ПОМЕРИО ЈЕ ГРАНИЦЕ ФИЛМА Бардо: Створио је "Презир" и до последњег даха се придружио небеском своду звезданих стваралаца

УМРО је Жан-Лик Годар. Живот синеасте светског гласа, родоначелника француског новог таласа, човека који је померио границе филма, угасио се у 92. години. Преминуо је у Ролу, између Женеве и Лозане, на обали Леманског језера у Швајцарској, где је живео. "Либерасион" пише да је одабрао "асистирану еутаназију" која је у овој земљи дозвољена. Није, кажу, био болестан, већ само "исцрпљен".

Фото ЕПА

Борац против свега конвенционалног заувек се етаблирао у филмској естетици већ својим првим филмом "До последњег даха" снимљеном 1960. године, који је постао еталон у регистру светске кинематографије. Уследили су "Жена је жена", "Живети свој живот", "Мали војник", "Карабињери", "Презир", "Необична банда", "Удата жена", "Луди Пјеро", "Кинескиња", "Све је у реду", "Спасавај се ко може", "Наша музика", "Збогом језику"...

Надалеко чувени француско-швајцарски редитељ рођен је у седмом париском арондисману 1930. године. Детињство му је било обележено животом између две земље. Њему се то допадало.

- Мој отац је за прелаз са швајцарске на француску обалу имао брод који се звао "Повезна цртица". То ме је обележило. И ја ту цртицу имам између моја два имена - рекао је једном приликом Жан-Лик Годар.

Пријатељ Франсоа Трифоа, последњи представник новог таласа, с филмом се зближио читајући критичке текстове још као средњошколац. Продавао је кришом књиге из породичне библиотеке, због чега се посвађао с фамилијом, до те мере да није био пожељан на мајчиној сахрани.

Већ првим дугим метром дао је печат историји филма.

- Заиста је направљен као реакција на практично све што се није радило. Одговарао је идеји да се покаже да је све дозвољено - објашњавао је приступ снимању остварења "До последњег даха".

Све је било необично за то доба, укључујући и начин на који је ангажовао глумца за главну мушку ролу. Срео је Белмонда на улици, позвао га да дође у његову хотелску собу, без икаквог писаног дијалога, и обрати се директно камери, уз поруку:

- Ради шта хоћеш, видећемо шта ћу од тога направити.

Агент је Белмонду забранио да то уради, јер је мислио да ће му уништити каријеру. Али, глумац је имао осећај. Нико није веровао да ће од тога испасти један од највећих светских филмова. Све уз помоћ "штапа и канапа", али с јасном идејом у глави да се помере норме. Остварење је одмах проглашено ремек-делом уз позитиван шок и успех код публике и критике.

Никад није стајао, стално је иновирао. Када су му тражили да сними голу Брижит Бардо, њене облине је сакрио иза сенки драперије. Продуценти су га се плашили, нису знали шта могу да очекују. Импровизовао је дијалоге, шапутао глумцима изненада смишљене реплике, ослањао се на непресушни лични извор великог ерудите, скидао камеру са сталка да осети дамаре живота.

Мало редитеља може да се похвали таквом филмографијом, ремек-делима, експерименталним, оспораваним и хваљеним у исти мах. И данас има оних који не разумеју Годарове филмове. Изазивао је полемике, инспирисао нове генерације. Звали су га "човек филм".

Био је оличење перманентне револуције. Дошао је пре шездесет осме, али је већ доносио са собом ветрове промена. Везао је политику и филм. У остварењу "Кинескиња" прати маоистичког присталицу и критикује потрошачко друштво с омладином која се досађује. Европа и Немачка морају да клекну пред Грчку и кажу јој хвала, говорио је у јеку финансијске кризе која је захватила колевку европске цивилизације.

- Запад много дугује Грчкој. Ко је измислио логику? Аристотел. Он је формулисао велико "дакле". Користимо ову реч милион пута, када доносимо најважније одлуке. Ако сваки пут када употребимо ту реч платимо десет евра, криза ће се завршити у једном дану. Сваки пут када Ангела Меркел каже Грцима: "Позајмили смо вам доста новца, морате, дакле, да платите", морала би да плати тантијеме за ту реч - говорио је.

Стао је, својевремено, и у одбрану Романа Поланског.

С годинама, све више је урањао у експерименталне филмове. Године 2018. добио је Специјалну Златну палму за "Књигу слика" и целокупно дело. Одушевљеној публици обратио се видеом преко - телефона. Скромност и модернизам у исто време, и у том добу.

- Најиновативнији филмски стваралац новог таласа, осмислио је интенивно модерну и слободну уметност - написао је између осталог француски председник.

Надахнуто се од редитеља филма у коме је глумила 1963. опростила и Брижит Бардо:

Реинкарнација тоталног филма, у смрти бесмртан, жива легенда, снага слике, највећи редитељ свих времена, држалац колективне свести, уметник романтичног темперамента, проналазач другачије лепоте, геније провокације, стваралац естетике и нарације седме уметности - неки су од коментара на друштвеним мрежама.

Красила га је једноставност. Чак је и вест о његовој смрти супруга Ан-Мари Мјевил саопштила кратко, уз поруку да ће бити кремиран, без званичне церемоније. За себе је, једноставно, говорио да је "маргиналац". Скроман, мрзео је свечаности. Почетком осамдесетих тако је одбио медаљу Реда националних заслуга.

- Не волим да ме стављају у било какав ред и не мислим да имам заслуге - одговорио је тада.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЈУТРОС ТРЕСЛО У БЕОГРАДУ: Само један град у Србији никад није погодио земљотрес

13. 09. 2022. у 13:05

Познати

0 0

ЗА СВАДБУ ИЗДВОЈИЛИ 75.000 ЕВРА: Ово је највише коштало Ђоковиће - скупље од свих места у црногорском ресторану заједно

13. 09. 2022. у 13:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације