НЕУХВАТЉИВЕ СЛИКЕ: "Рима" гостује у Бечу изложбом "Ивачковић: Џезом до апстракције"

М. КРАЉ

02. 09. 2022. у 12:12

СЛИКУ реализујем у једном континуитету у једном даху.

НЕУХВАТЉИВЕ СЛИКЕ: Рима гостује у Бечу изложбом Ивачковић: Џезом до апстракције

Ђорђе Ивачковић, Фото приватна архива

Осећам када је слика завршена и сваки пут кад сам покушао после извесног времена да нешто накнадно додам или изменим, она је изгубила своје право значење, свој идентитет, своје биће, јер је слика за мене одраз само једног одређеног стања, трагова узбуђења, сведочанство једне стваралачке игре у датом временском току, значи непоновљива.

Ова мисао јединственог ствараоца - сликара, архитекте, џез пијанисте - Ђорђа Ивачковића, рођеног у Хоргошу 1930, а преминулог у Паризу, 2012. године, наћи ће се у каталогу изложбе која ће као заједнички подухват галерија "Рима" и "ДИТ" (Schleifmhlgasse 1) бити отворена сутра у Бечу. Поставку "Ивачковић: џезом до апстракције", чиниће радови из периода од 1963. до 1966. године, а организована је поводом десет година од смрти једног од најзначајнијих сликара апстракције у српској и југословенској уметности 20. века.

У делима која ће бити представљена бечкој публици до 17. септембра, откривају у "Рими", доминирају монохроматски ритмови линија, мрља и површина који су носиоци снажних џез вибрација, јер је Ивачковић кроз покрет и гест у простору слике, у пролазним тренуцима инспирације, бележио и сачувао импровизације неухватљиве у времену.

Своје прве ликовне радове Ивачковић, који је дипломирао 1955. на Архитектонском факултету, насликао је крајем педесетих, док је још живео у Београду, али их није излагао, јер је одлучио да отпутује у Париз 1962. где наставља да слика и почиње да излаже.

- Париз је концентрација и врење духовне активности хетерогене масе уметника из целог света. Желео сам у тој ситуацији мноштва утицаја, у тој фузији, да особеност коју доносим и начин на који је изражавам буде прихваћен, да моје дело добије и квалитет заједничког именитеља те светске мешавине тј. једно универзално значење. То је смисао мог рада и боравка тамо - објаснио је у разговору са Ирином Суботић, за каталог изложбе приређене у Салону МСУ, 1977. године.

Фото "Рима"

Фото "Рима"

Прве године у Француској, али тада и светској престоници уметности, провео је сарађујући са ауторима, ликовним критичарима и кустосима усмереним на сликарство инспирисано џезом. Већ 1963. имао је премијерну самосталну изложбу, где га је запазио критичар Жан-Жак Левек (његове потезе четком упоредио је са ударима Телонијуса Монка по диркама клавира). Уследио је најважнији преокрет у каријери, велики међународни успех: позван је да као члан француске селекције учествује на Париском бијеналу 1965. У холу Музеја модерне уметности града Париза, са још седам одабраних уметника, изложио је слике монументалних формата (два и по пута два и по метра). Тек две године потом, први пут ће излагати у својој домовини.

- Аутентичност Ивачковићевог сликарства лежи у специфичној синтези два наизглед супротна приступа у стварању слике - експресивног и аналитичког - закључује се у тексту којим галерија "Рима" најављује изложбу у Бечу.

МАГНЕТОФОН ЂОКЕ БАПА

ДОК је педесетих година прошлог века у Београду студирао архитектуру, као школовани пијаниста, Ивачковић се активно бавио џезом. Јавно је наступао и био члан Удружења џез музичара. Био је познат под надимком Ђока Бап (најрадије је свирао Би-Бап). На овдашњој џез сцени остао је упамћен и као први џезер у Београду који је имао приватни магнетофон.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ТРЕБАЛЕ МУ ПАРЕ ЗА ТИКЕТ, ПА УЗЕО ЖЕНИНУ КАРТИЦУ: Дошла је са посла уморна и одмах легла да спава, то ми је била идеална шанса (ВИДЕО)