КАЈАЊЕ ПРЕДСТОЈИ: Дантеова "Божанствена комедија" у режији Франка Касторфа у БДП

МОЖДА би било најприродније да се представа, овако богата значењима, тумачењима, асоцијацијама, игра из два дела, у две вечери.

Фото: Промо БДП

Готово је немогућно, на малом простору, датом позоришној критици у дневним новинама, писати детаљно о Дантеовој "Божанственој комедији" једног од данас најзначајнијих редитеља у свету Франка Касторфа. Са јасном намером да "таласа", Касторф славну Дантеову "Комедију" ("Пакао", "Чистилиште", "Рај") из 14. века, замишљену као модел света "по мери човека", поставља у БДП у трајању од пет и по сати, с паузом, мада је обећавао да ће трајати сат мање. И не само то. Ионако разуђену, песничку структуру, кроз коју Дантеа води Вергилије, по густој шуми, Касторф обогаћује, споплиће, проблематизује низом других текстова и идеја (Хандке, на пример), полемишући почесто и са Пастернаком и другима, који су ватрено спочитавали највећем италијанском песнику његову разбарушеност. Гледалац, спреман на тежак задатак, да прати алегоричну, поетску радњу, која често подсећа на филмове Дејвида Линча (велики део представе се одиграва на видеу, филмским језиком), повремено забаса у рукавце споредне радње, изненађен разнородношћу, па и банализацијом тумачења Дантеовог песништва, деконструисаног коментарима... Литература дозвољава да се "конзумент" врати на неки текст, прочита га поново и размисли о његовој "поруци". Позориште френетично наставља свој уметнички (по)ход, без заустављања, без предаха, без релакса, па се гледалац, уморан од трајања представе и обиља идеја и редитељских коментара на коментаре, често изгуби у тој шуми, а излаз из тог вишесмисла није увек и прави пут до разумевања "Божанствене комедије".

Дакле, можда би било најприродније да се представа, овако богата значењима, тумачењима, асоцијацијама, игра из два дела, у две вечери. Тако би гледалац могао да размисли о оном што је видео и уђе у други део Дантеове алегорије одморан, свеж и са информацијама, које би му помогле да прати сложену грађу.

Фото: Промо БДП

Једини начин да се прође правилно кроз ту густу шуму, Дантеову и Касторфову, јесте да се отворе све "чакре" и да се допусти емоцији да завлада вама, да вас понесе и дозволи да постанете, на тај начин, учесник у паноптикуму многих стварних и митских ликова, које је потребно прихватити и усвојити, да би се дошло до значења понекад сасвим апсурдних редитељских илустрација Дантеове поезије.

У тумачењу "терцина", стиха (превод Драган Мраовић), истакао се Александар Радојичић (Данте), а остали ансамбл га је пратио у стопу, било на сцени, било на видеу (видео и камера Андреас Дајнерт). Марко Гверо је учинио, рекло би се, надљудски напор да огромну количину текста и времена на сцени "форматира" на најбољи начин, показујући још једном своју врхунску концентрацију у игри. Његова смиреност, економичност израза, стварно, унутрашње присуство у радњи чинили су да и партнери добију неопходно упориште за вишеслојну, мултимедијску, истиниту игру у претешкој поетској структури дела. Александар Јовановић, Бојана Стојковић, Дуња Стојановић, Милан Зарић, Милена Васић, Наташа Марковић, а нарочито моћна на сцени, млада Јана Милосављевић, провели су нас кроз свих стотинак певања три дела Дантеовог епа, дозвољавајући да осетимо дубоку, стварну, истиниту и потресну везу између нежне Беатриче и Дантеа, који је следи у оностраном, да би (первертираној) Фиренци пренео муке, које претходе грешнику, да достигне морални, срећни и испуњен рајски живот.

Фото: Промо БДП

Алексанадар Денић, чест сапутник Франца Касторфа у чудесним позоришним путовањима, сцену "Божанствене комедије" замислио је сасвим у свом стилу, као декор у коме доминира "кока-кола" и естетика Ендија Ворхола, што се са Касторфовом идејом о Театру мунди савршено сложило, подвлачећи конзумеризам и неокапитализам као непријатеље, са којима се до смрти бори узвишена поезија. Костим Андријане Брага Перецки пратио је ову идеју, али јој је додао и шмек вечног, небеског, ефемерног. Вилијам Минке је својом музиком допустио да се представа "Божанствена комедија" Франка Касторфа чита као музичка партитура и тиме олакшао њено праћење и усвајање.

Огроман, импресиван захват Београдског драмског позоришта је њихову сцену обогатио изузетним спектаклом, који је за позоришне сладокусце, па и, помало, мазохисте. Тешко би се гледао два пута, јер је физички заморан, а и пажња се веома тешко одржава, уз непрестано смењивање "атракција", које почесто постају и саме себи сврха.
Пре него Дантеа, видели смо Франка Касторфа, који нам је дао и питања и одговоре на италијански најславнији спев, али из овог времена. Ваљда је то довољно. У томе је симболика кајања из наслова овог текста.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Култура

1 0

ЗАПАД ОВЕ ТЕХНИКЕ У РАТУ ПРОТИВ НАС ОДАВНО КОРИСТИ: Фантазија постаје стварност, лаж постаје истина

01. 11. 2022. у 10:32

Култура

0 0

ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ "БЕЗ ПРЕВОДА": "Атеље 212" доноси "Ролеркостер"

01. 11. 2022. у 09:40

Друштво

0 0

ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ЛУКА: Хришћани верују да се по једном знаку може знати каква ће бити зима

31. 10. 2022. у 07:29

Тенис

0 0

ГЕСТ ШАМПИОНА: Ноле снимљен како носи кофер старијој пролазници - био на врху света, а остао скроман и пажљив (ВИДЕО)

31. 10. 2022. у 08:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације