МИЛОСТИЊА ОД "ВОЈВОДЕ": Филм о једној од највећих крађа уметничких дела 1961. у Лондону открива до сада мање познате чињенице

Миљана Краљ

31. 07. 2022. у 11:32

ДВЕ највеће пљачке уметничких дела у 20. веку, из светски славних музеја, десиле су се истог датума - 21. августа, у размаку од пола века: у Паризу је, 1911. најславнију слику на свету, Леонардову "Мона Лизу", извадио из рама и "смотао" испод белог мантила, бивши радник Лувра Винченцо Перуђа, а 1961, у Лондону, из Националне галерије, Гојин портрет "Војвода Велингтон", само 19 дана након што је доспео у сталну поставку после скупог државног откупа, пензионисани камионџија Кемптон Бантон, изнео је кроз прозор тоалета за џентлмене!

МИЛОСТИЊА ОД ВОЈВОДЕ: Филм о једној од највећих крађа уметничких дела 1961. у Лондону открива до сада мање познате чињенице

Кемптон Бантон (Џим Бродбент) завршио у затвору, Фото Megakom

И док су о крађи Ђоконде написани читави томови, нестанак "Велингтона" је био у сенци, све донедавно, када се појавио филм "Војвода" Роџера Мичела, у коме Бантона и његову супругу играју британски глумачки великани, Џим Бродбент и Хелен Мирен. Ова екранизација, премијерно приказана на Венецијанском фестивалу 2020. а у биоскопе, због пандемије короне, стигла тек овог пролећа, нека је врста закаснеле "правде" за чин својеврсног Робина Худа уметничких крађа.

Наиме, тада 61-годишњи британски камионџија, само десет дана после нестанка слике, за коју су сумњичени врхунски криминалци и међународне уроте, послао је поруку у којој пише да портрет славног шпанског сликара неће продати, него да за њега тражи откуп од 140.000 фунти. Реч је о суми коју је британска влада платила како би слику, релативно малих димензија (64 пута 52 сантиметра), откупила од америчког приватног колекционара Чарлса Врајтсмана. Толико новца је Врајтсман издвојио да би ову слику, коју су у Уједињеном Краљевству сматрали националним благом, купио пар месеци раније на аукцији у њујоршком "Сотбију", на којој је из своје породичне заоставштине Гојино платно понудио Џон Озборн, 11. војвода од Лидса.

Филм о крађи чувене слике у боскопима од пролетос, Фото IMDb

Иритиран што је држава толико пара утрошила само на мајушно платно, Бантон је тврдио да је слику украо како би за њу тражио откуп и основао хуманитарну организацију за помоћ старим и немоћним, по његовом мишљењу, потпуно запостављеним у британском друштву. Четири године је слао поруке тражећи новац у замену за слику, а полиција није успевала да му уђе у траг. "Војводу Велингтона" је када је схватио да неће остварити циљ, у добром стању, али само без рама, оставио у гардероби једне железничке станице у Бирмингему, и предао се полицији у Лондону. Осуђен је за крађу слике, али не и рама!

Много пре него што је украо Гојино дело из, како је тврдио, хуманитарних побуда, Кемптон Бантон је у Њукаслу, у коме је био познат као неко ко је подизао глас у име социјалне правде. Добијао је више пута отказ залажући се код менаџмента за права својих отпуштених колега. Писао је и сценарије за ТВ серије, које је Би-Би-Си одбијао. Сматрао је да је телевизијски програм био добра утеха за усамљене пензионере, посебно ветеране из Првог светског рата, међу којима је био и његов отац. Зато је и хуманитарна организација, коју је намеравао да оснује од откупа за Гојино платно, управо старим и сиромашним требало да плаћа - ТВ претплату!

Али, судски епилог није као овој причи, јер је Бантон, како је то много касније обзнањено, у потпуности обмануо истражитеље, јер он није био тај који је "Војводу" изнео из тоалета Националне галерије, која никада у дотадашњој историји није била оробљена. Крадљивац је био његов 20-годишњи син Џон, у то време запослен у Лондону као мајстор на оправци бродова. Џон се 1969. предао и признао злочин, али како није било нових доказа, све је заташкано, јер британско правосуђе није желело да се додатно компромитује у овом случају. Истина, да је отац својом причом о "хуманитарној крађи" заправо штитио сина, изашла је у јавност тек 2012.

Аутопортрет Франсиско Гоја, Фото Музеј Прадо

"Војвода Велингтон", Фото Википедија

Кемптонов унук, а Џонов син, Крис Бантон, недавно је за британске медији испричао:

- Отац никада није очекивао да ће се извући. У то време је радио у Лондону и живео у изнајмљеној соби, размишљао да ли је уопште могуће извести тако нешто. Видео је отворен прозор од тоалета и мердевине иза галерије, и повезао ствари.

Слику је на седишту свог аутомобила превезао до стана, а онда се обратио оцу за помоћ, који је у томе препознао прилику да скрене пажњу јавности на циљеве за које се залагао.

- Кепмптон није можда био најбољи отац или најбољи муж, али је учинио невероватну ствар да спасе свог сина, коме би одлазак у затвор, у том младалачком добу у потпуности уништио живот - објаснио је Крис Бантон, додајући да му је драго што је фокус филма "Војвода", управо на томе.

- Деда је имао за циљ да добије новац за своју кампању, али пре свега да спаси сина.

Хелен Мирен и Џим Бродбент, Фото IMDb

СМАЊИЛИ СТЕ МИ ОЧИ!

ИНАЧЕ, великог британског војсковођу, победника битке код Ватерлоа, један од највећих сликара свих времена Франиско де Гоја насликао је у Мадриду, у време када је Велингтон ратовао са Наполеоновим трупама у Шпанији. Уметник је наводно на захтев ситничавог војводе, који је волео да наређује и када није био на бојном пољу, досликао неколико корекција. Према једној анегдоти, Велингтон је чак сликару рекао:

- Много сте ми смањили очи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду