СРБИЈУ ПРЕЗИРУ, ПАРЕ УЗИМАЈУ: Позоришта широм отворила врата редитељима из региона, годинама доследним у оштрој осуди наше земље

ГОШЋА из Сарајева Селма Спахић, једна од најуспешнијих редитељки у региону, поставља своју прву представу на сцену Атељеа 212 - известили су београдски медији. Реч је о комаду Тање Шљивар "Као и све слободне дјевојке", уз подсећање да је Спахићева већ режирала њен текст "Гребање или како се убила моја бака". И - тачка.

Фото: Н. Фифић

А у "дидаскалији" би могло да пише да је реч о представи која је 2013. године требало да учествује на Стеријином позорју, али је редитељка решила да бојкотује фестивал после најаве организатора да ће га отворити Емир Кустурица, па им у отвореном писму поручује да се на тај начин Позорје "идеолошки јасно опредељује, пристаје на националистичку реторику и даје јој легитимитет". И додаје:

- Као уметнице и уметници, као грађанке и грађани, имамо етичку дужност да се свим средствима која су нам на располагању боримо против националистичке трулежи и реторике. На нама је да заузмемо јасан став и да владајућим политичким структурама дамо до знања да нећемо климати главом на покушаје да се и уметност искористи као средство идеолошке пропаганде. Да бисмо се бавили уметношћу, требамо ходати исправљене кичме, свесни последица својих одлука.

Фото: Атеље 212

Успут моли организаторе да њену представу изузму из такмичарског програма, мада је рађена у копродукцији Босанског народног позоришта из Зенице, Хартефакта и Битеф театра из Београда. Редитељкин протест је уважен, позоришници нису имали замерке, па је Спахићева две године касније режирала "Нататоријум" у Народном позоришту Суботица, а исте године и "Кокош" (у хрватско-босанско-српској копродукцији) као део трилогије "Јање/Кокош/Орао". И, ништа спорно.

Напротив, реномираној редитељки широм су отворена врата Атељеа 212. Ваљда смо за протекле деценије већ научили да уметност нема границе и да ако више не постоји СФРЈ, постоји регион и екс југословенски културни простор. Нагледали смо се на гостовањима (а и код куће) толико документаристичких представа о универзалном злу из блиске прошлости у којем су, додуше, главни протагонисти обично били Срби.

Фото: Атеље 212

И зато, нека и даље "цвета хиљаду цветова" (омиљена флоскула београдског позоришног вокабулара), али је једно питање, ипак, остало спорно: шта се десило са ставом Селме Спахић, па је после девет година променила мишљење? Јер, била је изричита како је важно владајућим политичким структурама "дати на знање". Данас, и даље "свесна последица својих одлука", у институционалном позоришту (чији је оснивач и финансијер Град Београд) од тих истих владајућих структура очекује за свој рад - хонорар. Могуће да је закључила да се у међувремену променила "националистичка трулеж и реторика", или да је Балкан постао довољно отворен за све "цветове".

Фото Профимедија

Пре три месеца, управо против "Отвореног Балкана" глас је дигао њен колега, позоришни редитељ и драматург Јетон Незирај, откривајући да је због овог пројекта Еди Рама изгубио популарност на Косову:

- Србија је извор кризе деведесетих, и данас је извор највећих криза у региону - рекао је Јетон, објашњавајући зашто Косово одбија да се прикључи овом пројекту и додао: - Људи тамо сматрају да за ових двадесет година одавде није дошла нека вредна идеја, па имају своје сумње које везују за српски свет.

Фото промо Хартефакт

Нико ни Албанцима, ни Јетону Незирају не може ускратити право да има "своје сумње које везују за српски свет". Ипак, помало чуди да је са свим сумњама рашчистио када је у државном Атељеу 212, у копродукцији са њујоршким "Театром Ла Мама" и приштинским "Кендра", поставио на сцену (и то са успехом) представу "Балкан Бордело". Потом је радио нову драму "Хандке, пројекат" (чији је један од многобројних продуцената Хартефакт) са поднасловом "Правда за Петерове глупости". У разговору за "Ал Џазиру" нагласио је да су у представи били јасни, да њоме поручују да је Хандке фашиста јер је "манипулисао истином и чињеницама који пружају општу слику рата у Бих", додајући да је проблем што је добио Ибзенову, а потом и Нобелову награду... И (већ очекивано) "уместо да Србија промовише људе које су били против рата, Хандке је афирмисао злочинце и људе попут Емира Кустурице који су, симболички речено, инжењери рата и геноцида".

На питање да ли је задовољан пријемом представе у Приштини и Београду, Јетон у истом разговору одговара:

- У Приштини је било добро, али смо имали утисак да играмо људима који су припремљени и који деле с нама идентичне вредносне ставове. Важно је да и они сазнају више, да се овакве ствари не би понављале. Сигуран сам да ћемо и у Сарајеву наићи на добар пријем. Синоћ је у Битефу било добро, јесте да се у почетку осетио страх и код глумаца и код публике. Прошло је добро. Добро за Србију.

Да, неспорно да је добро за Србију да (бар у почетку) осети страх, и код глумаца и код публике. Зато је лековито да му се и убудуће отворе врата: на београдским сценама одавно важи правило - "кад те пљуну, ти реци да је киша".

Фото Tanjug

 

ЗАШТО АИДА АЛИ НЕ И ДАРА

КОЛЕГЕ и публика обрадовали су се повратку Хариса Пашовића у српски театар (БДП и СНП), а помиње се да би у Народном позоришту (после ЈДП "Рођени у ЈУ" и Битеф театра - "Мали ми је овај гроб") ангажман требало да добије Дино Мустафић. Обојица се залажу за суживот на нашим просторима, радили су и документарне филмове на тему недавног рата. Не пропуштају прилику да поруче Србима да највише себи штете кад негирају геноцид у Сребреници или не дижу глас што се филм Quo vadis, Aida још није приказао на РТС.

Јер, ако се "прешуте овакви филмови, будућност свих нас на Балкану ће бити репетитивни циклус насиља и крви".

Тачно, баш као и што је материјална чињеница да у Србији, и без гостију "из региона", постоје филмови и представе о (не)спорним српским злочинима. Да ли ће икад сарајевска публика видети филм о Насеру Орићу, Јуки Празини или Расиму Делићу? Засада се такве идеје "прешуткују", као и предлог да се "Дара из Јасеновца" види на било којој националној телевизији у комшилуку.

Фото: Н. Фифић

 

БАЗДУЉ: МАЛО ВИСКИ, МАЛО "КОКА-КОЛА"

У ЈЕДНОМ ауторском тексту посвећеном Дину Мустафићу, писац Мухарем Баздуљ пише:

- И сада, кад Југославије више нема, он и њему слични лију крокодилске сузе, уз обавезан рефрен: Југославија као политички пројекат ни у којој варијанти нема нити је имала шансе, јер ће увек да је злоупотребе зли великосрпски црнорукаши. Данас, међутим, кад Југославије више нема, они су сви велики носталгичари и југосфераши, са обавезном клаузулом да су једино Срби криви за све, али апсолутно све. Шта ћеш кад је финансијски исплативо. Супер је то: сећамо се младости, а и даље се дружимо, дај да то мало и наплатимо, мало међуфестивалска сарадња, мало правда и помирење, мало Декларација о заједничком језику, мало виски, мало "кока-кола".

Препоручујемо

Култура

0 1

ЕВРОПА НЕМА МУДРОСТИ: Велика је грешка Русе сматрати непријатељима

09. 09. 2022. у 11:23

Култура

0 0

"ОПЕН БАЛКАН" - И ЗА КУЛТУРУ: Сарадња са Северном Македонијом и Албанијом

09. 09. 2022. у 08:23

Познати

0 0

ЈЕЛЕНА ЂОКОВИЋ У КРЕВЕТУ: Све бело - и спаваћица и постељина (ФОТО)

10. 09. 2022. у 11:02

Кошарка

0 0

ЗАШТО СУ СЕ ПОСВАЂАЛИ САЛЕ И ДРАЖЕН? Ђорђевић га псовао и кренуо на њега, а Петровић му се унео у лице: "Запамтићеш ме!"

09. 09. 2022. у 15:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације