ЛЕГАТ СЛИКАРА НАШЕ БАШТИНЕ: Синови сликара, историчара уметности и путописца Милутина Дедића поклонили очеву заоставштину "Адлигату"
ДЕСЕТ хиљада страница дневника испуњених записима са 4.000 портрета и 3.000 цртежа, венецијанска комода из 18. века, колекција огромних давно патинираних кључева старих и по више векова, награде и дипломе, стотине књига, много архивске грађе - све то је стало у легат српског сликара, историчара уметности и путописца Милутина Дедића (1935 - 2021). Легат су његови синови Филип и Лука поклонилу Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат".
Милутин Дедић, Фото И. Маринковић
Међу педесетак уметничких слика на којима се најчешће појављују воденице, Хиландар, морски мотиви, највише је Дедићевих. Ту је и драгоцена античка посуда са скамењеним наслагама хране старим хиљаде година. Ова заоставштина на сликовит начин дочарава неуобичајен, тежак али занимљив уметнички и боемски Дедићев животни пут.
Рођени брат певача Арсена Дедића, живот је посветио осликавању Хиландара и других српских манастира, као и нашем заборављеном етно-наслеђу, нарочито воденица. Говорио је како се као дете са породицом током бомбардовања у Другом светском рату сакривао у воденици и отад њоме остао очаран. Често је сликао и океанску пучину, споменике и крајолике у Србији, родном Шибенику, широм Далмације и Југославије. Аутор је и бројних путописа, као и више књига. Крајпуташи су му били омиљена инспирација, а Скадарлија најдражи дом.
Фото Адлигатлигат
Фото Адлигатлигат
Дедић је стварао уметност у сваком тренутку када није морао на други начин да зарађује за хлеб или да спава. За живота је променио прегршт занимања, али је увек уметност била везивно ткиво његовог живота. Једно време је радио као учитељ у Далмацији, затим одлази у војску у Задар, у Школу резервних официра, где упознаје Гојка Суботића, нашег академика, који ће га и погурати ка сликарству. Крајем педесетих година стиже у Србију и завршава историју уметности. Само за првих неколико година студентског живота од 1957, Дедић је променио чак 15 станова, и оставио записе и цртеже о подстанарском животу, али и српској културној баштини.
АРСЕН БРАТУ
АРСЕН Дедић написао је својеврсну оду Милутину, песму "Мој брат". Пре више од пет деценија певао је Арсен:
"Ко зна гдје си, на којем од мора
да ли сам или негдје ко и ми имаш дом
увијек вољан да даш све ни за шта..."
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)
ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.
18. 04. 2024. у 09:40
ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)
ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.
18. 04. 2024. у 10:45
"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)
ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.
18. 04. 2024. у 10:17
Прочитајте више
ПЕВАЧ ЈЕ НЕПРЕПОЗНАТЉИВ: Ово је једина слика Дина Мерлина са женом и децом (ФОТО)
ПЕВАЧ Дино Мерлин труди се да сакрије свој приватан живот далеко од очију јавности, а о наследницима готово никада не прича...
18. 04. 2024. у 19:40
КАКО ЈЕ АЛЕКСАНДРА ПОСТАЛА ХУРЕМ: Потурчили ћерку православног свештеника, она помутила разум највећем владару (ФОТО)
ПЕТНАЕСТОГ априла давне 1558. године, преминула је чувена султанија Хурем, супруга турског султана Сулејмана Величанственог.
18. 04. 2024. у 17:20
ТУРСКИ ПОПИС СРБА ИЗ 1455. ГОДИНЕ: Овако су се звали наши преци - стара имена која су данас заборављена
ПРЕЛЕПА традиционална имена која су данас готово заборављена.
19. 04. 2024. у 11:20
ОСМАНЛИЈЕ СУ УЧИЛЕ СРПСКИ: Које наше речи Турци и данас користе?
КАДА се поведе разговор о српском језику често се говори о турцизмима, односно речима које су из турског ушле у наш језик и ту се "одомаћиле" током вишевековне отоманске присутности у Србији.
17. 04. 2024. у 10:09
ЛАУШЕВА КУМА: Наша позната глумица - била је ЗАБРАЊЕНА, а данас жали само због једне ствари
МНОГИ је памте као Вукицу из легендарног филма ''Љубавни живот Љубомира Трајковића'', а шармантна глумица има иза себе велики број успешних улога.
18. 04. 2024. у 18:45
ДАЉЕ НЕЋЕШ МОЋИ: Чича из "Ко то тамо пева" је деда нашег познатог певача (ФОТО)
ЈЕДНА од најупечатљивијих сецена домаће кинематографије је свакако сцена култног филма "Ко то тамо пева" када смешни декица брани путницима из легендарног аутобуса фирме "Крстић" да пређу преко његовог орања.
17. 04. 2024. у 08:11
Најновије из рубрике
ЧУДЕСНА ПРИЧА О ЧАНГАЛОВИЋУ: У СНП биће приказан филм о оперском прваку
НА сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта у Новом Саду, у недељу 21. априла, премијерно ће бити приказан документарни филм „Чангаловић: прича о оперском певачу Мирославу Чангаловићу“.
18. 04. 2024. у 21:07
"ВЕНЕЦИЈА" ПЛОВИ ДАЉЕ...: Народни музеј није искористио право прече куповине дела Надежде Петровић
ДЕЛО из импресионистичке фазе Надежде Петровић - "Венеција", недавно је премијерно представљено домаћој јавности на изложби у Чачку, у галерији која носи име велике сликарке, како "Новости" сазнају, ипак, неће ући у нашу националну ризницу.
18. 04. 2024. у 20:00
УСПОМЕНА НА ПЕСМУ МЕЂУ ПЕСНИЦИМА: На 27. фестивалу "Гордана Брајовић" уручење награде Бранку Стевановићу
У ЦЕЛОМ песништву Гордане Брајовић видим нешто што је трајније од нас, од нашег тела крхког, а шта је то? То је дрво! У том дрвету, читајући њену поезију, видео сам да највише, најснажније осећа трешњу, трешњин цвет.
18. 04. 2024. у 19:45
"ПОХЛЕПА ЋЕ ПРОГУТАТИ СВЕ": Писац Александар Југовић - Како зауставити суноврат цивилизације, постало је реторичко питање
НОВИ роман Александра Југовића, "Слава живима" говори о прећутаној и скривеној историји Београда с почетка Другог светског рата, али и овом времену у коме тај рат ни после 80 година није окончан.
18. 04. 2024. у 19:00
ОДБРАНА ВИНЧЕ ОД ДУНАВА: Започета реконструкција обалоутврде код налазишта Бело брдо
ДРУГА фазе радова на најзначајнијем неолитском налазишту код нас, у склопу "Реконструкције, ревитализације и презентације археолошког локалитета Бело брдо у Винчи", која обухвата уређење приобаља, почела је 1. марта.
18. 04. 2024. у 17:53
Коментари (0)