ЈОАНИКИЈЕ НА ЧЕЛУ ЊЕГОШЕВОГ ОДБОРА: У Матици српској обележено 175 година "Горског вијенца" и две године од упокојења Амфилохија

КАО што је природан ред налагао да на трону у Цетињу наследи упокојеног архиепископа Амфилохија, митрополит црногорско-приморски Јоаникије II јуче је у Матици српској у Новом Саду изабран за председника Његошевог одбора на чијем челу је његов претходник Амфилохије био од 2009. до 2020. године.

Митрополит Јоаникије у Матици српској, Фото Б. Лучић

Избор митрополита Јоаникија за председника Одбора уприличен је непосредно уочи свечаности поводом 175 година "Горског вијенца" и сећања на блаженопочившег Амфилохија (Доња Морача, 1938 - Подгорица, 2020).

У препуној Свечаној сали Матице српске и у присуству многобројних угледника међу којима и владика бачког др Иринеја и сремског Василија, митрополит Јоаникије захвалио се на избору за председника Његошевог одбора "иако су могли да изаберу много бољег" и обећао да ће дати све од себе како би достојно одговорио тој узвишеној дужности.

- Његош је оставио дубоки траг као владика, господар и песник. Надишао своје време, оставши свевремен, а нама данас савремен. Ово време карактерише и то што смо се изнова вратили Његошу, што смо осетили да је његово дело данас можда актуелније него у неким прошлим временима. Он је величина нашег српског рода и језика, онај који обједињује наш народ - беседио је митрополит о аутору "Горског вијенца", врхунског драмског епа којег су многи великани назвали народном библијом.

О блаженопочившем Амфилохију, његов наследник је казао да је потекао из класичне српске патријархалне породице, те да је био човек великих, васељенских размера духа, талената, бројних дела и образовања широког од Београда, па преко Берна, Рима и до Атине.

- Свуда где је службовао оставио је дубок траг, а највеће дело оставио је у Црној Гори где је током три деценије обновио веру и сабрао народ, вратио Црну Гору самој себи, а била се поприлично отуђила, скоро да се била одрекла себе и кренула неприродним путем. То је нарочито показало рушење ловћенске капеле што је био апокалиптички знак јер Ловћен са Његошевим гробом и капелом био је светионик не само Црној Гори, него како је Свети владика Николај говорио, и целом Српству - рекао је митрополит Јоаникије.

Митрополит Амфилохије, Фото Д. Миловановић

Потпредседник Његошевог одбора и најдражи пријатељ митрополита Амфилохија, академик Матија Бећковић, рекао је да се највеће признање митрополиту десило у часу његове смрти када су небо и Свети Лука одлучили да га позову у лучинске дане кад и Светог Петра Цетињског и Петра Другог ловћенског тајновидца. Тако је небо саставило три монаха, три Христова војника у три јерарха.

- Светог Луку славе сви Ровчани и Жупљани, а сви топоними тамо се зову - Лукавица, Луково, Лукање чело... Мислим да то није довољно уочено ни испитано и да није случајно најзнаменитија у манастиру Морачи, недалеко од места рођења митрополита Амфилохија, управо икона Светог Луке. Ко је то могао наслутити да ће небо и Свети Лука потврдити Амфилохијев живот? То признање није дошло од неког жирија протекцијом, то је стигло са небеса - рекао је Бећковић наводећи да нико више неће ићи под Острог а да прво не оде у Саборни храм у Подгорици где почива митрополит Амфилохије.

Академик Миро Вуксановић, први пут јавно, казивао је свој текст срочен на дан упокојења митрополита, који је 25 година био богословски професор, два пута декан са два доктората, теолошки писац и мислилац, тумач јеванђелских и осталих светих књига, песник и човек који је имао шта да каже и није марио коме ће се допасти.

- Успео је да обнови, подигне и освешта више од 600 светих места, капела, цркава и манастира и два храма какво православље нема - онај у доморју и онај у подгоричкој равници свима за сусрет с Богом, себи за вечни починак. Пред њим су се исповедали најчувенији српски заточеници, хашки и спушки, и они чија су имена мала а грехови велики. Читао је опело сиротима и тајкунима, Данилу Кишу, Миодрагу Булатовићу, Јованки Броз и четничком војводи Бојовићу, песнику Момиру Војводићу, ученима и неписменима у селима где су док служба траје галамили и празнили пивске флаше, беседио на весељима и на сахрани горажданске деце - рекао је Вуксановић.

Академици Матија Бећковић и Миро Вуксановић на свечаности у Новом Саду, Фото Б. Лучић

О "Горском вијенцу" говорио је и проф. др Горан Максимовић, а академик Јасмина Грковић Мејџор представила је четврти по реду Његошев зборник.

НЕПРЕБОЛНА РАНА НА ЛОВЋЕНУ

ПРЕДСЕДНИК Матице српске проф. др Драган Станић казао је да смо са митрополитом Амфилохијем и са његовом сабраћом јеромонасима а доцније и јерарсима, доживели велику духовну обнову Српске православне цркве и народа.

- У митрополитовој души остала је непреболна рана о којој је говорио да се Господу моли да га остави у животу док не врати Његошеву капелу Ловћен. Биће да је тај задатак одбране Његошевог тестаментарног завета намењен неком од митрополитових наследника - казао је Станић.

Препоручујемо

Култура

0 1

МИХИЗОВИ СУ И СВИ НАРЕДНИ ВЕКОВИ: На стогодишњицу рођења мађионичара речи Матица српска припремила сабрана дела

17. 10. 2022. у 06:30

Србија

0 0

Дигитализација културног наслеђа – савремена изложба дела Уроша Предића

12. 10. 2022. у 19:00

Култура

0 0

БИОГРАФИЈА НАШЕГ НАРОДА: У Матици српској о новом тому Српске енциклопедије

27. 09. 2022. у 12:30

Култура

1 2

"РЈЕЧНИК" ЧУВА ЈЕЗИК: Матица српска представила ијекавску верзију капиталне књиге

15. 09. 2022. у 08:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације