ИНТЕВЈУ Славко Белеслин: Тај осећај када вам душа пева док се нечим бавите

ПРЕ неколико месеци, велику пажњу јавности изазвао је медијски трансфер о ком се и даље прича. Познати водитељ и новинар Славко Белеслин одлучио је да каријеру настави на телевизији Уна, а многи су се питали зашто је изабрао баш најмлађу ТВ кућу у региону.

Фото Уна ТВ Промо

Док нам шаље пуно топлих поздрава из Грчке, где "пуни батерије" пред нову јесењу телевизијску сезону, Белеснин за "ТВ новости" открива шта је пресудило да после забавно-музичке емисије "Студио" на РТС "почне љубав испочетка" са информативним програмом.

- Осетио сам да је време, а и прижељкивао сам то. У међувремену сам се бавио развојем разних формата, стекао много искустава у различитим жанровима, и испред и иза камере, и некако сам кроз све то добио шири преглед телевизијског посла. Био сам спреман за нови изазов. Управо тада је уследила понуда сјајног младог менаџмента Уна ТВ коју сам знао да ћу прихватити још док сам ишао на први састанак - каже Славко Белеслин, који је каријеру почео још 1998.

На Уна ТВ заузели сте позицију директора информативног програма за Србију, али имаћете и место испред камере у централној информативној емисији "Уна дан". Шта вам доносе ове улоге, од којих вам је водитељска већ добро позната?

- Пре свега, могућност да направим корак напред у послу којим се бавим, а регионални карактер телевизије омогућава да пробијем уобичајане баријере и државне границе и да самим тим дам ширу слику света својим гледаоцима. То свакако не би било могуће да Уна ТВ не воде људи који имају огромно искуство, али су и довољно млади да покрену промене које су неопходне целој нашој индустрији. Такође, оно што ми лично доноси ова улога је познанство и рад са сјајним талентованим растућим тимом уредника и репортера на Уна ТВ у Србији, као и у региону.

Фото Уна ТВ Промо

Шта кроз ове улоге доносите гледаоцима?

- Чудно је време у коме живимо, тензија је постала неко нормално стање, а то се прелива и на медије као и из медија назад у друштво. Из разговора са људима, од кад сам преузео ову функцију на Уна ТВ, схватам да већина медије посматра као неку врсту оружја, а то никада није била идеја водиља. Оно што ми желимо и шта ћемо урадити је да у нашим вестима направимо буквално причу о једном дану, и то на онај начин на који га људи и живе. Видећете ускоро на шта мислим. Што се осталих сегмената програма тиче, гледаћете од јесени нешто што ће сигурно бити најбољи ток-шоу-квиз у региону, затим фантастичне филмове и награђиване европске серије, врхунски програм за децу, нове забавне емисије и вести какве нико не прави. Због свега тога, наравно, придружиће нам се и нова ТВ лица.

Једном сте рекли да "телевизија која не чини добро људима и није им корисна, поптуно је бесмислена". На који конкретно начин ћете је учинити смисленом?

- Добро сте запамтили ту мисао, и ја сам је давно негде покупио и не сећам се више аутора, али заиста је тачно да је телевизија која не користи људима потпуно бесмислена. Ми смо од настанка медија ту да информишемо, едукујемо и забавимо публику. И шта онда остаје када нам измакнете саму сврху постојања, када не користимо никоме на неки од набројаних начина? Наравно - ништа. Управо зато ћемо гледаоце ставити у центар наших вести пре свега тако што ћемо на сваки дан гледати очима наших гледалаца, а затим и тако што ћемо имати врло конкретне активности чији циљ је побољшање њихових живота. Знате, овај посао носи са собом много негативних ефеката, али оно што је неупоредиво са свим другим пословима је могућност да моћ медија коју имате у рукама употребите у племените сврхе. Такви дани се памте.

Да ли планирате да радите још неку емисију другачијег формата од информативне емисије "Уна дан"?

- У плану је да једном недељно, као и сви регионални директори информативног програма, имам интервју са особама из сфере јавног деловања о свим актуелним темама које су од интереса за највећи број наших гледалаца. Постоји наравно и много других идеја о којима ћемо говорити након ове јесени.

Фото Уна ТВ Промо

Колико се моћ и улога медија, конкретно телевизије, променила за скоро четврт века колико траје ваша каријера?

- Незамисливо много и то највише на два поља - дигитални елдорадо одузео је телевизији ексклузивну улогу "чувара информација", што многи и даље не схватају, док је са друге стране дошло до невероватног срозавања свих могућих стандарда у нашем послу. Због свега тога је већина телевизија, чини ми се, изгубила оно што се зове "место од угледа", али, са друге стране, то је позитиван процес јер конкуренција увек на крају избаци квалитет на површину.

Често говорите о праћењу својих благослова. Шта сматрате да су ваши?

- Немогуће је одговорити на ваше питање, а не звучати самохвалисаво. Пре свега, то је генијална формулација професора Џозефа Кембела и сваком препоручујем да послуша неки од његових интервјуа. А тамо ћете чути да ви у ствари већ знате који су ваши благослови - то је онај осећај када вам душа пева док се нечим бавите. Затим, да би требало много више пажње да обратите на своја осећања јер су она одличан показатељ да ли сте на правом путу, без обзира да ли је каријера, веза или било шта друго у питању. Још једна мисао ми овде пада на памет - нема срећног краја на несрећном путовању. То значи да је суштински немогуће да будете срећни на крају неког процеса који вас чини несрећним. Знам да је то у супротности са многим реченицама које смо као деца слушали, али је једноставно тако. И да се вратим на почетак - када пратите своје благослове то значи да се бавите управо оним за шта сте рођени. За почетак, морате да ризикујете и не слушате никога сем интуиције.

Многи не прате своје благослове, односно таленте, јер не желе да ризикују. Када се осврнете на своју каријеру и живот, који је ваш највећи ризик?

- Реч ризик је бесмислена, када је ставите у праву перспективу. Реченица која то дивно описује гласи "Већина људи иде на прстима кроз живот надајући се да ће безбедно стићи до смрти". Потпуно бесмислено зар не? Али до тог сазнања сам и ја дошао на тежи начин, јер сам у једном тренутку одлучио да ризикујем све и да се кладим на све што имам да ће једна моја идеја упалити. На крају се исплатило, али сам пре тога прошао кроз све нивое промене парадигме, што је некада застрашујуће. У сваком случају, та идеја је била мој благослов, ја сам је пратио без обзира на све и зато могу јасно да вам кажем да упутство из претходног одговора ради.

Кад већ имате прилику да упијате енергију сунца, мора, камена, да ли сте се вратили свом давном хобију - роњењу?

- Не још у пуном капацитету, што би рекли политичари. Само рекреативно за сада, али планирам да поново зароним и са боцама уколико буде прилике. Роњење у мору је невероватно искуство и на неки чудан начин вас оплемени и прошири вам видике као кад први пут посетите неки нови континент.

Шта вас је опчинило у томе, па сте се заљубили у ту подводну активност?

- Потпуна слобода због осећаја летења. Можете да се крећете неограничено у свим правцима - горе, доле, лево, десно, напред и назад! Шта је то него летење. А пошто чврсто верујем да је потпуна слобода тежња сваког људског бића, верујем да је то у ствари тај осећај који прави магију роњења. Додатни бенефит је што вас ослобађа свих страхова од дубина које имате док сте на површини.

Иначе су ваше спортске активности више "копнене" него "водене".

- Мислио сам да се то никада неће десити, али сам успео да се "навучем" на спорт. Учланио сам се у теретану неколико дана после четрдесетог рођендана, на најдепресивнији дан у години, то је иначе трећи понедељак после Нове године, и од тада нисам изашао. Скоро у исто време сам заволео и бициклизам, али више због осећаја лаке медитације у који уђете када сатима возите сами кроз природу. Што се спортских преноса тиче, највеће црвено слово у мом дому и нешто због чега се померају све друге обавезе су трке Формуле 1.

Ретко ко зна да пишете песме. Откуд то интересовање?

- То је питање на које врхунски филозофи и сами песници покушавају да одговоре од почетка цивилизације. Велика мистерија и за, отприлике, дванаестогодишњег мене, који је у оно време писао:

"Замисли ноћ је, метеор пада

Нити га слутих, нити ми треба

Касније су дошле и неке награде за писање, и још много животних искустава и мудрости, али је одговор на ваше питање и даље је исти као у стиху од пре 35 година - ко ће га знати...

Коме или чему сте посветили последње стихове које сте написали?

- Свим људима на овом свету. Надам се да ћете их ускоро и чути, јер су писани за мелодију, односно за песму која се пева, а не рецитује.

На малим екранима, као водитељ скоро увек сте званични и озбиљни. Због чега или кога, приватно, не скидате осмех с лица?

- Озбиљан сам само када је тема озбиљна, а како сам највећи део каријере провео у информативном програму природно је да сте ме таквог најчешће виђали. Иначе, приватно, не скидам осмех због блиских особа које ме окружују, због њихове љубави и енергије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације