ИНТЕРВЈУ МАДЛЕНА ЦЕПТЕР: Девојка из младости и данас је део мене

Вукица Стругар

30. 01. 2023. у 15:06

КРУНА досадашњег рада Мадлене Цептер однедавно је њен легат на чак шест хиљада квадрата: на Дедињу је отворена Палата уметности "Мадлена" у којој ће се одржавати камерни концерти и представе, филмске пројекције, али ће то, пре свега, бити место "окупљања" свега онога што је широм света са супругом Филипом током живота и каријере сакупљала.

ИНТЕРВЈУ МАДЛЕНА ЦЕПТЕР: Девојка из младости и данас је део мене

Фото: Зоран Шкрбић

Пред Београђанима је здање у којем је, како каже, изложила резултате своје дугогодишње колекционарске страсти. Тиме је брачни пар Цептер, као највеће мецене савременог доба, додао још једну "циглу у зиду" српској култури. Шта у овој богатој збирци за њу има посебну емотивну вредност?

- Веома ми је тешко да издвојим неки артефакт у Музеју оријента или у Музеју стилског намештаја: у сваки од тих предмета изузетне уметничке вредности и оригиналног порекла уткано је много емоција и бриге, успомена и узбуђења која су остала у мени после драматичних аукција у Лондону, Њујорку... Можда је највећа емотивна вредност то што ћу са будућим посетиоцима Палате поделити ужитак у додиру с лепотом и мајсторством оних који су те предмете израдили.

Подигли сте прво (и једину приватно) оперско здање у Европи, Музеј "Цептер", аукцијску ("Мадларт") и издавачку кућу Zepter Book World...

- Заборавили сте да поменете Галерију Цептер и наш Креативни студио за визуелни дизајн и продукцију, као и низ награда које мој супруг и ја спонзоришемо: "Женско перо", Добричин прстен, као и две престижне интернационалне награде - Prix Litteraire Europeen Madlena Zepter (за књижевност) и Zepter International Award Artzept за високи домет у дизајну и примењеној уметности. Као што видите, много посла, много одговорности и несанице. Зашто све то чиним? Зато што ме гони унутарњи императив, жеља да помогнем српској култури и нашим уметницима, да оставим неки траг иза себе. А да ли сам помишљала да одустанем? Јесам, али само накратко. Оно што ме гони, јаче је од сумње и умора. Цитираћу Дејвида Рокфелера: "Савест ми налаже да зарађени новац наменим добру ближњих".

"Био би ми потребан размак од сто лета да сазнам каквим сам страхотама савременик био", каже ваш омиљени песник Раде Драинац. Која је највећа "страхота" нашег доба?

- Црне мисли нас притискају одасвуд. Разуме се да је сада највећа страхота рат у Украјини, страдање милиона људи, уз претњу ширења ратног пожара. Чини се да заувек нестају вишевековне традиционалне вредности и да је на помолу неизвесност неког новог непознатог света. Губи се морална, хуманистичка суштина постојања, у име насиља и егоистичних интереса. Но, ја хоћу да верујем да ће разум спасити човечанство, да одговорни људи неће пристати на разарања и помор. Чему иначе све културне тековине човечанства?

Може ли, заиста, лепота спасити свет у коме је, упркос технолошком напретку, све мање лепоте?

- Кад се каже "лепота" у тој мисли је симболика свега доброг, племенитог, просветитељског, човекољубивог, онога што су стварале генерације и генерације минулих епоха. Морална заснованост Шекспировог опуса, алтруизам Виктора Игоа и безбројних других писаца, песника, велелепне катедрале и мноштво предивних архитектонских споменика, музика Бетовена, Моцарта, Баха, Вердија, ликовна ремек-дела Да Винчија, Микеланђела, Рубенса - залог су опстанка и продужења живота. Само би самоубилачка суманутост, мизантропија, могла да поништи све оно што чини људски род. Технолошки напредак ће себе одвести у ћорсокак, људски ум ће морати да га усмери ка прогресу и хуманим функцијама. Садашња хаотична експанзија електронике је пролазна фаза, која ће бити зауздана зарад ширих и трајних интереса. Оно што остаје је лепота, чежња да се лепота додирне и доживи. То је нешто вечно, непроменљиво.

Фото: Зоран Шкрбић

Рођени сте у браку Српкиње и Словенца. Које сте особине, начела, па и менталитетске одлике наследили од родитеља?

- Обоје су ми улили осетљивост према невољама људи, солидарност и спремност да помогнем онима који су у невољи. У нашој кући владали су слога, љубав, разумевање. Скромност и толеранција. Класична педагогија каже да је родитељски пример једино право васпитање. Дакле, не приче, убеђивања, моралне придике, већ начин живота и поимања родитеља, њихова дела. Не знам ко је од мојих родитеља више утицао на мене у једном или другом смислу. Обоје су ме учили да поштујем све људе, нације и вере, да разликујем добро и зло. Усмеравали су ме према књизи, музици, филму, позоришту. Од мајке сам вероватно наследила склоност ка трагању за лепотом, јер је она била модни креатор, а од оца сам попримила словеначку прецизност, одговорност, радиност, оптимизам.

У једном интервјуу изјавили сте да нисте увек били оно што сте данас. Шта вас је градило и мењало, каква искуства и сазнања?

- Живот ме је водио кроз многе земље у којима сам стицала различита искуства, богатила свој дух. Девојка из поратног Београда, оптерећеног свакојаком оскудицом, а жељна знања, пуна воље да учи и открива, да гради свој сопствени смисао, среће човека свог живота с којим је везују многе заједничке особине и интересовања, готово исти етички поглед на живот. Заједно смо почели од нуле, борили се, трагали за успехом, падали и уздизали се, освајали простор за своје идеје и производе. Млада Београђанка постајала је све више грађанка света која не признаје границе. Прекалила сам се у тој борби, попримила много снаге. Научила да поштење, праведност, истина, у судару са супротним валерима, ипак побеђују. И наравно, упорност, вера у себе. Али, никада нисам напустила у себи ону девојку из младости, која уме да воли и разуме своје другове, колеге, суседе, своју земљу.

Родни Београд називате "окрутним љубавником" зато што увек тражи нове жртве. Да ли сте се некада у њега разочарали, а ако јесте - да ли сте му опростили?

- Ако постоји права љубав, онда се све прашта. Не могу рећи да ме је Београд разочарао, омаловажио или увредио. Ништа од тога. Ја дајем Београду све што могу да му дам и ништа не очекујем заузврат. Поклонила сам му и Палату уметности са богатим садржајима, уложивши много енергије, емоција, финансијских средстава. Наша љубав је, дакле, искрена и дубока, кадра да издржи све изазове. Тај "окрутни љубавник", међутим, као да не осећа довољно моју верност. Грађани Београда увелико су прихватили све културне институције које сам покренула, али оно што се зове естаблишмент остаје на извесној дистанци.

Ако је тачна изрека nomen est omen, јесте ли заиста "чврсти као кула"? Шта сматрате својом највећом снагом, а шта слабошћу?

- Ти који тврде да су "чврсти као кула" често су веома рањиви и подложни паду. Ја сам заиста очврсла кроз дугогодишње рвање са животним проблемима, трудећи се да све око мене буде у реду и на броју. Наравно, то плаћам нервима, својим унутарњим стањем. Ја сам ипак жена, осетљива и осећајна. Моја снага је у уверењу да чиним оно што је добро и корисно, у упорности да остварим циљ. А моја слабост - спремност на попуштање и компромис, предаја пред људском невољом.

Улагање у младе таленте

Стипендирате младе таленте, финансирате пројекте... Видите ли резултате улагања или је било и изневерених очекивања?

- Улагање у младе таленте, у спорт и разне замисли креативних људи, не обећава сигуран успех. Настојим да пружим руку онима који би да остваре свој сан, под условом да имају извесне предиспозиције, неки квалитет, и да је пред њима могућна успешна будућност. То је као у рулету кад се надате да ће ваш број донети добитак. Морате веровати у амбицозну младост, у оне који маштају и раде на себи. Кинеска пословица вели: "Неизвесна будућност одговор ће ти дати". Помажем, без рачунице и очекивања. Али, верујући да то увек има смисла. Много пута ми се то вратило пуним поготком.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили