СНАГА МУЗИКЕ ЈАЧА ОД БИЛО КОЈЕ ПОЛИТИКЕ: Наташа Богојевић, композитор за „Новости“

М. Мирковић

27. 11. 2022. у 11:00

НОВО дело Наташе Богојевић, наше композиторке која деценијама живи у Чикагу, сутра ће у сали Београдске филхармоније, а у уторак и у дворани панчевачког Културног центра, извести квартет врсних гудача - који уз прву виолину Тијану Милошевић, иницијаторку целог пројекта, чине виолинисткиња Ксенија Милошевић, виолиста Саша Мирковић и виолончелиста Немања Станковић.

СНАГА МУЗИКЕ ЈАЧА ОД БИЛО КОЈЕ ПОЛИТИКЕ: Наташа Богојевић, композитор за „Новости“

Фото М. Анђела

На програму концерата насловљених "Гудачки квартет у делима српских композитора", уз композиције Дејана Деспића, Милана Михајловић, Драгане Јовановић, Горана Маринковића, као посебан куриозитет наћи ће се Наташин "Месечев крајолик".

- Компоновање увек доживљавам као изазов, желим да измишљам нову музику, другачију од свега што сам чула, да пронађем звук и идејно решење које моје колеге до сад нису компоновале. Сви ми који поседујемо таленат дугујемо нова дела својој баштини и историји музике - каже ова даровита уметница, некадашња чланица "Седам величанствених", екипе најталентованијих београдских младих композитора тог доба.

* Пријатељство које је довело и до ове сарадње са Тијаном Милошевић започело је хитом у који сте уткали мотиве кафанске музике?

- Пре неколико година Немања Станковић ме је позвао да напишем музику за његов пројекат "Српска музика за виолончело", и тако је настала композиција "Кафански соноритет" коју сам написала за Немању и пријатеље - бенд састављен од чудних тонских боја (виолина Тијане Милошевић, чело, хармоника, клавир, фагот). Сећање на мелодије и народне мотиве из замишљених кафанских песама уткано је у грађу овог дела. Мелодије делују препознатљиво, иако одмах подвргнуте варирању и техници компоновања урбаног америчког минимализма. Дело је заиста постало својеврсни хит, емитовано на радију и телевизији...

* Увек тежите спајању неспојивог, попут народног кола са рокенролом, као у делу за један клавир и четири руке, које је такође доживело изузетан успех.

- "Ђуска" је композиција коју су са великим успехом извели Тамара Корочкин и Андреас Шоенхаге најпре на Коларцу. а потом и у Немачкој, и публика је веома бурно реаговала, јер та музика као да изазива неку врсту еуфорије. Синтеза блуза, рокенрола, електропопа је чудна музика за клавир, препуна мириса, укуса и боја.

Фото М. Анђела

* Као припадница рокенрол генерације нити сте ишли у кафане са музиком, нити сте свирали/слушали кола - па ипак успевате да све те мотиве уткате у своју музику?

- Кафана је сложена и слојевита културно-урбана чињеница, институција од националног значаја, а историја бележи да је управо у Београду 1522. отворена прва кафана на Старом континенту. Нису их случајно називали "универзитетима живота", а осим места за политичке дебате и важне договоре или стецишта поета, царство карираних столњака бивало је и концертни подијум или својеврсна оперска кућа. Нисам слушала кафанске песме али јесам сматрала важним да се у жанру уметничке музике позабавим и овом темом. Процес компоновања подразумева свесно разумевање музичке архитектуре али много тога долази интуитивно и необјашњиво је. Тако и ја не знам зашто, када и одакле долази инспирација. Мислим да је природно што истражујем нашу богату традицију, фолклор, руралне и урбане теме. Некад и сама откривам мотиве слушајући снимак или током извођења, а каткад се изненадим и кад прочитам критику.

* Недавно је у Чикагу изведено ваше мелодиозношћу хришћанске духовне музике инспирисано "Пјеније", које је однело и победу на тамошњем такмичењу композитора.

- "Пјеније" су премијерно извели такође Тијана Милошевић и Немања Станковић, у Српском културном центру у Паризу, снимљено је за Немањин ЦД српске музике за чело, и донело је овом челисти награду Града Београда "Деспот Стефан Лазаревић". Идеја за грађу овог дела произашла је из гласова православног појања, као ехо монодичних средњовековних напева. Пој та два инструмента, обојен специфичном мелизматиком мистериозних давнина Византије, постепено се трансформисао у савремену музичку структуру. Ритам, који као да лебди, још је један елемент преузет из црквеног пјенија, у коме ритам осећамо само као резултат изговора литургијских текстова.

Фото М. Анђела

* Одјекивала је недавно ваша музика и под сводовима руске цркве у Чикагу, на концерту за помоћ жртвама рата у Украјини?

- Дело чији наслов значи "Господи помилуј" свима нам позната молитва из источне и западне хришћанске литургије, извео је хор Capella Romana под вођством руског диригента Петера Јермихова. Сама композиција је у суштини молитва, инспирисана стихом Псалм 37:11 "А кротки ће наследити земљу и уживаће у обиљу мира". Медитативног карактера, проткано осећањем беспомоћности пред катаклизмом застрашујуће реалности нашег доба, дело представља идеју мира и спокоја, вере да ће све бити добро, духовне потребе и наде да ће наша заједничка, фокусирана, спиритуална енергија молитве услишити молбу за мир у свету.

* У ишчекивању тог мира, какви су вам планови, враћа ли се музика у сале у САД?

- Почетком децембра у Чикагу ће бити одржан концерт са мојом музиком, а на самом почетку 2023. у Њујорку ће бити изведено и ново дело за лимене дуваче. Музика се вратила у концертне сале, мислим да никад неће бити као пре пандемије, али не можемо се вратити у прошлост док не измислимо времеплов. Не видим битну разлику у концертирању и музицирању у нашој земљи, региону и САД. Вероватно културна политика и новац имају моћ одлуке, али све се мења, и желим да верујем да добра музика поседује магију и снагу која је јача и важнија од било које политике и трезора такозваних материјалних добара.

 

МЕСЕЧЕВ КРАЈОЛИК

КОМПОЗИЦИЈА "Месечев крајолик" настала је из мог трагања за новим звучним просторима, тако што сам тоналност и атоналност третирала као два опречна карактера или теме које граде драмски контраст - конфликт између њих, кроз ритмички развој, постепено прераста у сензуалну игру између "добра" и "зла", објашњава наша саговорница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије