СРПСКИ МУЗЕЈИ ПОМНО ЧУВАЈУ НАШУ БАШТИНУ: Напади еколошких "бораца" на светска уметничка дела отворили питање безбедности институција код нас

НА Ван Гогове "Сунцокретe" у лондонској Националној галерији, борци за очување животне средине бацили су супу, а слику Густава Климта "Смрт и живот" у бечком музеју "Леополд"полили су црном уљаном течношћу.

Фото С. М. Јовановић

Читаву јесен, у светским музејима и галеријама, врхунска уметничка дела "вреба" скретање пажње на угроженост планете, на шта су активисти најчешће указивали тако што су се длановима лепили за рамове - Леонардове "Тајне вечере" у Краљевској академији у Лондону, Мунковог "Вриска" и у музеју у Ослу, Рафаелове "Мадоне" из државне збирке у Дрездену, Гојиних слика у мадридском "Праду"... На Вермерову "Девојку са бисерном минђушом" један од еколога, који се бори против климатских промена, залепио је своју - главу! Све то отвара питање како се чувају наши музеји.

Народни музеј, као најстарија таква институција у Србији, поседује савремене системе техничке и физичке заштите који омогућавају потпуни мониторинг свих делова, односно културних добара на сталној поставци, тематским изложбама и депоима. Физичко обезбеђење на улазу посетиоце информише о музејском бонтону, који је усклађен и са безбедоносним протоколима, уз сугестију да се у складу са прописаним процедурама у гардероби оставе веће торбе, јакне, кишобрани, како из безбедносних разлога, лакшег и безбеднијег кретања кроз галерије, али и комодитета самих посетилаца.

Фото: Архива ВН

У својим збиркама Народни музеј Србије чува, излаже и интерпретира дела од непроцењиве вредности за културни идентитет како наше заједнице тако и свих оних који наслеђе које нам је поверено на чување препознају као вредно и своје, поручују са београдског Трга републике.

- Забринутост климатских активиста је оправдана, али напад на уметничка дела је дефинитивно погрешан начин да се спроведе жељени циљ спречавања потенцијалне климатске катастрофе - каже, за "Новости", Маријана Коларић, директорка београдског Музеја савремене уметности.

- Не верујем да су овакве акције сврсисходне и учинковите, јер се поставља питање да ли оне уопште досежу до свести о климатским променама или заправо праве још већу конфузију. С моје тачке гледишта, уметност и култура су увек били савезници у подизању еколошке свести а не противници, те је свесно улажење у ризик од трајног оштећења неког уметничког дела засигурно погрешан пут и доноси више штете друштву него користи.

ТОБ

Од потенцијалног еколошког тероризма чији протагонисти уништавањем уметничких ремек-дела покушавају да постигну политичке и друштвене циљеве, галерије и музеји у Новом Саду чувају своје драгоцености даноноћним видео-надзором и обезбеђењем, а посетиоци изложби љубазно су сваки пут замољени да "кабасте" предмете уочи уласка у галеријски простор оставе на за то предвиђеним местима.

- Ова врста предострожности има своју границу. Не можете посетиоцу одузимати ташну јер то би дубоко задирало у приватност - речено је "Новостима" у једној од најугледнијих галерија у Новом Саду.

За застакљивања сваке уметничке слике или израде копија, требало би обезбедити много новца, али то, по свему судећи, неће бити изводљиво у наредној години. Буџетска средства за 2023. не укључују издатак за овај вид очувања уметничких дела.

Директорка Народног музеја у Нишу, који има шест објеката у којима су изложени вредни експонати: од Ћеле-куле, Медијане, Меморијалног комплекса "12. фебруар", галерије Синагога, Археолошке сале до књижевно меморијалне поставке посвећене Стевану Сремцу и Бранку Миљковићу, Весна Црноглавац каже да до сада нису имали инциденте са хулиганима и лоповима:

- Сваки наш објекат има физичко обезбеђење, а такође смо опремљени алармним системима који штите од провалника и пожара. Све што закон налаже све смо испоштовали.

Народни музеј Ваљево који се убраја међу најбоље установе тог типа у Србији, обезбеђен је алармним и видео-системом, који је повезан са фирмом која пружа ту услугу, али и са мобилним телефонима одређених запослених. Музеј нема класично физичко обезбеђење.

Народни музеј у Ваљеву, Б. Пузовић

Према речима директора Јелене Лекић, алармни систем у случају потребе обавештава фирму која пружа ову врсту заштите и аутоматски шаље позив на мобилне телефоне запослених у установи. До сада је аларм реаговао неколико пута, јер га је вероватно, летењем у непосредној близини сензора, активирала - мува!

Свака организована посета, музеју у Зрењанину, нарочито ако су то ученичке и студентске екскурзије, праћена је водичем кроз три етаже сталне поставке, која садржи око 150 оригиналних слика и осталих вредних експоната.

- Сва три спрата су покривена са 25 камера, то није довољно, али немамо средстава за постављање додатних. Међутим, кључна је добра организација и будност запослених, тако да нисмо имали проблема са крађом и покушајима скрнављена изложених експоната - истиче директор Синиша Оњин, присећајући се почетка седамдесетих година прошлог века, када је у чувеној афери Борота, из зрењанинског музеја украдено шест слика, а лопови су преко крова ушли у Музеј а та крађа никада није добила епилог.

У нашим музејима инцидената није било, Фото П. Митић

У Народном музеју у Краљеву који спада у музеје комплексног типа и стара се о шест збирки - Природњачкој, Археолошкој, Нумизматичкој, Историјској, Етнолошкој и Уметничкој, према речима директора Дарка Гучанина никада није забележен ниједан случај евентуалне крађе или оштећења експоната, као ни било који облик изражавања политичког или друштвеног протеста:

- Немамо посебну службу обезбеђења, али су ту портири, домари и возачи поред којих је немогуће неопажено ући у нашу установу - каже Гучанин.

- Покривени смо видео-надзором, и унутра и споља, тако да уколико се, евентуално, догоди инцидент, одмах би у складу са законом био и процесуиран. Убеђен сам, међутим, да до тога неће доћи.

НЕ ПРЕТУРАМО ПО ЏЕПОВИМА

СВИ наши музеји који баштине вредне експонате обезбеђени су, према високим стандардима, што подразумева 24-часовно физчко-техничко обебеђење, односно обавезан видео-надзор, па сам сигуран да су изложени предмети безбедни - истиче Славко Спасић, главни кординатор манифестације "Музеја за 10" и директор београдског Природњачког музеја.

- Али, нека понашања публике не могу никако да се предвиде и спрече. Џепове не проверавамо. У неким музејима се остављају торбе на гардероби, али се показало у веома угледним светским институцијама, где су безбедносни стандарди високи, да и поред тога, може да се прокријумчари кечап или супа.

НИЈЕ АКТИВИЗАМ НЕГО ВАНДАЛИЗАМ

НАПАДИ на културна добра, зарад подизања свести о горућим еколошким проблемима, пре свега потичу из недовољно развијене свести о значају и вредности наслеђа које припада свима и о чијем очувању бисмо сви требали да бринемо - истичу у Народном музеју Србије.

- Без обзира чиме је инициран напад, уништавање културних добара представља чин вандализма. Еколошки активисти делују тако што у музеје уносе различите течности којима поливају културна добра, а потпуно минимализовање могућности таквих инцидената подразумевало би непримерен преглед, односно претрес сваког посетиоца. Наша досадашња искуства говоре да се музејски посетиоци према културним добрима односе са поштовањем и пијететом и верујемо да ће тако бити и у будућности.

Препоручујемо

Панорама

0 0

ИСТРАГА У ЧУВЕНОМ МУЗЕЈУ ПРАДО: Дела заплењена у грађанском рату и под Франком вратити правим власницима

20. 09. 2022. у 23:55

Панорама

0 4

ОВО ЈЕ 10 НАЈСКУПЉЕ ПРОДАТИХ СЛИКА НА СВЕТУ: Због чега „Мона Лиза“ није на списку? (ВИДЕО)

02. 02. 2022. у 21:05

Хапшења и истрага

1 7

ДЕТАЉИ ФИЛМСКЕ АКЦИЈЕ У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Откривамо коме припада заплењена слика и где се сада налази

12. 08. 2021. у 17:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације