СРБИЈА ЈЕ ЗЕМЉА СЛОЖЕНЕ ТВОРЕВИНЕ: Лазар Ћ. Радовановић о стваралаштву у поодмаклим годинама

СТАРОСТ је тегобан део живота, али је природан процес, па је неизбежан. Пишем нову књигу у поодмаклим годинама коју доживљавам као релаксацију духа и тела. Играм се својим мислима, јер сам их живећи преживео, оне мене уче, оне ме усмеравају, оне су моје, а ја њихов, нама нико не треба. Моје су године, мој полет у свет.

Фото: З. Јовановић

Ово у разговору за "Новости" истиче Лазар Ћ. Радовановић, коме и поред година - 90 лета - и објављених 25 књига не пада на памет да баци перо у трње. Недавно је објавио нову збирку стихова "Сагорели ветрови", а увелико припрема још једну. Значајан траг оставио је и као дугогодишњи главни уредник Књижевне задруге "Зенит", из које је изашло више од хиљаду разних научних и уметничких дела.

Шта вам значи поезија?

- Трајем и сањам у песми, у њеној занетој тајни. Сву сложеност настанка и нестанка човековог спајам са својим постојањем. Са шумом траве или летом птице осећам трагику живљења, њено враћање и крај. У том кошмару супротних кретања, у том светлуцању звезда и земље градим мост на трећој страни. Хтео бих да све подредим једном збиру, као једном истом значењу, да у том врелу трајања све опет буде сједињено.

Често се у песмама враћате прошлости и духовним вредностима Црне Горе, где сте провели детињство и младост?

- Враћајући се прошлости Црне Горе, доживљавам релаксацију душе и духа јер је она испуњена садржајима дубоке човечности. Црна Гора је овековечена убедљивим примерима генетског наслеђа, са основном мишљу шта је човек. Из таквог изворишта Црногорци су били препознати и ван својих граница. Са тог простора пореклом су Узун Мирко Апостоловић, Танаско Рајић, Васа Чарапић, Хајдук Вељко Петровић, Карађорђе, Вук Караџић и скоро сви кнезови Првог српског устанка. Те чињенице се не могу игнорисати. То сведочи да је народ у Црној Гори и Србији у бити међусобно прожет, иако постоје неке различитости, које обогаћују оба духовна света. Те различитости произашле су из унутрашњих изворишта и садржаја њихове историјске индивидуалности.

Награду "Драгојло Дудић" добили сте за књигу о Косову. Говорите албански и познајете менталитет људи са тих простора...

- Проблем је био у његовом развоју, који је имао веће застоје. Каснило се у духовним преображајима и у егзистенцијалном напретку који је карактеристичан и за остале популације. Већина Шиптара на Косову увек је све кризне ситуације дочекивала са неповерењем, као и сада. За време Другог светског рата масовно су пришли немачким и италијанским окупаторима, палећи српске и црногорске куће. Прави развој и процват доживели су после Другог светског рата. У потпуности су равноправно са осталим народима одлучивали о свим битним питањима државе и народа. Упркос томе, остала је њихова тежња за издвајањем Косова из Србије. Притом, и када су постојале реалности за неке компромисе, све више су били агресивнији. Они тиме себе храбре сматрајући то својим обликом доминације. Врло су упорни и храбри ако иза себе имају некога ко их штити и брани.

Како гледате на време у коме живимо?

- Наша тренутна стварност је помућеног сочива, без јасне назнаке о напретку; дошли смо у ситуацију кад "земља стење а небеса ћуте". Србија је земља сложене творевине, често противречних сукоба, спорова, расправа, који се неретко завршавају на штету ње саме. Такви односи добрим делом настају из њеног унутрашњег бића, међусобног супротстављања и неслагања. Они често превазилазе границе реалног, па долази до непредвиђених неспоразума невиђених размера. Криминалне афере, страначка препуцавања, често мотивисана личним интересима, умањују поруку за скори повратак наше државе правим вредностима.

Шта нам доноси и које су поруке ваше збирке "Сагорели ветрови"?

- Један стих у једној од мојих књига гласи "Живим у изгубљеном времену". Живот у овом 21. веку нема своје праве дефиниције. Све је у игри збуњене неосвештене стварности. Човек је игра неограниченог и безбројног трајања. Све је у успону и све је у паду. Баналност, корупција, криминал и многе друге девијације у потпуности су замениле културна, научна и сва друга значајнија одредишта. Моја нова књига настоји да изађе из тог круга, јер све је много пута речено на разне начине, па понављање суштине у било ком облику нема своју трајност и брзо изгуби потребу за њен повратак. Људска свест је досегла свој зенит. То је утицало да изградим инвидидуалну песничку филозофију, тражећи упорно нове могућности израза.

Препоручујемо

Култура

0 1

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Култура

0 0

МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа

29. 12. 2025. у 10:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације