најновијом књигом "Мица, Београд и одвратни Британац" вратила се свом својеврсном алтер егу - списатељици предратној, а сад и поратној Мици Ђурђевић, и свету који је Мицу окруживао у давнашњем, награђиваном Мирјанином хиту "Каја, Београд и добри Американац".

Фото Лагуна

Роман у издању "Лагуне" је Мирјана, осетиће то сваки добронамерни читалац, исписала са истинским гуштом, што је наглас приметила и уредница ове књиге на спектакуларној промоцији. О томе и о тренутку рађања одлуке да се врати Каји (истина, без Каје, макар "уживо") и васкрсне омиљене јунаке, ауторка каже:

- Та идеја се родила оне вечери када сам и упознала Дубравку Драговић Шеховић, књижевне вечери, да будем прецизна. Питала сам је, с неба па у ребра, шта мисли о томе да оживим Мицу. Баш тамо где сам је и оставила, у 1946. години, то ми је једино било природно. Одмах се сложила, под условом да је она уређује. А управо зато сам је и питала, нек остане међу нама и читаоцима "Новости". Ето, то је био почетак једног лепог пријатељства и савршене сарадње. Истина је да сам бескрајно уживала, али лагано није реч која би се могла применити на мене чак ни кад спавам, а камоли кад нешто радим. Дуда је сваког јутра у мејлу налазила ново поглавље, а ја сам већ уз прву кафу бистрила њене коментаре и пеглала текст написан претходне ноћи у једном даху. Могу ли да искористим ову прилику да захвалим и Дејану Папићу што нам је омогућио овакав начин рада, за наше прилике неуобичајен? И Тонију Парсонсу, он не зна ни да постојим, а ипак је заслужан, из пете руке. Али за тако нешто људи треба да се нађу и препознају, као нас две.

* Чини ли вам се да је управо тај поратни историјски тренутак "створен за романсијер(к)е", јер пружа врло особене аспекте а, ипак, недовољно је рабљен у нашој књижевности?

- Истина је да тог периода скоро нема у нашој књижевности, посебно не историје приватног живота, која ме одувек занима. Чак ни истраживања за роман нису била једноставна. Штампа је у то доба била под апсолутном партијском контролом, из ње се могло прочитати једино оно што су "одозго" сматрали пригодним. Живих сведока готово и нисам имала. Преостало ми је једино да читам службене листове, закључке централних комитета и партијских конгреса, мада се и одатле могло штошта научити. Рецимо, да су београдске кафане отворене чим су Немци и Руси отишли даље, неколико дана након ослобођења. Али да ли се у њима могло добити нешто за јело, шта, и за које новце - не знам засигурно. Или, да је наша представа о моменталном преласку на друштвену својину, штагод то било, заправо нетачна. То је ишло постепено. Рецимо, приватне књижаре су затворене тек негде у јесен 1948. Таман кад је Мица завршила први послератни роман.

* Пишући о Мици не бакћете се којекаквим правилима ма ког жанра. Да ли сте помислили да ипак разрешите мистерију о благу које јури силни четници, служба, странци?

- То што долазим из природних наука даје ми одличан изговор на ваше питање. Увек могу да се правим луда - шта ја уопште знам о "чистим" жанровима. Седнем па пишем. Сад шалу на страну, дешавало ми се са неким романима да их књижевна критика негде прецизно смести, па после морам да отворим теоријске књиге и проверим шта сам ја то писала. Истина, са првим-другим романом сам задала себи задатак да напишем роман у маниру Агате Кристи. Нађавола, то "Убиство у Академији наука" сместила сам у време грађанских протеста 1996-97 због крађе гласова на локалним изборима и то ме је одвукло потпуно на другу страну. Поштовала сам све жанровске одреднице, али мене дефинитивно није занимало ко је убио Булета Свињу. Од тада уопште не покушавам тако нешто, није ми забавно. Тако ме ни у овом роману није занимало шта је било с тим благом. Узгред, прича о украденој британској помоћи Дражи Михаиловићу је у најважнијим цртама истинита, али се ни дан-данас не зна шта је са оним делом које пуковник Хадсон није успео сам да изнесе из Југославије. Можда нека четничка Благајна ипак зна, ја не знам.

Фото Милош Лузанин

* За одвратног Британца одабрали сте врло познатог и код нас цењеног писца. Да ли сте желели да обзнаните своја сазнања, или сте и ту одвратност донекле домаштали?

- Искрено, не знам кад ми је тачно Дарел пао на памет. Због истинитог дела приче о пуковнику Хадсону био ми је потребан Британац, дипломата, чак није морао да буде ни баш толико одвратан, и нека мало блажа реч би могла да прође. Одраније сам знала да је Дарел неко време провео у Југославији, као аташе за штампу британске амбасаде, као и то да му се нисмо баш допали, Београд посебно. Довољно за почетак. А онда сам почела да учим. На располагању сам имала његов "Дух места" који је својевремено објавио "Градац", обимну биографију коју је написао Гордон Бокер и наравно цео интернет. Како сам га "прочитала", записано је у роману.

* Шта сте мислили, као читалац, и шта данас мислите о Дарелу и његовом делу?

- Неке књиге сам у животу прочитала прерано. Могуће да се то односи и на "Александријски квартет", тек, никад касније нисам имала потребу да га прочитам поново. Знам да се читалачки свет дели на оне који га обожавају и оне који га уопште не воле. Ја сам ту прилично равнодушна. Уосталом, у овом случају ми је био потребан књижевни лик, нисам била задужена за његово дело.

* Како су у роман ушли остали актери које овде видимо приватно, а за које знамо да јесу кројили историју, попут Коче?

- Дарел и Коча Поповић су се могуће срели на неком дипломатском пријему, али не верујем да су разменили неку реч. Не верујем да би се Дарел уопште усудио да му приђе. Та епизода потиче од једне симпатичне фотографије на којој Коча игра тенис и то баш у Голф клубу. Сложила сам године, Мицине и Кочине, остало сам измислила.

НЕМА КАЈЕ

* Каје, ипак, у роману нема, макар непосредно. Свесно и намерно или вас је прича одвела другим путевима?

- Каја је оставила Мицу и Београд још 1942, мене лично је тим гестом увредила, добро да сам је ипак оставила у животу, жива је и здрава, о чему нас Удба редовно обавештава, да не брину читаоци.

ЗАБАВНЕ ДЕБАТЕ О НАГРАДАМА

МИРЈАНИН роман није пријављен за награде које зимске месеце редовно испуњавају дебатама о квалитету (не)награђених романа, Нинову и "Београдски победник", а она о наградама каже:

- Да, јануар и фебруар су вазда јако стресни за српску књижевну јавност, како за актере тако и за навијаче. Морам да признам да ми је то више забавно, под условом да се не пређе граница доброг укуса, него што се осећам на било који начин као заинтересована страна. А често се претера. У таквим случајевима и временима трудим се да се "правим мртва" да не бих изистински умрла од трансфера блама.

Препоручујемо

Свет

5 5

"ФРАНЦУСКУ ЧЕКАЈУ СУКОБИ ХРИШЋАНА И МУСЛИМАНА" Уелбек: Бели Французи ће се наоружати и пружити отпор

18. 01. 2023. у 20:10

Додатак Култура

0 0

ОД ДОБРОГ РОМАНА ЧИТАЛАЦ СЕ ДУГО И ТЕШКО ОПОРАВЉА: Годину дана од одласка писца Радована Белог Марковића

17. 01. 2023. у 14:45

Додатак Култура

0 2

ХОДОЧАСНИК СА КИЧИЦОМ И ПЕРОМ: Књига Милутина Дедића "Записи с предумишљајем"

31. 01. 2023. у 09:21

Култура

0 0

ДОСИТЕЈ, ДРАМСКИ ЈУНАК: Књига Радомира Путника у издању РТС Издаваштва

25. 01. 2023. у 15:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације