ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Културоцид
ПОД слоганом "Време је!" Београд је током септембра ове године требало да буде домаћин "најзначајнијег европског догађаја за ЛГБТ+ заједницу".
Деца из НДХ логора Јастребарско/ Фото: "Википедија"
Слично онима у САД и Европи, оваква дешавања посебно су виђена у некадашњим социјалистичким земљама европског Истока, где укључују Поворке поноса и конференције о људским правима, а организују се у намери подстицања грађана на солидарност са том заједницом "у вишедеценијској борби за боље и слободније друштво" и "борбу за равноправност" међу људима. Идеја организовања Параде поноса потиче из САД, где су се 1969. догодили такозвани стонволски немири, насилне демонстрације ЛГБТ-јеваца против полицијске рације у улици Стонвол Ин у њујоршком Гринич Вилиџу, што је прерасло у прави покрет против институционалног прогона сексуалних мањина од стране америчке владе. Током осамдесетих параде се усмеравају према политичком и друштвеном активизму и борби против дискриминације и хомофобије, постају догађаји на којима такође учествују поједине политичке и религијске организације. Овај друштвени феномен шири се брже од осталих необичних појава у западној култури, посебно агресивно на Исток, добијајући глобални карактер. Али, да ли је ЛГБТ+ популација репрезентативна у улози заступника људских права и да ли је организовање Поворки поноса широм света заиста израз борбе за унапређење статуса истополних заједница и њихових захтева за пуном друштвеном афирмацијом, или се иза свега налази забрињавајући атак на традиционалне људске вредности и саму културу? Да ли је пређена танка линија у перцепцији болести као природног људског стања?
Идејама "поносних" који промовишу хомосексуалну, бисексуалну, трансродну и интерсексуалну заједницу као и представнике квира који воде живот изван хетеропатријархалних норми, у "борби за равноправност различитости", већ данас на Западу покушавају да се придруже и представници болесног дела популације: садо-мазохисти, педофили, содомисти, трансвестити и други изопаченици, попут некрофила и сатаниста. Кроз ширење "културе поноса због различитости" утицај покушавају да прошире и неке квази-верске организације и секте, али јој се и супротстављају многе религије, понајвише абрахамске, а на екстремни начин и исламско право, фикх, које се бави поштовањем ритуала, моралом и друштвеним нормама до те мере да је британско-индијском романописцу Салману Рушдију изречена фатва (призивање смрти) због објављивања контроверзног дела "Сатански стихови", што је недавно довело до угрожавања живота писца.
Међутим, данашње параде поноса нису толико забрињавајуће колико су то неке друге манифестације, толерантне у култури Запада, којима се руше табуи и газе постојеће моралне, политичке и историјске норме. Током свечаности одржане почетком 2022. којом је Дрезден обележио 77 година од савезничког бомбардовања, центром града дефиловале су стотине неонациста који су уз звуке музике антисемитисте и омиљеног Хитлеровог композитора Рихарда Вагнера одале почаст дрезденским жртвама рата. У јулу ове године у Мајнцу су неонацисти организовали параду узвикујући слогане "Нацистички град Мајнц" и "Револуција сада". Након аустријске забране усташких симбола, а потом и саме комеморације у Блајбургу посвећене неговању сећања на заробљене нацисте, усташе и домобране ликвидиране након предаје југословенским партизанима, одлука хрватског Сабора да скуп ипак буде одржан, али на домаћем тлу, на Мирогоју и у Светишту хрватских мученика Удбини, довела је до бурне расправе чак и у самој опозицији. У исто време, објаве београдског Музеја жртава геноцида на "Фејсбуку" везано за страдање српске деце у НДХ, са аутентичним фотографијама, редовно су забрањене са образложењем да "нису у складу са стандардима заједнице о дечјој голотињи"!
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Прочитајте више
БЕОГРАЂАНИ ПИЈУ КАФУ ПРЕКО 500 ГОДИНА: Сулејман Величанствени донео прва зрна у Србију
У БЕОГРАДУ се кафа пије више од 500 година! Често се у кафићима чује "може једна турска", а мало ко зна да је обичај испијања овог напитка у престоницу стигао са освајањем Београда далеке 1521. године и Сулејманом Величанственим.
24. 04. 2024. у 08:05
ПРОКЛЕТСТВО ИЛИ НЕСРЕЋНА СУДБИНА? Стуб Бранковог моста - тајна у центру Београда
МНОГО Београђана ово не зна, али Бранков мост данас живи свој други живот.
24. 04. 2024. у 13:36
ПАТРИЈАРХ БИО ДУХОВИТ: Шта је рекао човеку који је тврдио да му се указала Богородица - а тек анегдота са пијанцем
ПАТРИЈАРХ Павле, осим што је био најскромнији и најнеконвенционалнији великодостојник, остао је упамћен и као човек са изузетним смислом за хумор.
24. 04. 2024. у 10:37
УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024
Рат у Украјини је трагичан по више основа, као и сваки рат уосталом, а најновије вести везане за њега - стижу из сфере спорта. Русија, међутим, није у центру пажње овог пута, већ њена највећа савезница, Белорусија.
24. 04. 2024. у 16:39
ДВЕ ТЕОРИЈЕ О СМРТИ ТЕСЛИНОГ БРАТА: Према једној, управо Никола је био крив - родитељи веровали да је Дане надаренији
ВЕЛИКИ научник иза себе је оставио огроман број открића која су унапредила савремени живот, и још више теорија, које би у будућности могле у потпуности да промене свет.
24. 04. 2024. у 08:55
ХЕРОЈ СА "ДОСИЈЕОМ": Ово је машиновођа који је ЗАУСТАВИО ВОЗ да спаси пса везаног за пругу
"КАДА САМ видео да је пас везан ланцем за шине, пао ми је мрак на очи. За мене је ово покушај убиства. Тај ко је ово урадио, сутра је спреман да убије и човека. Одмах сам обавестио полицију. Монструми живе око нас, а да то и не знамо". Овим речима почиње своју исповест Миша Радивојевић, машиновођа који је пре два дана на прузи Димитровград – Ниш успео на време да заустави локомотиву тешку 1.000 тона и сигурне смрти спаси пса кога је неко везао ланцем за шине.
24. 04. 2024. у 22:28
Најновије из рубрике
"НЕКАДА ЈЕ ФИЛМ БИО НАЈБОЉИ ЦИРКУС У ГРАДУ": Редитељ Рајко Грлић о "Неиспричаним причама", новом филму, Бориславу Пекићу, Дубравки Угрешић
- БЕСКОНАЧНО ми је драго што сам живео у време када је филм био најбољи циркус у граду.
24. 04. 2024. у 17:25
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Једнорог без рога - Тенеси Вилијамс "Стаклена менажерија", Мадленијанум
ТЕШКА животна ситуација породице Аманде Вингфилд, анксиозна кћер која храмље и незадовољни син песник, слика је Тенеси Вилијамса, од пре 80 година, вечне фреске америчке породице и сушта је супротност "америчком сну".
24. 04. 2024. у 12:20
ПРИЧА О ЗЛОУПОТРЕБИ ДЕЦЕ: Представа "Нестајање" премијерно у Атељеу 212
ПО тексту Томислава Зајеца (у режији Сање Митровић) у суботу, 27. априла, премијерно ће бити изведена представа "Нестајање" на сценИ "Мира Траиловић" Атељеа 212.
24. 04. 2024. у 12:13
МИКА ЋЕ ДОБИТИ СПОМЕНИК У НОВОМ САДУ : Иницијатива Одбора „Антићевих дана“ за обележје песнику
У НОВОМ Саду, којег је волео колико и свој родни Мокрин, песник, сликар и боем Мирослав Антић (1932-1986), готово четири деценије после смрти, добиће - споменик.
23. 04. 2024. у 19:43
ИДЕАЛИ СУ СЕ ПОВУКЛИ ПРЕД ИНТЕРЕСИМА Intervju: Игор Мировић, песник и политичар
ПЕСНИКЕ треба увек бранити, јер шта бисмо без њих - пита проф. др Александар Јерков у поговору најновије збирке поезије Игора Мировића "У лавиринту", а затим, позивајући се на речи Стевана Раичковића ("без поезије све би и даље постојало, али ништа више не би било исто") поентира закључком да песника треба бранити чак и када су песник и политичар спојени у истој личности.
23. 04. 2024. у 19:41
Коментари (1)