ОПСТАНКА НАМ НЕМА БЕЗ НАШЕ МАТИЦЕ: Пера Ластић, директор Српског института у Мађарској

МЕЂУ нашим сународницима у централној и југоисточној Европи, Срби у Мађарској су у најспецифичнијем положају - најмалобројнији су, али њихов значај умногоме превазилази бројност јер располажу богатом културном баштином и друштвено-историјским искуством значајним за васцели српски народ.

Фото Бранислав Лучић

Тешка три минула века у непрекидној борби за опстанак проживели су наши сународници у Мађарској. Услед историјских потреса, слабог наталитета и непрекидне асимилације, у Сентандреји, Пешти, Будиму, Батањи, Чонграду, Баји, Мохачу и другим местима, данас је више немих трагова српске историје него живих српских душа.

Ово у разговору за "Новости" истиче Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти, основаног на 2009. године, уз напомену да су унапређени односи између Србије и Мађарске створили знатно повољнију климу за нас:

- Добијамо значајнију помоћ за своје пројекте од мађарске владе, али без интензивних контаката са Србијом и њене помоћи, ми немамо шансу ни да се брже развијамо нити да опстанемо.

Фото Принтскрин / РТС

Какав је значај Српског института за нашу заједницу у Мађарској?

- Наш основни задатак је да организујемо научна истраживања о Србима у Мађарској, како у прошлости, тако и у друштвеној стварности, односно да и сами радимо таква истраживања и да представимо резултате. Имамо само четири и по запослена, с обзиром на то да је један на пола радног времена, а немамо специјализовану установу за поједине научне области. Наш институт се бави истраживањем историје и културне историје, етнологије, мањинских права и српског језика.

Који су подухвати вашег института најзначајнији по садашње и будуће генерације Срба у Мађарској?

- Подухват "Српска гробља и споменици у Мађарској" је завршен, али засад публикација постоји само на мађарском језику и обухвата податке о гробљима у више од 50 насеља.

Пројекат "Слика и памћење", настао на предлог управника нашег Црквеног музеја у Сентандреји Косте Вуковића, започели смо дигитализацијом старих фотографија и докумената српских породица. То је наслеђе које се лако може изгубити и зато радимо интервјуе са члановима породица. Сада већ имамо близу 10.000 дигитализованих фотографија. То је озбиљна база података која ће бити доступна и на интернету. Градимо и базу података о непокретном материјалном наслеђу Срба у Мађарској.

Може ли се очувати баштина у Батањи, месту на граници са Румунијом, где данас готово и нема наших сународника?

- То је врло комплексан задатак. Батања је некада била место са највише Срба на територији данашње Мађарске. Ту је живело 2.700 наших сународника. После оптације, остало их је 1.700, а данас је то сведено на пар стотина људи. Потпуно је угрожено наше наслеђе у овом месту и зато смо се посветили задатку да обрадимо историју и обичаје наших сународника у Батањи.

Како се финансира Српски институт?

- Средства мађарске владе добијамо преко самоуправе Срба у Мађарској. То нису значајна средства, али је довољно да покренемо неке пројекте. Није још потпуно решен начин финансирања научних пројеката који трају више година. Наши пројекти су свеобухватни, не могу се завршити за годину дана и скупљи су него једна културна манифестација. Повремено учествујемо на конкурсима за средства у Новом Саду и Београду, понекад смо новац и добијали.

На које начине Српски институт може да утиче на чвршће споне са матицом Србијом?

- Настојимо да јачамо те везе. Имамо више пројеката, у које су укључени истраживачи из Србије као спољни сарадници, тако да имамо развијену сарадњу са установама као што су САНУ, етнографским, музиколошким и институтима за српски језик. Са Матицом српском у Новом Саду, коју су наши преци основали у Пешти 1826, а 1864. године преселили у Српску Атину, традиционално имамо чврсте везе. Веома значајна нам је и сарадња са истраживачима са новосадског Филозофског факултета, из Музеја Војводине и других установа.

Фото Бранислав Лучић

У Источној Европи демографска слика је поражавајућа. Има ли у Мађарској српских породица са више од двоје деце?

- На прсте једне руке могао бих да набројим српске породице које познајем а да имају више од двоје деце. У Мађарској су демографски подаци неповољни, али ипак бољи него у Србији. Држава покушава да разним мерама повећа наталитет, али на тај начин само успорава опадање броја становника. Српска заједница имала је неповољан наталитет и 1910, а још неповољнија слика била је 1990. године. Са приливом људи после распада Југославије, та слика је делимично поправљена. Данас смо близу мађарског просека и нисмо на последњем месту међу 13 националних мањина у овој држави.

Негују ли Срби у мешовитим браковима српски језик и ћирилицу?

- Настоје да дете похађа наставу на српском језику. Гимназију "Никола Тесла" у Будимпешти похађају деца од забавишта до матуре. Настава се изводи на српском, има двојезичних одељења, али доминира српски. Сви предмети, осим мађарског језика, полажу се на српском језику. Гимназију похађа велики број ђака из Србије јер им та диплома отвара врата универзитета у земљама Европске уније.

Многи Мађари из Војводине похађају факултете у Мађарској. Има ли интересовања Срба из Мађарске за студије у Србији?

- Има, али не у толикој мери као што је то био случај осамдесетих година прошлог века.

Овој проблематици потребно је посветити више пажње у наредном периоду. Важно је да се наша интелигенција у одређеној мери образује у Србији, али са обавезом да нам се врате у Мађарску.

ЧЕКАМО БРОЈКЕ СА ОВОГ ПОПИСА

На попису становништва у Мађарској 2011. било је 10.038 Срба. Какве резултате очекујете од овогодишњег пописа?

- Промењена методологија пописа резултирала је пре 11 година знатним повећањем броја припадника српске мањине. На питање о матерњем језику понуђено је више одговора и могућност да обележите два, па ако сте навели и српски и мађарски, убројани сте на обе стране. Том бројком од преко 10 хиљада обухваћени су староседеоци, досељеници после распада СФРЈ, као и ученици из Србије који се школују у нашој гимназији. Чекамо бројке са овогодишњег пописа, а моја процена је да је реалан број око 5.000. Остало су Срби пореклом, или потичу из мешовитих бракова.

СИН МИЛОШ ЧУВА ПРЕЗИМЕ

ПОРОДИЦА Ластић једна је од најугледнијих у српској заједници у Мађарској. Неколико чланова били су питомци Текелијанума, задужбине коју је 1838. у Пешти основао први српски правник и гроф Сава Поповић Текелија. Војислав, стриц нашег саговорника Пере Ластића, био је изванредни грађевинар у комунистичкој Мађарској, градио је гасовод у Русији и Олимпијски стадион у Минхену, а за те и друге подухвате мађарска влада одликовала га је у више наврата. Његова кћерка Јованка Ластић директорка је Српске гимназије. Данас породично презиме почива на једној ласти - Перином сину Милошу (26).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације