ЗАПОСЕДНУТ ЖИВОТ: Та жена ми је настанила главу, груди и трбух, ишла је за мном у стопу, диктирала ми емоције

ПА ипак сам ја оставила В.-а, неколико месеци раније, после везе од шест година. Делом због умора, а делом зато што сам била неспособна да жртвујем своју слободу, стечену после осамнаест година брака, зарад заједничког живота који је он од самог почетка здушно прижељкивао.

Фото Танјуг/АП

И даље смо се чули телефоном и виђали с времена на време. Једне вечери ме је позвао, најавио да се сели из своје гарсоњере и да ће почети да живи с једном женом. Од тог тренутка су важила нова правила - што се телефонирања тиче: зваћу га само на мобилни, а кад је реч о виђању: никада увече или викендом. По осећају поражености који ме је опхрвао, приметила сам да се појавио нови елемент. Од тог тренутка, постојање те друге жене запосело је мој живот. Од тог тренутка мислила сам само кроз њу.

Та жена ми је настанила главу, груди и трбух, ишла је за мном у стопу, диктирала ми емоције. Истовремено, њено непрекидно присуство подстакло ме је да живим интензивније. Изазивала је унутрашње кретање за које пре ње нисам знала, ширећи по мени енергију и изворе маштања за које се више нисам сматрала способном. Одржавала ме је у непрекидној и грозничавој активности.

Док је то стање трајало, нисам обраћала пажњу на свакодневне бриге и раздражености. На неки начин, оно ме је смештало изван домета уобичајене осредњости живота. Али и политичка дешавања и актуелности тада нису могли да делују на мене. Колико год покушавам да се присетим, изузев Конкорда који након узлетања пада на Хотелисимо у Гонесу, ништа што се тог лета 2000. догодило у свету није ми остало у памћењу.

Морала сам по сваку цену да сазнам њено име и презиме, старост, занимање и адресу. Подаци које је друштво измислило како би одредило идентитет појединца, за које се олако тврди да не воде дубљем упознавању особе, заправо су били, сада сам схватала, од прворазредног значаја. Само су они могли да ми помогну да из разнородне масе свих жена извучем један физички и друштвени тип, да замислим једно тело, посебан начин живота и утврдим слику те особе. И чим ми је В., прилично нерадо, рекао да она има четрдесет седам година, да је наставница, разведена, са шеснаестогодишњом ћерком, и да живи у Раповој авенији у VII арондисману, замислила сам силуету у строгом костиму и блузи, беспрекорно исфенирану, како спрема наставу за столом у полумраку неког буржујског стана.

Број 47 постао је необично материјалан. Те две цифре су ми се свуда привиђале, преувеличане. Жене сам тада делила само по времену и старењу чије сам знакове процењивала на њима, поредећи их са својим. Све жене за које сам могла рећи да имају између четрдесет и педесет година, које су се одевале "елегантно једноставно", у униформи становница имућних квартова, постале су двојнице те жене.

Приметила сам да мрзим све наставнице - при чему сам то била и сама, као и моје најбоље пријатељице - због њиховог одлучног и беспрекорног изгледа. То ме је враћало на мој доживљај наставница кад сам сама била ученица, када су ме толико импресионирале да сам била убеђена да никад нећу моћи да се бавим тим послом и будем попут њих. То се тело моје непријатељице проширило на цео скуп онога што је у том тренутку носило најприкладније могуће име: наставно тело.

У метроу, било која жена у четрдесетим, са школском торбом, била је "она", а поглед на њу испуњавао ме је патњом. Осећала сам колико је равнодушна према мојој пажњи, а њено мање-више живахно и одлучно устајање са седишта, потом излазак на станици - чије сам име моментално памтила - доживљавала сам као поништење моје личности. Она у којој сам током читаве вожње видела нову В.-ову жену на тај начин ми се плазила.

Једног дана сетила сам се како се Ж., зацакљених очију под коврџавом косом, хвалила да у току сна доживљава оргазме од којих се буди. Наједанпут је ова жена, која ми се причињавала, заузела њено место. Из ње су почели да избијају чулност и непрекидни оргазми. Као да се читава еротски ванредно обдарена категорија жена, арогантна, попут оне жене чије фотографије красе летњи "сексуални додатак" у женским магазинима, тријумфално уздигла - показујући како ја не спадам у њу.

Ако би ми се десило да прелиставајући читуље или огласе за некретнине у "Монду" наиђем на спомен Рапове авеније, свест да та жена живи у њој нагло би ми запосела читање, које се настављало губећи смисао. Унутар неодређеног пречника који се протеже од Дома инвалида до Ајфелове куле, обухватајући мост Алма и мирни, ушушкани део VII арондисмана, простирала се територија где не бих смела да крочим ни за живу главу. Та област је увек била присутна у мени, а сад ју је потпуно заразила друга жена. Сноп са светионика Ајфелове куле, видљив с прозора моје куће на обронцима западног предграђа, упорно ми је, сваке ноћи, показивао ту територију, обасјавајући је редовно све до поноћи.

Препоручујемо

Култура

0 0

УЗВИШЕНИ ВЕНАЦ СТИХОВА: Представљено ново допуњено издање антологије "Златни век српског песништва"

09. 12. 2022. у 13:33

Култура

0 0

"БИБЛИОС" ПРИПАО KРАГОВИЋУ: Признање за животно дело које додељује библиотека "Влада Аксентијевић"

07. 12. 2022. у 23:45

Култура

0 1

КЛУБ ЧИТАЛАЦА КИНЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ: Хан Шаогунг говорио о свом роману "Речник места Маћао"

01. 12. 2022. у 18:00

Култура

0 1

БРАНИЛАЦ БАШТИНЕ: Рајко Петров Ного био је дубоко укорењен у традицију српског песништва

30. 11. 2022. у 10:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације