„У ДУШИ ЗАЖУБОРИЛА СТАРА ЧАРШИЈА“: Лице Лесковца какво није било познато многима у региону
Газда Мита, један од ликова у серији „Било једном у Србији“ кога тумачи Предраг Мики Манојловић, каже да је Лесковац „сав на ћоше“, због чега није било извесно како ће таква средина прихватити причу о себи, својим наравима, говору, менталитету…То како ће људи у Лесковцу реаговати на овај пројекат, који доноси причу о граду у којем је рођен, била је енигма и за аутора и продуцента Звонимира Шимунеца, а сада, када је све готово, са нама је поделио задовољство чињеницом како се серија „примила“ тамо где је „рођена“.
- Према одјецима који стижу до мене, стичем утисак да је тај „ћошкасти фактор“ прихватио нашу причу баш на начин који сам очекивао. Филм и серија су неповратно променили слику о Лесковцу. Открили су једно лице нашег града које није било познато региону. Верујем да ће будућност показати колико је то драгоцено за Лесковац – истиче Шимунец док сумира утиске након што је серија, током септембра, емитована на РТС-у.
Подаци којима располаже говоре о томе да је била најгледанији играни програм на свим телевизијама током емитовања. Серију „Било једном у Србији“ гледало је, укључујући и репризе, више од осам милиона људи што сведочи о томе да је изванредно примљена од стране, како се то каже, телевизијског аудиторијума.
Шимунец наглашава је „затрпан“ порукама које му стижу из родног града, али и од Лесковчана које је живот одвео у друге земље и градове. У њима је „подгрејао“ сету на место у коме су рођени и понос на средину у којој су расли и израсли у остварене људе.
- Права арома епохе, све је погођено, сваки кадар дише како треба...у очима, носу, у души ми је зажуборио стари Лесковац... – коментарише један од Лесковчана.
Серија је својеврсни омаж великом броју људи који су, у периоду између два рата, допринели да Лесковац од турске касабе постане модеран европски град. Много година после тога Раде Јовић је пророчки написао: „Наша чаршија на малечку столичку седи, ал у големо небо гледа“. Ове стихове је често говорио на песничким вечерима уз за Лесковчане специфичан коментар „...добро ће буде ако од све што сам написао остане овој.“ И баш овим Јовићевим стиховима завршава се серија о његовим некадашњим суграђанима које је, са тако мало речи, непогрешиво описао.
- Од све остаде големо небо и малечка столичка. Големо небо је за сви, а малечка столичка си је само наша. Поздрав из завичај – још један је од коментара који је уз помоћ модерне технологије стигао до Звонимира Шимунеца.
Он нас подсећа на раније разговоре када је у више наврата истицао да велики људи из Лесковца од пре једног века нису смели да потону у заборав. Окончана је његова вишегодишња преокупација, па је тиме веће и задовољство због чињенице да је остварио оно у шта су многи сумњали, чак и јавно.
- На то нећу да се обазирем, јер немам времена да мењам облик оном чувеном „ћошету“. Сада имамо материјал који ће моћи да се гледа наредних деценија и да служи као сведочанство да се у нашем граду догодило мало чудо чији су актери били неки вредни, часни и људи достојни поштовања – закључује наш саговорник.
МОНОГРАФИЈА И ИЗЛОЖБА
Играни филм и серија само су део много ширег пројекта који је Шимунец, као идејни творац, започео монографијом и изложбом „Златно доба Лесковца“. Овај мултимедијални пројекат је остварење сна за човека који је пре више од 40 година напустио родни град, али никада није престао да буде Лесковчанин.
„ЕТЕ, И ТОЈ МУ БЕШЕ...“
Крај серије само наговештава како се са привредним развојем Лесковац мењао из корена. Од облачења људи до промена у сваком сегменту живота. То му је омогућила његова економска моћ прекинута ратом и савезничким бомбардовањем града. У евентуалном наставку серије Шимунец би могао још много тога да каже, али тренутно то не жели да коментарише. Да таквих очекивања ипак има илуструје један од коментара: „Ете, и тој му беше...Дође крај...или неки нови почетак“.
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)