ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Културоцид

ПОД слоганом "Време је!" Београд је током септембра ове године требало да буде домаћин "најзначајнијег европског догађаја за ЛГБТ+ заједницу".

Деца из НДХ логора Јастребарско/ Фото: "Википедија"

Слично онима у САД и Европи, оваква дешавања посебно су виђена у некадашњим социјалистичким земљама европског Истока, где укључују Поворке поноса и конференције о људским правима, а организују се у намери подстицања грађана на солидарност са том заједницом "у вишедеценијској борби за боље и слободније друштво" и "борбу за равноправност" међу људима. Идеја организовања Параде поноса потиче из САД, где су се 1969. догодили такозвани стонволски немири, насилне демонстрације ЛГБТ-јеваца против полицијске рације у улици Стонвол Ин у њујоршком Гринич Вилиџу, што је прерасло у прави покрет против институционалног прогона сексуалних мањина од стране америчке владе. Током осамдесетих параде се усмеравају према политичком и друштвеном активизму и борби против дискриминације и хомофобије, постају догађаји на којима такође учествују поједине политичке и религијске организације. Овај друштвени феномен шири се брже од осталих необичних појава у западној култури, посебно агресивно на Исток, добијајући глобални карактер. Али, да ли је ЛГБТ+ популација репрезентативна у улози заступника људских права и да ли је организовање Поворки поноса широм света заиста израз борбе за унапређење статуса истополних заједница и њихових захтева за пуном друштвеном афирмацијом, или се иза свега налази забрињавајући атак на традиционалне људске вредности и саму културу? Да ли је пређена танка линија у перцепцији болести као природног људског стања?

Идејама "поносних" који промовишу хомосексуалну, бисексуалну, трансродну и интерсексуалну заједницу као и представнике квира који воде живот изван хетеропатријархалних норми, у "борби за равноправност различитости", већ данас на Западу покушавају да се придруже и представници болесног дела популације: садо-мазохисти, педофили, содомисти, трансвестити и други изопаченици, попут некрофила и сатаниста. Кроз ширење "културе поноса због различитости" утицај покушавају да прошире и неке квази-верске организације и секте, али јој се и супротстављају многе религије, понајвише абрахамске, а на екстремни начин и исламско право, фикх, које се бави поштовањем ритуала, моралом и друштвеним нормама до те мере да је британско-индијском романописцу Салману Рушдију изречена фатва (призивање смрти) због објављивања контроверзног дела "Сатански стихови", што је недавно довело до угрожавања живота писца.

Међутим, данашње параде поноса нису толико забрињавајуће колико су то неке друге манифестације, толерантне у култури Запада, којима се руше табуи и газе постојеће моралне, политичке и историјске норме. Током свечаности одржане почетком 2022. којом је Дрезден обележио 77 година од савезничког бомбардовања, центром града дефиловале су стотине неонациста који су уз звуке музике антисемитисте и омиљеног Хитлеровог композитора Рихарда Вагнера одале почаст дрезденским жртвама рата. У јулу ове године у Мајнцу су неонацисти организовали параду узвикујући слогане "Нацистички град Мајнц" и "Револуција сада". Након аустријске забране усташких симбола, а потом и саме комеморације у Блајбургу посвећене неговању сећања на заробљене нацисте, усташе и домобране ликвидиране након предаје југословенским партизанима, одлука хрватског Сабора да скуп ипак буде одржан, али на домаћем тлу, на Мирогоју и у Светишту хрватских мученика Удбини, довела је до бурне расправе чак и у самој опозицији. У исто време, објаве београдског Музеја жртава геноцида на "Фејсбуку" везано за страдање српске деце у НДХ, са аутентичним фотографијама, редовно су забрањене са образложењем да "нису у складу са стандардима заједнице о дечјој голотињи"!

Препоручујемо

Култура

0 5

ДАРКО БАЈИЋ СЕ ВРАЋА ПОЗОРИШТУ: Представа „Рејтинг тајм“ у продукцији Фондације Mozzart

12. 05. 2026. у 13:00

Култура

0 0

„КОРПОРАТИВНА БАЈКА“ – НОВА ПРЕМИЈЕРА У АТЕЉЕУ 212!

12. 05. 2026. у 11:59

Култура

0 8

ЗАГОНЕТКА КОЈА ТРАЈЕ ПЕТ ДЕЦЕНИЈА: Водич кроз свет Агате Кристи – Од култних ликова до незаборавних домаћих издања

11. 05. 2026. у 19:33

Култура

0 0

„АДОЛЕСЦЕНЦИЈА“ ОДНЕЛА ЧЕТИРИ ПРИЗНАЊА: У Лондону одржана додела БАФТА ТВ награда

11. 05. 2026. у 17:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације