СИГУРНО се многима од нас дешавало да смо посећујући велике светске музеје разгледали поставку за поставком, све док не бисмо смућени утисцима осетили потребу да се зауставимо и прекинемо разгледање како би се, бар у тренутку, спасли помисли о узалудности и пролазности свега, о апсурдности сваког људског напора да се нешто сачува, да се остави траг у времену. У ком времену и за кога? Тешке и опасне мисли.

Коментари (0)