МИР-ЈАМ ОД СЛАВЕ ДО ЗАБРАНЕ И НАТРАГ: Ново издање сабраних дела познате српске списатељице поводом седам деценија од смрти

НЕОБИЧНИМ и животним и стваралачким путем прошла је Милица Јаковљевић (1887-1952), списатељица позната под псеудонимом Мир-Јам.

Сцене из ТВ серије "Рањени орао", Фото В. Данилов

Најпре је изашла на глас као новинарка, али је ту, тада веома ретку професију за жене морала да напусти, дуго била без посла и једва стекла пензију-цркавицу.

Између два светска рата, готово да није било виђеније куће која није имала њене књиге, да би затим дуго била одбачена и заборављена. "Лепа, раскошна плавуша", како се сећала глумица Невенка Урбанова, никада се није удала иако је толико писала о љубави. Поводом 70-годишњице њене смрти "Порталибрис" је објавио њена целокупна дела, која чине девет романа и четири збирке приповедака.

Рођена у Јагодини, у многочланој породици државног чиновника, године детињства и ране младости провела је у Крагујевцу, а у Београду се ишколовала за учитељицу. Подучавала је малишане у селу Криви Вир, испод Ртња, да би у престоници остварила завидну каријеру, најпре у ондашњем листу "Новости", који се касније угасио, а затим у "Недељним илустрацијама". Говорила је руски и француски и читала Раблеа у оригиналу. Брат јој је био Стеван Јаковљевић (1890-1962), знаменити писац чувене "Српске трилогије".

На ивици сиромаштва провела је године под немачком окупацијом, али јој то није сметало да глатко одбије позив за сарадњу два дневна окупациона листа. Изговарала се старошћу и умором, али је пред очима имала свог брата Стевана, мајора краљевске војске, који је био у заробљеништву.

По ослобођењу, због окрутних правила, избачена је из Удружења новинара и узалудно тражила посао. Кажу да је професионалну пресуду добила од Оскара Давича, који је у духу тог ортодоксног времена, на седница Савеза књижевника Југославије, рекао: "Неки другови не пишу борбено, онако како наша стварност захтева. Они не пишу комунистички, пишу буржоаски сентиментално и сладуњаво као Мир-Јам."

Одбачена од власти без ваљаног образложења, умрла је од последица запаљења плућа, а вест о њеној смрти нису нашле за сходно да објаве ниједне новине.

Нека врста рехабилитације стигла је тек 1972, када је на сцени Атељеа 212 постављена представа према њеном роману "Рањени орао", која је изазвала додатно интересовање, због необичног судског спора око ауторских права. Списатељица је и сама написала драму "Тамо далеко", која је 1939. доживела велики успех са Жанком Стокић у главној улози.

У разговору за наш лист Јована Ристић, уредница у "Порталибрису", каже како можда није тешко рећи зашто је Мир-Јам била толико читана, али да је тешко објаснити, зашто је управо та популарност увек негативно истицана у домаћој критици. Приговори да су то "сентиментална", "лака", "сладуњaва", "забавна" дела, стални су негативни пратиоци расправе о њеном стваралаштву.

- Писани пријемчивим језиком и питким стилом, њени романи и приповетке доносе низ занимљивих ликова: чедне девојке патријархалног морала, и оне посрнуле, удовице и распуштенице, сиромашне интелектуалке, које брак не виде као остварење љубави, жене у потрази за излазом из несрећних веза. Ту су и каријеристи, који друштвени статус желе да учврсте и повећају прикладном партијом, бескрупулозни заводници, неверни мужеви. У центру свих књига је питање срећних и несрећних породица - каже Ристићева.

- Сада можемо да устврдимо да Мир-Јам никада неће бити сврстана у високу књижевност из истог разлога из кога популарна култура неће припадати оној високој, иако ће над њом увек примат имати читаност и уживања најширег круга књигољубаца.

На питање шта данашњим читаоцима, читатељкама посебно, могу да понуде дела Мир-Јам, саговорница одговара:

- Између осталог и бег од стварности у неко друго време, елегантних салона, софистициране моде, кодекса удварања у коме жена добија особито поштовање. И, ако занемаримо оне ирационалне елементе ових романа, они у себи носе бриљантну идеју о томе како би мушко-женски односи могли да буду уређени, шта би требало да представља част, како изгледају пристојни разговор и развој односа.

Недостаје нам, додаје саговорница, и васпитања и лепших обичаја, а како смо ускочили у капиталистичке кочије, желимо да будемо модерни и да пратимо трендове Запада:

- Новим генерацијама које о свему томе не могу друкчије да сазнају књиге Мир-Јам су благо пуно информација. Истовремено и ветар у леђа за савремене жене јер је списатељица показала како је креативна дама и у много тежим временима могла да успе.

СУДСКИ СПОР ОКО АУТОРСКИХ ПРАВА

КАДА се "Рањени орао" појавио на позоришној сцени, појавила се и родбина која је мислила да поседује ауторска права. Изненадио их је бивши београдски књижар Иван Веселиновић који се појавио са уговором из 1946. којим му је Милица Јаковљевић пренела сва ауторска права. На позадини тог документа Мир-Јам је захвалила "анђелу чувару" Веселиновићу, јер јој је дао новац да купи нешто угља, да се не смрзне. У расправу се умешала општина Стари град, подсећајући да је својевремено законом о национализацији одузето предузеће, укључујући и све уговоре. Тако се општина декларисала као наследник Мир-Јам и њених ауторских права, од којих је родбина добијала загарантовани део.

ЕКРАНИЗАЦИЈА

ПРЕМА делима Мир-Јам снимљени су филмови "Брод плови за Шангај" и "Кад љубав закасни", оба према роману "Самац у браку", као и "Рањени орао". Урађене су и ТВ серије "Рањени орао", "Грех њене мајке", "Непобедиво срце", "Самац у браку", "Једне летње ноћи", "Отмица мушкарца" и "Моја супруга".

Препоручујемо

Култура

0 6

НЕВОЉЕ ЗАЉУБЉЕНЕ ЂУРЂИЦЕ: Стиже нам нова серија "Мала супруга", по мотивима дела Мир-Јам

03. 07. 2022. у 16:40

Познати

0 0

ТРАГЕДИЈА НА СЛАВИЈИ: Мир Јам продала ауторска права за мало угља, умрла брзо од упале плућа

15. 06. 2022. у 13:49

Култура

0 0

"МАЛА СУПРУГА" НА МАЛИМ ЕКРАНИМА: У припреми екранизација још једног дела српске краљице љубавних романа Мир-Јам

19. 03. 2022. у 13:28

Култура

0 0

ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)

09. 12. 2025. у 22:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације